Слободан Осмокровић: Подела одговорности

Поделите:

Сведоци смо најновијих збивања у Србији а односе се на Kосово и Метохију. Овим поводом има све више натписа у штампи али и путем малих екрана. Све је потекло од новоизабраног Председника Србије или можда и није, већ су му центри моћи „наложили“ да отвори питање Kосова и Метохије. Јавност је узбуркана, као море или река при проласку бродова, а таласи се комешају, све више и мноштво их има.

Сетио сам се претходника од новоизабраног председника, који је исто наговестио решавање питања KиМ-а, путем Платформе. Све се завршило на речима, јер Платформа није угледала светлост дана, а основано се сумња да није ни написана или је прича пуштена као пробни балон. Пошто се „балон“ није примио, одустало се од те приче, ако је уопште и била озбиљно замишљена. Сада новоизабрани Председник, одмах, чим је одржао говор, наговестио је потребу дијалога око тог важног питања, и то је баш акцентовао. Не знам чиме се руководи (ако је то из његове главе, или из глава центара моћи, а Он им дође као инструмент за извршење) и зашто баш сада жели да реши ово питање које нико пре њега није решио. Можда у себи, баш то хоће, да остане упамћен, како је Он, успео нешто да реши, што се вуче више деценија и своје име убележи на некој историјској „плочици“… Од првих реакција могло се сазнати (Црква) да нешто што је силом узето, силом се и враћа, а ако се поклони, ту више нема повратка. Тако да је Црква рекла своје и „вођу“ али и све друге актере приче, упозорила пре доношења одлуке. Наравно, на страну творца идеје о отварању дијалога, стали су коалициони партнери, спремни да о томе причају и ко зна шта се у њиховим главама мота. То нико не зна, сем њих, вође и сувих интереса којима се сви руководе.

Оно што боде очи, је свакако појава, да Председник тражи дијалог, а пре тога, користи сваку прилику да нападне управо те неке од актера са којима мисли да прича. Ако се добро сећам, рекао је да се кандидује за ту функцију јер мора да се прихвати најтежих одлука и да се у томе огледа величина појединца. Сада, пак тражи, да се о овом крупном питању, подели одговорност. И то није спорно, када се овако гледа, али је немогуће водити дијалог када вређаш те са којима хоћеш да причаш и делиш одговорност. То је неспојиво једно са другим. Уосталом, тек ћемо видети ко ће то све да прихвати и са киме ће причати. Мислим да има још ту доста дилема. Са једне стране је интелектуална елита а са друге обичан народ, сељаци, жене, старци, радници, пензионери… Свако од њих мора да каже своју реч и све то на крају треба „увезати“ и видети шта је испало и који је крајњи резултат. Претпостављам да ће са интелектуалном елитом водити „рат“ преко друштвених мрежа, које су све утицајније а док нас, обичан народ, да не кажем „армију бураније“ вероватно ће јавно позвати да у Месним заједницама, на скуповима, кажемо шта мислимо. То је оно, слично као у социјалистичком систему, када, одштампају јавни позив, плакат о теми и одреди се датум, па онда, ко је заинтересован појави се и води се дебата.

„Вођо“ желим ти сву срећу у настојању да решиш Kосовски проблем и да останеш уписан златним словима у историји српског народа и скинеш тај проблем са дневног реда једном за вјека вјекова. Можда Kосовски вилајет не буде више таман као што је сада !

Слободан Осмокровић

Поделите:

2 Коментари

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here