Socijalistički savez AV – Ford „Model Tito“ (5. deo)

Podelite:

Socijalistički savez AV je postao kao Fordov „Model T“. Naime, Henri Ford je rekao: „Model T možete dobiti u bilo kojoj boji, pod uslovom da je ta boja – crna“. Isto tako u Socijalističkom savezu AV možete izabrati za sebe bilo koju politiku, od leve do desne, preko centra, pod uslovom da tu politiku sprovodi Aleksandar Vučić. Dao je sveobuhvatnu ponudu političkog spektra, ali šta će se sprovoditi, bira isključivo on. Uspeo je u onome u čemu je zakazao Milošević – da stvori Socijalistički savez u nominalno demokratskoj državi!
Trenutak njegovog konačnog trijumfa nad demokratijom, nije bila ni pobeda na izborima, ni asimilacija političkih protivnika, ni dan kada je izabran za predsednika Republike. Bilo je to u vreme kada je bio predsednik vlade, 24. oktobra 2014. godine, kada je ušao u Narodnu skupštinu, dok je jedan poslanik obrazlagao predlog amandmana. Poslanici Socijalističkog saveza AV su u momentu ulaska Vučića u salu, svi ustali i počeli da aplaudiraju i taj aplauz je trajao otprilike 44 sekunde.1
U parlamentarnom sistemu kakav mi imamo, utvrđen Ustavom RS, parlament je taj koji bira predsednika vlade i njegov kabinet i parlament može uskratiti poverenje vladi, jer su poslanici birani direktno od strane naroda, a predsednik vlade sa kabinetom se bira posredno, baš preko poslanika. Dakle, parlament je šef predsedniku vlade i ministrima. Ovde se desilo da je šef ustao i aplaudirao svome zaposlenom, tim obesmišljavajući hijerarhiju utvrđenu Ustavom. I da šef ustane i aplaudira svom zaposlenom za dobro obavljen posao ili neko postignuće, to bi se još moglo i razumeti. Međutim, ovde je bio slučaj da je šef aplaudirao zaposlenom samo zato što se pojavio na poslu i pokazao da je on šef samo nominalno, a da je pravi šef zaposleni kome se aplaudira. To je bio trenutak konačnog trijumfa Aleksandra Vučića nad demokratijom i tada mu je u ruke predata apsolutna vlast od strane parlamenta.
Scena je bila kao u filmu „Ratovi zvezda: Epizoda 3“, kada senator Palpatin proglašava „da bi se osigurala bezbednost i stabilnost, Republika će biti reorganizovana u prvu galaktičku Imperiju“. Našoj sceni u Skupštini je nedostajalo samo baš kao u toj sceni kada senatori počinju da aplaudiraju, da neko prozbori: „Dakle, ovako umire Sloboda, sa gromoglasnim aplauzom“.2
Prvi pravi udar na Socijalistički savez Aleksandra Vučića nije došao ni od opozicije, koju je maksimalno kompromitovao, niti od entiteta koje je asmilovao, nego je došao iz unutrašnjosti tvrdog jezgra SNS, od sina osnivača stranke i predsednika izvršnog odbora stranke, Radomira Nikolića. On je navodno na sednici predsedništva stranke 15. septembra 2015. godine, zatražio „formiranje frakcija unutar stranke shodno tome ko je za EU, Rusiju, SAD ili Trilateralu“.3 Prema prvim navodima iz štampe, lično Vučić nije hteo da se raspravlja i glasa o nj predlogu, već je samo rekao: „Dobro, idemo dalje“. Dok prema drugim navodima iz iste štampe, pet meseci kasnije4 „Bratislav Gašić je na to reagovao: Šta pričaš to, Radomire? Je l‘ se ti to zalažeš za cepanje ove naše stranke“?
