Свештеник др Угрин Поповић: Док педофил не закуца на ваша врата…(АУДИО)

Поделите:

Педофилија – нетачан назив једне опаке болести, и кривичног дела. Има ироније у томе, када назовете то дело „пријатељством деце“, или таквог човека – „детињим пријатељем“. А у ствари, он је суштински непријатељ саме природе детињства. Пошто дете, које сусретне таквог „пријатеља“, њиме губи своје детињство. Из тог сусрета дете свој живот премешта из света снова у реалност ноћне море. Зато деца о томе ћуте. Зато деца престају да буду деца, иако не постају ни одрасли. Они тим сусретом мутирају, постајући емотивни богаљи, пре него што су и закорачила у живот.

Опасан сусрет. Никако пријатељски. У нашој земљи, изопачености сваке врсте постале су тренд пута којим желимо поћи, тако да старање државе о овом проблему јесте маргинално. Срамотно нехајно, и поред свих тзв закона о заштити детета. Пишем „тзв“, јер су управо ти „закони“ лицемерни и контрапродуктивни, пошто деци дају алате, не би ли она себе, што боље, кроз манипулацију, развила. Обично, то завршава крајње неславно, пошто та деца морају напунити својих великих 18. Међутим, она не морају никада да одрасту. Тако да испада да живимо у држави неодрасле деце. Но, то би била нека друга тема…

Вратимо се педофилији! Дакле, и поред „старања“ државе о деци (да ли ће се она вакцинисати или не, да ли треба добити по гузи или не…), развој саме педофилије је запрепашћујућ. Нажалост, о томе се не говори. И обично, о томе се ни не зна, док педофил не закуца на ваша врата. Тада бол детерминише вашу акцију и ви престајете да будете „тај и тај“ грађанин, и постајете отац „тог и тог“ детета. То се догодило оцу Тијане Јурић.

Од своје трагедије он је престао да буде Игор Јурић, и постао је само отац Тијане Јурић. Отац који од тада бије битку да деца ове земље буду сигурнија. Кроз Фондацију „Тијана Јурић“ он пружа могућност едукације о самом проблему педофилије на нашим просторима. Са посебним акцентом на интернет предаторе, којих је све више и више. Згодан начин за раскринкавање тих предатора учинио је господин Саша Боројевић, аналитичар јавног мњења, који је на свом, више него посећеном ФБ профилу, почео да прави ИНДЕКС интернет предатора. Но, поред све похвале личној акцији ових људи, остаје забрињавајуће питање нашој држави – зашто она сама не крене мало озбиљније у акцију чувања своје деце? Зашто? Зар та деца нису настављачи те исте државе? Или се ова држава нада да ће истополни бракови дати порода? О чему се заправо ради? – јесте питање без одговора.

„У се и у своје кљусе“ – јесте наша народна умотворина. Тако да и нама остаје борба у којој можемо рачунати само на себе. И, то би била добра борба, ако би била превентивна борба. Ако бисмо својим трудом успели да обезбедимо својој деци детињство. А шта то практично значи?

Практично, то значи да опсег своје борбе ускладимо са развојем односа у самој породици. Да разговарамо са својом децом, једном речју. И да на тај начин дознамо о њиховим, интернет пријатељима. Пошто предатори обично остварују однос преко интернета са својом жртвом. Чак месецима пре него што се осмеле за физички контакт. Дакле, велика би победа била ако бисмо успели деци да предочимо како нема потребе да она, својим селфијима, пре времена одрасту, и на тај начин привуку пажњу одраслих. Једноставно, дај да урадимо оно што можемо, како не бисмо кукали над нечим што више никада нећемо моћи да урадимо.

Хришћанске вредности су већ одавно постале ирелевантне нашем друштву. Сам Христос је постао небитан. Тужна је истина да смо то уствари постали ми. Тако и та деца пред собом немају узоре какве смо имали ми. Схватите то напокон! Од Бранка Коцкице, нашег детињства, до разних старлета и Телетабиса јесте пут нашег пропадања. Али, то би била једна друга тема, но оно што је битно да схватимо јесте да они сада имају неке друге узоре! Да је цео један свет прихватљив за њих, иако је био одвратан нама. Свет се мења, зар не видите то? Или мислите да су Македонци заиста толико луди па Скопље чине малим маузолејом Александра Великог, његовог оца Филипа и тд? Па, њихова деца већ верују, и знају, да је Александар Македонски уствари отац њихове нације. Право питање је, шта мислите, шта наша деца верују-знају када виде старлету, а никада нису чула о Христу. Зар су она крива? Не! Криви смо ми, јер смо ћутали!

Мислите о томе…

Свештеник др Угрин Поповић

ВИДОВДАН

 

Поделите:

1 коментар

  1. Ако овакав став преовлађује у свештенству главних религија , откуд да статистичких 95% верника не следи своје духовне пастире ? Дакле , пастири ових народа су комерцијални медији , отуд нема ни гласа против пропагирања ” старлета ” кроз ” музичка такмичења звездица” у организацији ” пријатеља деце ” ! Деца до поласка у школу виде 10.000 убистава , раскомадана тела , све врсте насиља , девијантне облике понашања , обећања о неограниченим правима детета а онда је за васпитање већ касно !

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here