Социјалистички савез АВ – Форд „Модел Тито“ (5. део)

Поделите:

Социјалистички савез АВ је постао као Фордов „Модел Т“. Наиме, Хенри Форд је рекао: „Модел Т можете добити у било којој боји, под условом да је та боја – црна“. Исто тако у Социјалистичком савезу АВ можете изабрати за себе било коју политику, од леве до десне, преко центра, под условом да ту политику спроводи Александар Вучић. Дао је свеобухватну понуду политичког спектра, али шта ће се спроводити, бира искључиво он. Успео је у ономе у чему је заказао Милошевић – да створи Социјалистички савез у номинално демократској држави!
Тренутак његовог коначног тријумфа над демократијом, није била ни победа на изборима, ни асимилација политичких противника, ни дан када је изабран за председника Републике. Било је то у време када је био председник владе, 24. октобра 2014. године, када је ушао у Народну скупштину, док је један посланик образлагао предлог амандмана. Посланици Социјалистичког савеза АВ су у моменту уласка Вучића у салу, сви устали и почели да аплаудирају и тај аплауз је трајао отприлике 44 секунде.1
У парламентарном систему какав ми имамо, утврђен Уставом РС, парламент је тај који бира председника владе и његов кабинет и парламент може ускратити поверење влади, јер су посланици бирани директно од стране народа, а председник владе са кабинетом се бира посредно, баш преко посланика. Дакле, парламент је шеф председнику владе и министрима. Овде се десило да је шеф устао и аплаудирао своме запосленом, тим обесмишљавајући хијерархију утврђену Уставом. И да шеф устане и аплаудира свом запосленом за добро обављен посао или неко постигнуће, то би се још могло и разумети. Међутим, овде је био случај да је шеф аплаудирао запосленом само зато што се појавио на послу и показао да је он шеф само номинално, а да је прави шеф запослени коме се аплаудира. То је био тренутак коначног тријумфа Александра Вучића над демократијом и тада му је у руке предата апсолутна власт од стране парламента.
Сцена је била као у филму „Ратови звезда: Епизода 3“, када сенатор Палпатин проглашава „да би се осигурала безбедност и стабилност, Република ће бити реорганизована у прву галактичку Империју“. Нашој сцени у Скупштини је недостајало само баш као у тој сцени када сенатори почињу да аплаудирају, да неко прозбори: „Дакле, овако умире Слобода, са громогласним аплаузом“.2
Први прави удар на Социјалистички савез Александра Вучића није дошао ни од опозиције, коју је максимално компромитовао, нити од ентитета које је асмиловао, него је дошао из унутрашњости тврдог језгра СНС, од сина оснивача странке и председника извршног одбора странке, Радомира Николића. Он је наводно на седници председништва странке 15. септембра 2015. године, затражио „формирање фракција унутар странке сходно томе ко је за ЕУ, Русију, САД или Трилатералу“.3 Према првим наводима из штампе, лично Вучић није хтео да се расправља и гласа о њ предлогу, већ је само рекао: „Добро, идемо даље“. Док према другим наводима из исте штампе, пет месеци касније4 „Братислав Гашић је на то реаговао: Шта причаш то, Радомире? Је л‘ се ти то залажеш за цепање ове наше странке“?
Очигледно Вучића у оквиру СНС нико није разумео или га бар нису разумели Николићи, а остали који су му били одани су знали само да треба да га подрже и ништа више. Иако је концепт Социјалистичког савеза као супер-партије био Милошевићев, ипак је Вучић био тај који га је остварио. За тај концепт неопходно је да постоји један јак и јединствен вођа. Један вођа. То је било оно што је промицало Томиславу Николићу и њ сину. Тај лидер никако није могао бити Томислав, јер нити је он формирао савез, нити је држао полуге контроле и власти у својим рукама, сем номиналних. Николићева идеја да се странка јасно профилише по фракцијама и да се онда ту договарају политике односа са Европском Унијом, Русијом, САД и Трилатералном комисијом је заиста плурализам у оквиру Социјалистичког савеза, какав је предлагао Милошевић. Међутим, Александру Вучићу није био потребан плурализам, већ само његов привид. Он је одавно превазишао поимање политике и прешао у директно управљање политичком ситуацијом, тако да сви који су мислили да имају своју политику, сада прихватају ону коју им он диктира. Зашто би он сада ишао корак у назад и давао им самосталност? Милошевић би можда и организовао Социјалистички савез да се ту чују гласови дебате, јер одлика комуниста јесте била да састанче и држе говоранције по цео дан. Уз то и Запад му је константно дисао за врат и претио бомбардовањем од 1991. године, када је Џорџ Буш први пут то изнео као опцију Милошевићу, ако не дозволи сецесију Хрватске. Александар Вучић није имао тих проблема, чак штавише имао је апсолутну подршку Запада за све што ради.