Očigledno Vučića u okviru SNS niko nije razumeo ili ga bar nisu razumeli Nikolići, a ostali koji su mu bili odani su znali samo da treba da ga podrže i ništa više. Iako je koncept Socijalističkog saveza kao super-partije bio Miloševićev, ipak je Vučić bio taj koji ga je ostvario. Za taj koncept neophodno je da postoji jedan jak i jedinstven vođa. Jedan vođa. To je bilo ono što je promicalo Tomislavu Nikoliću i nj sinu. Taj lider nikako nije mogao biti Tomislav, jer niti je on formirao savez, niti je držao poluge kontrole i vlasti u svojim rukama, sem nominalnih. Nikolićeva ideja da se stranka jasno profiliše po frakcijama i da se onda tu dogovaraju politike odnosa sa Evropskom Unijom, Rusijom, SAD i Trilateralnom komisijom je zaista pluralizam u okviru Socijalističkog saveza, kakav je predlagao Milošević. Međutim, Aleksandru Vučiću nije bio potreban pluralizam, već samo njegov privid. On je odavno prevazišao poimanje politike i prešao u direktno upravljanje političkom situacijom, tako da svi koji su mislili da imaju svoju politiku, sada prihvataju onu koju im on diktira. Zašto bi on sada išao korak u nazad i davao im samostalnost? Milošević bi možda i organizovao Socijalistički savez da se tu čuju glasovi debate, jer odlika komunista jeste bila da sastanče i drže govorancije po ceo dan. Uz to i Zapad mu je konstantno disao za vrat i pretio bombardovanjem od 1991. godine, kada je Džordž Buš prvi put to izneo kao opciju Miloševiću, ako ne dozvoli secesiju Hrvatske. Aleksandar Vučić nije imao tih problema, čak štaviše imao je apsolutnu podršku Zapada za sve što radi.
Podrška Zapada se ogleda ponajviše u makretingu, koji je SNS doveo na vlast. Od početka su provejavali čisto zapadni motivi, kao što je pesma „Eye of the Tiger“ na osnivačkoj skupštini SNS u Sava centru, 21. oktobra 2008. godine, pa do kampanje za parlamentarne izbore 2016, gde Bule Goncić deklamuje u spotu: „Preživeli smo teška vremena, bili smo podeljena nacija“.5 Termin „podeljena nacija“ je čisto američki termin. Oni ga koriste još od vremena Američkog građanskog rata, kada su zaista bili podeljeni na dve strane. U novije vreme se koristi kada je u pitanju situacija u društvu koju je kreirala politika da se građani toliko podele u dva tabora da je to na ivici tenzije, obično po partijskoj liniji. U njihovom dvopartijskom sistemu se to reflektuje, kada Republikanska partija žustro zagovara jedno rešenje, a Demokratska drugo, to dovodi do podele u Kongresu i Senatu (dvodomnom parlamentu) i partijske polarizacije, što onemogućava proces demokratskog odlučivanja. Najveći strah Amerikanaca je da budu „podeljena nacija“. Taj termin je u našem društvu nepoznat.
Srbija je bila i „razorena zemlja“ i „bombardovana zemlja“, ali nikad nismo koristili termin „podeljena nacija“. Još jedna bitna stvar, Srbi su oduvek prihvatali koncept „naroda“ dok je koncept „nacije“ bio rezervisan za jugoslovensku naciju, koju su činili narodi i narodnosti. Dakle, kampanju mu rade Amerikanci i to oni koji rade za demokrate, jer ceo koncept izgleda kao reciklirana Klintonova kampanja iz 1990-ih. To ne mora da znači podršku, ali opet američke marketinške agencije za izbore neće da rade kampanje za protivnike Amerike. Sem toga, to pokazuje da je i on za Amerikance, jer ako je za Ruse, zašto mu oni ne rade kampanju?
Iako uvijena u zapadni marketing, srž ideologije Socijalističkog saveza AV je komunizam, titoističkog tipa. To najbolje pokazuju izjave i planovi u vezi radnih akcija, koje su posle poplava 2014. godine izneli guvernerka NBS, Jorgovanka Tabaković i ministar za rad, Aleksandar Vulin.
Guvernerka NBS je izjavila da je sigurna da će premijer Aleksandar Vučić posle tragedije koja je pogodila Srbiju uspeti da pokrene masovne radne akcije za obnovu zemlje. „Vučić posle ove tragedije ima istorijsku šansu da mobiliše naciju i promoviše prave vrednosti i da napravi sređenu državu“.6 Još je izjavila: „svet bi mogao da pomogne tako što će dati mašine, materijale za izgradnju“.
