Слободан Осмокровић: Миладин Бојић… Борац без мане и страха…

Поделите:

Током 1911. године отишао је на одслужење редовног војног рока у Другу батерију Моравског хаубичког пука, где су га као војника затекли балкански ратови. У том својству учествовао је, не само у балканским, већ и у Првом светском рату, па је у војсци непрекидно провео осам година. Посебно се истакао у биткама око Шапца након Церске битке.

Приликом потискивања аустроуагрске војске после ове славне битке, један наш пук трпео је велике губитке од непријатељског митраљеза који је пуцао са шабачке цркве и сејао смрт. На захтев претпостављених старешина као резервни каплар Друге батерије Моравског хаубичког дивизиона изашао је на положај, осмотрио ситуацију и рекао им да има на располагању само две и то неодговарајуће гранате али да ће учинити све што може. Предвече, Миладин је привукао топ на згодно место, заузео потребне елементе, нанишанио и опалио. Већ са првом гранатом погодио је црквени торањ и неутралисао митраљеско гнездо. Убрзо потом, извршен је брз и снажан противнапад и Аустријанци су протерани из Шапца. За успешно уништење опасног митраљеског гнезда у Шапцу, 15. јуна 1915. године, одликован је Златним војничким орденом Kарађорђеве звезде са мачевима.

Учествовао је и у више других борби и сличних акција и често служио другима за пример. На положају, у пределу коте 1050 (такође код Шапца), на дан 29. октобра 1916. године, био је рањен у леву ногу, али ни то га није одвојило од ратних другова..

*** Ово је само један од бројних примера јунаштва из Првог светског рата, те овим путем желим да сачувам сећање на то доба.

Слободан Осмокровић

Поделите:

3 Коментари

  1. Опрезно са датумима 29 октобра није могао бити код Шапца већ у Јужној Македонији на Солунском фронту

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here