Слободан Осмокровић: Загонетке Kарнака -1- Запис из 1980. године

Поделите:

Највећи храм на свету, староегипатски Kарнак, и након три миленијума постојања препун је изненађења и загонетки које археолози упорним и дуготрајним радом покушавају да дешифрују.

Храм у Kарнаку, надомак старе египатске престонице Тебе, имао је чудновату историју. Дограђиван је и рушен током 33 генерације краљева; сваки владар некада најмоћнијег царства сматрао је својом дужношћу, обавезом али и најречитијом манифестацијом сопствене моћи да подигне у оквиру ове огромне задужбине бар један део, у славу највишег од свих богова – Амона Ра. Што је фараон био моћнији, то је и задужбина била већа, а фараонова статуа на улазу у храм виша. Често су фараони, због уштеде времена, радне снаге и материјала, али и због претераних амбиција, мењали фараонски знак – картуш – стављајући свој амблем. Али, ове промене понекад су имале и много драматичнији и више политички обојен ток. То се посебно односи на онај део храма који је подигао први “јеретички” фараон у историји Египта, иначе увек верног богу Амону. Био је то Ехнатон, који је укинуо дотад неприкосновено врховно божансто Амона Ра и уместо њега увео религију бога Сунца, Атона. Ехнатон је извршио корениту револуцију веровања, управе и политике древног Египта. Престоницу је преместио из Тебе у Тел ел Амарну, али Kарнак је и даље остао врховно светилиште земље.

Ехнатон је у оквиру храма подигао задужбину – храм у славу “свог” врховног и јединог божанства Атона. Али, након његове смрти, храм је доживео исту судбину као и остале грађевине подигнуте у Ехнатово време. Био је порушен а његови камени блокови, често украшавани рељефима, искоришћени су за попуњавање једног од пилона (монументалних грађевина на улазу у светилиште.) Недавно је једна француско-египатска екипа, реконструишући пилон наишла на неколико хиљада комада уништених рељефа са срушеног Ехнатовог храма. Археолози су се нашли пред измешаним коцкама мозаика. Наиме, требало је реконструисати делове некадашњег храма и његове украшене зидове. Један од ових реконструисаних зидова већ се налази у музеју у Луксору – и обилује подацима о тадашњим архитектонским и урбанистичким решењима у делу Kарнака из Ехнатовог времена, насталом око 1370. године пре наше ере. Нису остаци Ехнатовог храма једини искоришћени у изградњи каснијих делова храма – читав Kарнак обилује материјалима скинутим са старијих грађевина које су касније узиђиване у друге задужбине.

Ова необична особина Kарнака, стално рушеног и поново обнављаног делимично од старијих делова грађевине, пружа овом највећем храму на свету још једну димензију – он постаје двострука меморија, рудник информација о уништеним споменицима, два пута занимљивији и за археологе коју реконструишу његову прошлост непресушан извор података.

Слободан Осмокровић
**** Наставиће се

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here