Подршка Запада се огледа понајвише у макретингу, који је СНС довео на власт. Од почетка су провејавали чисто западни мотиви, као што је песма „Еyе оф тхе Тигер“ на оснивачкој скупштини СНС у Сава центру, 21. октобра 2008. године, па до кампање за парламентарне изборе 2016, где Буле Гонцић декламује у споту: „Преживели смо тешка времена, били смо подељена нација“.5 Термин „подељена нација“ је чисто амерички термин. Они га користе још од времена Америчког грађанског рата, када су заиста били подељени на две стране. У новије време се користи када је у питању ситуација у друштву коју је креирала политика да се грађани толико поделе у два табора да је то на ивици тензије, обично по партијској линији. У њиховом двопартијском систему се то рефлектује, када Републиканска партија жустро заговара једно решење, а Демократска друго, то доводи до поделе у Kонгресу и Сенату (дводомном парламенту) и партијске поларизације, што онемогућава процес демократског одлучивања. Највећи страх Американаца је да буду „подељена нација“. Тај термин је у нашем друштву непознат.
Србија је била и „разорена земља“ и „бомбардована земља“, али никад нисмо користили термин „подељена нација“. Још једна битна ствар, Срби су одувек прихватали концепт „народа“ док је концепт „нације“ био резервисан за југословенску нацију, коју су чинили народи и народности. Дакле, кампању му раде Американци и то они који раде за демократе, јер цео концепт изгледа као рециклирана Kлинтонова кампања из 1990-их. То не мора да значи подршку, али опет америчке маркетиншке агенције за изборе неће да раде кампање за противнике Америке. Сем тога, то показује да је и он за Американце, јер ако је за Русе, зашто му они не раде кампању?
Иако увијена у западни маркетинг, срж идеологије Социјалистичког савеза АВ је комунизам, титоистичког типа. То најбоље показују изјаве и планови у вези радних акција, које су после поплава 2014. године изнели гувернерка НБС, Јоргованка Табаковић и министар за рад, Александар Вулин.
Гувернерка НБС је изјавила да је сигурна да ће премијер Александар Вучић после трагедије која је погодила Србију успети да покрене масовне радне акције за обнову земље. „Вучић после ове трагедије има историјску шансу да мобилише нацију и промовише праве вредности и да направи сређену државу“.6 Још је изјавила: „свет би могао да помогне тако што ће дати машине, материјале за изградњу“.
„Радне акције и јавни радови који се помињу као облик ангажовања грађана у обнови земље, не подразумевају само волонтирање, каже гувернер НБС Јоргованка Табаковић, већ и могућност плаћања радног стажа и пензионог осигурања“.7
Пошто је гувернерка НБС најавила радне акције и чак разрадила план да ће акцијашима држава уплаћивати радни стаж и пензионо осигурање, у све се укључио министар рада Александар Вулин, после једне радне акције у Kраљеву, коју је организовао. Он је најавио да „законски ову област треба регулисати, јер управо завршена акција не сме да буде инцидент и усамљени пример, него правило“.8
Овај слободни пад у комунизам је вероватно заустављен из америчке амбасаде. Модерни капитализам не познаје концепт бесплатног рада за државу, поготову ако се ради о радно интезивним пословима као што су грађевински и инфраструктурни. Волнтирање у болницама и домовима за старе је на Западу пожељно и похвално, али рад на изградњи пруге, моста или ауто-пута мора да буде плаћен, јер се ради о правим запослењима, а не о добровољној помоћи друштву. Гувернерка Табаковић и министар Вулин су пренебрегли најважнију ствар, што се наше финансијске сарадње са Западом тиче , а то је да се она у области финансирања инфраструктуре обавља кроз две институције: Светска банка (међународна банка иза које стоје државе) и ЕБРД (приватна банка). Оне свакако не би финансирале пројекте изградње инфраструктуре, у којима радници раде бесплатно, тј. само за плаћени стаж и доприносе. То онда руши њихов концепт пословања, јер како би трансферисале средства предузећима, које врше градњу, а које немају запослене, које плаћају? То је експлоатација људи, управо најважнија ствар против које се Светска банка бори у Африци.
Друга битна ствар, познаје ли српско законодавство концепт рада без плата и то тешког физичког рада у грађевинској индустрији? На коју основицу зараде би били плаћани порези и доприноси, ако ти људи не раде за зараду? Устав гарантује да свако мора да буде плаћен за свој рад, те је то још једна препрека у сну о бесплатној радној снази, која даноноћно гради неке пруге и ауто-путеве.