„Radne akcije i javni radovi koji se pominju kao oblik angažovanja građana u obnovi zemlje, ne podrazumevaju samo volontiranje, kaže guverner NBS Jorgovanka Tabaković, već i mogućnost plaćanja radnog staža i penzionog osiguranja“.7
Pošto je guvernerka NBS najavila radne akcije i čak razradila plan da će akcijašima država uplaćivati radni staž i penziono osiguranje, u sve se uključio ministar rada Aleksandar Vulin, posle jedne radne akcije u Kraljevu, koju je organizovao. On je najavio da „zakonski ovu oblast treba regulisati, jer upravo završena akcija ne sme da bude incident i usamljeni primer, nego pravilo“.8
Ovaj slobodni pad u komunizam je verovatno zaustavljen iz američke ambasade. Moderni kapitalizam ne poznaje koncept besplatnog rada za državu, pogotovu ako se radi o radno intezivnim poslovima kao što su građevinski i infrastrukturni. Volntiranje u bolnicama i domovima za stare je na Zapadu poželjno i pohvalno, ali rad na izgradnji pruge, mosta ili auto-puta mora da bude plaćen, jer se radi o pravim zaposlenjima, a ne o dobrovoljnoj pomoći društvu. Guvernerka Tabaković i ministar Vulin su prenebregli najvažniju stvar, što se naše finansijske saradnje sa Zapadom tiče , a to je da se ona u oblasti finansiranja infrastrukture obavlja kroz dve institucije: Svetska banka (međunarodna banka iza koje stoje države) i EBRD (privatna banka). One svakako ne bi finansirale projekte izgradnje infrastrukture, u kojima radnici rade besplatno, tj. samo za plaćeni staž i doprinose. To onda ruši njihov koncept poslovanja, jer kako bi transferisale sredstva preduzećima, koje vrše gradnju, a koje nemaju zaposlene, koje plaćaju? To je eksploatacija ljudi, upravo najvažnija stvar protiv koje se Svetska banka bori u Africi.
Druga bitna stvar, poznaje li srpsko zakonodavstvo koncept rada bez plata i to teškog fizičkog rada u građevinskoj industriji? Na koju osnovicu zarade bi bili plaćani porezi i doprinosi, ako ti ljudi ne rade za zaradu? Ustav garantuje da svako mora da bude plaćen za svoj rad, te je to još jedna prepreka u snu o besplatnoj radnoj snazi, koja danonoćno gradi neke pruge i auto-puteve.
Planovi guvernerke centralne banke Tabaković i ministra za rad Vulina, oko uvođenja radnih akcija po ugledu na Tita su pokazali da žele Vučića da afirmišu kao novog Tita. Za tu afirmaciju bile su im potrebni stotine hiljada besplatnih radnika, koji će raditi iz ideologije i pevati pesme zakletve vođi. Ovi planovi su pokazali još jednu bitnu stvar, koja vuče na komunizam – a to je izlaženje iz zakonskih ovlašćenja. Naime, zbog samostalnosti centralne banke, njen guverner ne bi smeo da se meša u poslove izvršne i zakonodavne vlasti , a ovde vidimo primer kako guvernerka predlaže uvođenje instituta besplatnog rada za državu i još ima plan kako da to operacionalizuje. Pokazalo se da je bivši američki ambasador Kameron Manter, još 2008. godine bio u pravu, prilikom preliminarnih ocena Jorgovanke Tabaković da „stavovi koje Tabaković iznosi odslikavaju njene socijalističke korene kao ministra u Miloševićevoj vladi“.9
Izlaženje iz okvira guvernera centralne banke se za Jorgovanku nastavilo, pa je tako Vučić, u januaru 2017. godine nju postavio u Savet Vlade Srbije za koordinaciju aktivnosti i mera za rast BDP.10 Centralna banka je nezavisna od Vlade i postavljanje guvernera centralne banke u radno telo koje formira Vlada je mešanje guvernera u izvršnu vlast. Guverneru nije mesto da savetuje vladu kako će da vodi privredu i fiskalnu politiku. Guverner je nezavisan u vršenju funkcija iz domena centralne banke. Da u Srbiji funkcioniše tržišna ekonomija to bi se odrazilo padom berze. Sećam se da sam na tviteru komentarisao pomenuti sukob interesa, ali se ne sećam da se pomenuto telo još jednom sastalo nakon formiranja, ili barem nije objavljeno. Mislim da su i tu Amerikaci pomogli savetodavno da se situacija reši.
