Sveštenik dr Ugrin Popović: Dok pedofil ne zakuca na vaša vrata…(AUDIO)

Podelite:

Pedofilija – netačan naziv jedne opake bolesti, i krivičnog dela. Ima ironije u tome, kada nazovete to delo „prijateljstvom dece“, ili takvog čoveka – „detinjim prijateljem“. A u stvari, on je suštinski neprijatelj same prirode detinjstva. Pošto dete, koje susretne takvog „prijatelja“, njime gubi svoje detinjstvo. Iz tog susreta dete svoj život premešta iz sveta snova u realnost noćne more. Zato deca o tome ćute. Zato deca prestaju da budu deca, iako ne postaju ni odrasli. Oni tim susretom mutiraju, postajući emotivni bogalji, pre nego što su i zakoračila u život.

Opasan susret. Nikako prijateljski. U našoj zemlji, izopačenosti svake vrste postale su trend puta kojim želimo poći, tako da staranje države o ovom problemu jeste marginalno. Sramotno nehajno, i pored svih tzv zakona o zaštiti deteta. Pišem „tzv“, jer su upravo ti „zakoni“ licemerni i kontraproduktivni, pošto deci daju alate, ne bi li ona sebe, što bolje, kroz manipulaciju, razvila. Obično, to završava krajnje neslavno, pošto ta deca moraju napuniti svojih velikih 18. Međutim, ona ne moraju nikada da odrastu. Tako da ispada da živimo u državi neodrasle dece. No, to bi bila neka druga tema…

Vratimo se pedofiliji! Dakle, i pored „staranja“ države o deci (da li će se ona vakcinisati ili ne, da li treba dobiti po guzi ili ne…), razvoj same pedofilije je zaprepašćujuć. Nažalost, o tome se ne govori. I obično, o tome se ni ne zna, dok pedofil ne zakuca na vaša vrata. Tada bol determiniše vašu akciju i vi prestajete da budete „taj i taj“ građanin, i postajete otac „tog i tog“ deteta. To se dogodilo ocu Tijane Jurić.

Od svoje tragedije on je prestao da bude Igor Jurić, i postao je samo otac Tijane Jurić. Otac koji od tada bije bitku da deca ove zemlje budu sigurnija. Kroz Fondaciju „Tijana Jurić“ on pruža mogućnost edukacije o samom problemu pedofilije na našim prostorima. Sa posebnim akcentom na internet predatore, kojih je sve više i više. Zgodan način za raskrinkavanje tih predatora učinio je gospodin Saša Borojević, analitičar javnog mnjenja, koji je na svom, više nego posećenom FB profilu, počeo da pravi INDEKS internet predatora. No, pored sve pohvale ličnoj akciji ovih ljudi, ostaje zabrinjavajuće pitanje našoj državi – zašto ona sama ne krene malo ozbiljnije u akciju čuvanja svoje dece? Zašto? Zar ta deca nisu nastavljači te iste države? Ili se ova država nada da će istopolni brakovi dati poroda? O čemu se zapravo radi? – jeste pitanje bez odgovora.

„U se i u svoje kljuse“ – jeste naša narodna umotvorina. Tako da i nama ostaje borba u kojoj možemo računati samo na sebe. I, to bi bila dobra borba, ako bi bila preventivna borba. Ako bismo svojim trudom uspeli da obezbedimo svojoj deci detinjstvo. A šta to praktično znači?

Praktično, to znači da opseg svoje borbe uskladimo sa razvojem odnosa u samoj porodici. Da razgovaramo sa svojom decom, jednom rečju. I da na taj način doznamo o njihovim, internet prijateljima. Pošto predatori obično ostvaruju odnos preko interneta sa svojom žrtvom. Čak mesecima pre nego što se osmele za fizički kontakt. Dakle, velika bi pobeda bila ako bismo uspeli deci da predočimo kako nema potrebe da ona, svojim selfijima, pre vremena odrastu, i na taj način privuku pažnju odraslih. Jednostavno, daj da uradimo ono što možemo, kako ne bismo kukali nad nečim što više nikada nećemo moći da uradimo.

Hrišćanske vrednosti su već odavno postale irelevantne našem društvu. Sam Hristos je postao nebitan. Tužna je istina da smo to ustvari postali mi. Tako i ta deca pred sobom nemaju uzore kakve smo imali mi. Shvatite to napokon! Od Branka Kockice, našeg detinjstva, do raznih starleta i Teletabisa jeste put našeg propadanja. Ali, to bi bila jedna druga tema, no ono što je bitno da shvatimo jeste da oni sada imaju neke druge uzore! Da je ceo jedan svet prihvatljiv za njih, iako je bio odvratan nama. Svet se menja, zar ne vidite to? Ili mislite da su Makedonci zaista toliko ludi pa Skoplje čine malim mauzolejom Aleksandra Velikog, njegovog oca Filipa i td? Pa, njihova deca već veruju, i znaju, da je Aleksandar Makedonski ustvari otac njihove nacije. Pravo pitanje je, šta mislite, šta naša deca veruju-znaju kada vide starletu, a nikada nisu čula o Hristu. Zar su ona kriva? Ne! Krivi smo mi, jer smo ćutali!

Mislite o tome…

Sveštenik dr Ugrin Popović

VIDOVDAN

 

Podelite:

1 komentar

  1. Ako ovakav stav preovlađuje u sveštenstvu glavnih religija , otkud da statističkih 95% vernika ne sledi svoje duhovne pastire ? Dakle , pastiri ovih naroda su komercijalni mediji , otud nema ni glasa protiv propagiranja ” starleta ” kroz ” muzička takmičenja zvezdica” u organizaciji ” prijatelja dece ” ! Deca do polaska u školu vide 10.000 ubistava , raskomadana tela , sve vrste nasilja , devijantne oblike ponašanja , obećanja o neograničenim pravima deteta a onda je za vaspitanje već kasno !

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here