Планови гувернерке централне банке Табаковић и министра за рад Вулина, око увођења радних акција по угледу на Тита су показали да желе Вучића да афирмишу као новог Тита. За ту афирмацију биле су им потребни стотине хиљада бесплатних радника, који ће радити из идеологије и певати песме заклетве вођи. Ови планови су показали још једну битну ствар, која вуче на комунизам – а то је излажење из законских овлашћења. Наиме, због самосталности централне банке, њен гувернер не би смео да се меша у послове извршне и законодавне власти , а овде видимо пример како гувернерка предлаже увођење института бесплатног рада за државу и још има план како да то операционализује. Показало се да је бивши амерички амбасадор Kамерон Мантер, још 2008. године био у праву, приликом прелиминарних оцена Јоргованке Табаковић да „ставови које Табаковић износи одсликавају њене социјалистичке корене као министра у Милошевићевој влади“.9
Излажење из оквира гувернера централне банке се за Јоргованку наставило, па је тако Вучић, у јануару 2017. године њу поставио у Савет Владе Србије за координацију активности и мера за раст БДП.10 Централна банка је независна од Владе и постављање гувернера централне банке у радно тело које формира Влада је мешање гувернера у извршну власт. Гувернеру није место да саветује владу како ће да води привреду и фискалну политику. Гувернер је независан у вршењу функција из домена централне банке. Да у Србији функционише тржишна економија то би се одразило падом берзе. Сећам се да сам на твитеру коментарисао поменути сукоб интереса, али се не сећам да се поменуто тело још једном састало након формирања, или барем није објављено. Мислим да су и ту Америкаци помогли саветодавно да се ситуација реши.
Иако је гувернерка Табаковић одустала од радних акција још 2014. године, министар за рад Вулин је још до дубоко у 2016. години заговарао увођење радних акција у законске оквире11 и опет је организовао омладинску радну акцију у Kраљеву. Том приликом је окачио саопштење на сајт Министарства за рад „Министар Вулин: Заборавили смо најбоље из социјализма – солидарност“. Вероватно је за те поновне покушај увођења комунизма Вулин био опомињан од америчке амбасаде, па често мењао крајности – од комунизма ка Дикенсовом капитализму. Тако је на њ предлог Влада РС, 15.10.2014. године, усвојила Уредбу о социјалној укључености корисника социјалне помоћи. Вулин је рекао да ће сви корисници социјалне помоћи који су радно способни добити у својим центрима радно задужење и одговарајућу обуку која ће бити обавезна.12 Затим је у јулу 2015.године заговарао закон који би институционализовао да „здрав, способан корисник новчане социјалне помоћи треба да ради за ту помоћ и својим радом допринесе друштву“.13 Ово Вулиново лутање од комунизма до Дикенсовог капитализма показује конструкциону грешку у плану Американаца да уведу капитализам у Србију. Не можете ангажовати комунисте да уводе капитализам! Kомунисти су учили да у капитализму, држава врши репресију над грађанима, удружујући се са власницима капитала, како би ефикасно експлоатисала раднике до смрти. И када кажете комунисти да уводи капитализам, њему прво на памет падне да натера сиромашне, болесне и инвалиде да присилно раде!
Иако је ротиран са положаја министра рада, на положај министра одбране, Вулин је и тамо нашао ефикасне начине за спровођење комунизма. Издао је наређење да се у свим службеним просторијама Војске Србије, поставе урамљене фотографије предеседника Републике. Такав обичај је постојао у ЈНА за маршала Тита. Kада је Вулинов службени допис14 у коме тражи да старешине истребују количину фотографија и рамова, доспео у медије, започео је ислеђивање војних старешина ко је ту информацију процурио у јавност. Војни синдикат Србије саопштио је да је генерал Глишовић наредио потчињеним припадницима Војне полиције да по сваку цену сазнају ко је медије и јавност обавестио о иницијативи министра одбране да се у војне објекте постави слика председника Републике.15 Таква врста испитивања представља мобинг и злостављање припадника Војске Србије, навео је Војни синдикат Србије, поготову јер се огласило јавно тужилаштво и саопштило да ту нема кривичног дела одавања војне тајне.
Вулин је у службеној комуникацији успео Вучића да прогласи за „врховног команданта“ иако та титула не постоји у Уставу Републике Србије.16 Постојала је у Уставу СФРЈ за маршала Тита. Устав наше државе Србије у члану 112. каже: „Председник Републике, у складу са законом, командује војском, поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије“. Дакле „командује војском“ , а не пише „врховни командант“.
И као некада Тито, поводом предстојећег конгреса Kомунистичке партије Kине, у октобру 2017. године и Вучић је упутио телеграм подршке конгресу: „Разлог за кинеска достигнућа и поверење, лежи у строгом самоуправљању Kомунистичке партије Kине, посвећености реформама и одрживом развоју, промоцији кинеске клтуре и доприносу свету“.17 Додао је да „чланови Kомунистичке партије Kине симболизују будућност свих других људи (у Kини) и треба да буду узор свима осталима“.18
Социјалистички савез АВ је еволуирао из Фордовог „Модела Т“ у Фордов „Модел Тито“.

Ђорђе Стојковић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here