Iako je guvernerka Tabaković odustala od radnih akcija još 2014. godine, ministar za rad Vulin je još do duboko u 2016. godini zagovarao uvođenje radnih akcija u zakonske okvire11 i opet je organizovao omladinsku radnu akciju u Kraljevu. Tom prilikom je okačio saopštenje na sajt Ministarstva za rad „Ministar Vulin: Zaboravili smo najbolje iz socijalizma – solidarnost“. Verovatno je za te ponovne pokušaj uvođenja komunizma Vulin bio opominjan od američke ambasade, pa često menjao krajnosti – od komunizma ka Dikensovom kapitalizmu. Tako je na nj predlog Vlada RS, 15.10.2014. godine, usvojila Uredbu o socijalnoj uključenosti korisnika socijalne pomoći. Vulin je rekao da će svi korisnici socijalne pomoći koji su radno sposobni dobiti u svojim centrima radno zaduženje i odgovarajuću obuku koja će biti obavezna.12 Zatim je u julu 2015.godine zagovarao zakon koji bi institucionalizovao da „zdrav, sposoban korisnik novčane socijalne pomoći treba da radi za tu pomoć i svojim radom doprinese društvu“.13 Ovo Vulinovo lutanje od komunizma do Dikensovog kapitalizma pokazuje konstrukcionu grešku u planu Amerikanaca da uvedu kapitalizam u Srbiju. Ne možete angažovati komuniste da uvode kapitalizam! Komunisti su učili da u kapitalizmu, država vrši represiju nad građanima, udružujući se sa vlasnicima kapitala, kako bi efikasno eksploatisala radnike do smrti. I kada kažete komunisti da uvodi kapitalizam, njemu prvo na pamet padne da natera siromašne, bolesne i invalide da prisilno rade!
Iako je rotiran sa položaja ministra rada, na položaj ministra odbrane, Vulin je i tamo našao efikasne načine za sprovođenje komunizma. Izdao je naređenje da se u svim službenim prostorijama Vojske Srbije, postave uramljene fotografije predesednika Republike. Takav običaj je postojao u JNA za maršala Tita. Kada je Vulinov službeni dopis14 u kome traži da starešine istrebuju količinu fotografija i ramova, dospeo u medije, započeo je isleđivanje vojnih starešina ko je tu informaciju procurio u javnost. Vojni sindikat Srbije saopštio je da je general Glišović naredio potčinjenim pripadnicima Vojne policije da po svaku cenu saznaju ko je medije i javnost obavestio o inicijativi ministra odbrane da se u vojne objekte postavi slika predsednika Republike.15 Takva vrsta ispitivanja predstavlja mobing i zlostavljanje pripadnika Vojske Srbije, naveo je Vojni sindikat Srbije, pogotovu jer se oglasilo javno tužilaštvo i saopštilo da tu nema krivičnog dela odavanja vojne tajne.
Vulin je u službenoj komunikaciji uspeo Vučića da proglasi za „vrhovnog komandanta“ iako ta titula ne postoji u Ustavu Republike Srbije.16 Postojala je u Ustavu SFRJ za maršala Tita. Ustav naše države Srbije u članu 112. kaže: „Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje vojskom, postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije“. Dakle „komanduje vojskom“ , a ne piše „vrhovni komandant“.
I kao nekada Tito, povodom predstojećeg kongresa Komunističke partije Kine, u oktobru 2017. godine i Vučić je uputio telegram podrške kongresu: „Razlog za kineska dostignuća i poverenje, leži u strogom samoupravljanju Komunističke partije Kine, posvećenosti reformama i održivom razvoju, promociji kineske klture i doprinosu svetu“.17 Dodao je da „članovi Komunističke partije Kine simbolizuju budućnost svih drugih ljudi (u Kini) i treba da budu uzor svima ostalima“.18
Socijalistički savez AV je evoluirao iz Fordovog „Modela T“ u Fordov „Model Tito“.

Đorđe Stojković

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here