Слободан Осмокровић: Загонетке Kарнака -2- Запис из 1980. године

Поделите:

Ово је други, завршни део записа из 1980. године, као наставак претходне приче. Подељен је у две целине. Те целине су под називом: Бисер Kарнака и Вишеслојност храма.

Бисер Kарнака

Најугроженији део храма је велика хипостилна дворана, један од додатака првобитног светилишта са преко стотину огромних кречњачких стубова. Дворана је подигнута релативно касно, у време владавине Сетија И и Рамзеса ИИ, и у току последња два века више стубова се рушило. Занимљиво је да у висини два највећа реда стубова, изнад којих су отвори за светлост, и које је некада прекривала таваница, постоји разлика у висини од 36 цм. Можда је то последица небриге два “шефа градилишта” у време изградње, или су хипостилну дворану подизала два различита фараона. Није Kарнак искључиво био седиште светог тројства са богом Амоном на челу. На источној страни храма, ближе средишту, обављена су ископавања. Тај део је данас празан и назива се “Двориштем средњег царства”. Ту је откривено најмање пет слојева грађевина, од којих су најстарије подизане од черпића и то у доба средњег царства, око 2000. године пре нове ере. У Kарнаку су откривени и остаци некадашњих кућа, у којима су становали свештеници за време Птоломеја и Римске империје, али и много раније, у 8. и 9. веку пре н.е.

Вишеслојност храма

Kарнак никад није престао да се мења, и безбројне су грађевине које у себи имају делове још старијих делова храма, примери грађевинских подухвата краљева које су њихови наследници рушили и изнова градили. Непрестано се врше нова открића, као на пример делови пилона и обелиска Тутмозиса ИВ, које је његов наследник Аменофис ИИИ порушио и присвојио. Најречитији пример је, ипак храм већ поменутог бога Атона, који је подигао Ехнатон. Остаци овог порушеног храма налазе се у разним деловима Kарнака, а лако су препознатљиви због специфичног, изузетно реалистичког стила рељефа. Данас таквих комада са рељефима, остацима некадашњег храма, има око 45.000 – највише у пилону краља Хоремхаба. Веома је тешко поново склопити тај џиновски мозаик, тим пре што бројни комади недостају. Иако историја, посебно из времена Ехнатона, није непозната, њу је потребно изнова саставити. Због тога је прихваћен предлог Универзитета из Пенсилваније да се могуће везе између ових 45.000 комада Ехнатовог храма утврде уз помоћ компјутера. Ипак, пре рачунара, француски и египатски археолози успели су да, на основу 6.000 камених фрагмената, склопе део рељефа, дуг 18 метара, који се данас налази у музеју у Луксору. И ту су култура, ерудиција, посматрање и меморија однеле победу над компјутером, који ове факторе не узима у обзир када покушава да реши велику загонетку

Слободан Осмокровић.

**** Kрај приче, која је занимљива и надам се да је привукла вашу пажњу.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here