Sveštenik dr Ugrin Popović: Karikatura Patrijarha Pavla kako levitira, kao neki jogin je uvreda! AUDIO

Podelite:

Spomenik je ljudski trud da izrazi uspomenu na čoveka ili događaj, koji sobom izražava. Ipak, postoje i oni uopšteni spomenici, koji izražavaju neki događaj, ili uspomenu, ili opomenu putem umetničke slobode koja opet, biva izložena proveri javnog mnjenja, ili stručne komisije, pa tek onda zauzme svoje mesto u organizmu grada, ili nacije. Kao naš čuveni „Pobednik“, recimo. Da li znate da je njegovo prvobitno mesto bilo određeno na Terazijama, da bi tek kasnije bilo izmešteno na kalemegdansku tvrđavu. Tako visoko, upravo zbog javnog mnjenja, koje se nije slagalo sa slobodnim prikazom muškog akta. I, da se razumemo odmah, ono što „Pobednik“ drži u svojoj levoj ruci nije golub, nego soko. Sivi soko. Ali, zašto sve ovo pišem?

Pišem lično, jer, em što se radi o čoveku koji me je lično upisao u Bogosloviju i koji me je duhovno vaspitao i, pod čijim omoforom sam imao zaštitu; em što se radi o Tašmajdanu, mom zavičajnom delu, mog voljenog grada.

Kažu da zlo nikada ne ide samo, i ova karikatura Patrijarha kako levitira, kao neki jogin ili kao neka varalica iz Indije, koja na taj način doprinosi svom, više nego skromnom domu, jeste uvreda našeg smisla za lepo. Jer, realno, kome je to lepo? Šta ta „levitacija“ prvog čoveka SPC predstavlja? To nije naša tradicija, niti se naša duhovnost sastoji iz pružanja takvih impresionističkih trikova za masu, kao da smo u curkusu Kolorado, a ne u Crkvi Hristovoj? Dakle, sama predstava lika i dela Blaženopočivšeg Patrijarha Srpskog je omanula.

Dalje, on jeste bio asketa, ali je ipak imao celo telo, ne neku topljenu polovinu. On će prosijati svojim moštima, ako Bog da, kao celo telo, a ne kao neka levitirajuća polovina istog, ili ovaploćena astralna projekcija, ili kao mumija Lenjinova, koja se kupa u balzamu i koja je u suštini nalik na figuru koju je umetnik izložio na Tašmajdanu.

No, to je samo još jedno od mnogih poniženja koje smo dobili u relativno kratkom roku. Ono najbolnije jeste to što je naš Predsednik otišao u Pariz, iako je reakcija javnosti, posle Notr Dama, bila jasna! Ne, nije poslušao svoj narod i zato je sudelovao u LAŽI gde su gubitnici proslavili sećanje na pobedu u Velikom ratu. I to, ko je u prvom redu? Angelina Merkel? Ispred Nemačke? Velike pobednice? Ili, je li tamo bio Vladimir Putin u prvom redu, kao predstavnik zemlje koja je 1917. potpisala separatni mir sa silama Osovine? Ili, a odmah iza Vladimira, Hašim Tači, kao predstavnik … ??? Predstavnik čega tačno?

Ali, naš Predsednik je pristao na to i zauzeo je mesto pored konjušara i batlera. Tragična i bolna činjenica je – SRBIJA je zauzela mesto pored konjušara i batlera, na proslavi Stogodišnjice od pobede u Velikom ratu. Poraženi su proslavljali pobedu, jer pravi pobednici nemaju kičmu više, a samim tim, ni mogućnost da pobede ponovo. Setite se samo kako je naša Vlada, Vlada Kraljevine Srbije, odreagovala na ultimatum Austro-ugarske, i vidite kako sada naša vlada guta uvrede, i podvijenog repa dopuzi kud god je pozovu, kao promrzla kučka, zahvalna za svaki zalogaj i milovanje.

I onda, ovoj, celokupnoj slici jada, dodajte i najnoviju vest iz Parova, gde kreatura izražene stražnjice gazi našu Zastavu, dok njena stražnjica veselo mami paćenike raznih vrsta svojim vrckanjem, tako da taj čin gaženja zastave Predaka ostaje nezapamćen. I nebitan. I na sve to još plus izjava Ojdanića i Drljače kako za 50 evra rade šta hoće devojčicama od 13 godina, a što objavljuje svako glasilo u zemlji, i ta dva pedofila, ipak… Šta? Ništa – „pojeo vuk magarca“!

„Pojeo vuk magarca“,  dragi moji! U takvoj zemlji živimo, i takvim lažima snishodimo, ali dobro, barem je izašla knjiga o snalaženju migranata u složenim oblastima prava i ljudskih sloboda. Onih istih sloboda, koje su rezultirale da stvorenje, ko zna kog pola, pljune na našu Tradiciju, igrajući na šipci u nošnji, koje su naše pramajke imale i nosile u vremenima kada bi ih za to vešali ili klali ili ubijali isti oni, čiji predstavnici danas zauzimaju prve redove, likujući jer znaju – da su našu kičmu – već odavno slomili.

Te „slobode“ su dovele i do ovog spomenika Patrijarhu Pavlu, kao što su i našeg Predsednika odvele u Pariz. „Slobode“ koje ne dozvoljavaju kičmu i koje stimulišu samo fasadu ljudskih odnosa.

Zapravo, spomenik Patrijarhu Pavlu  u Beogradu, na Tašmajdanu, na najbolji način pokazuje da KIČMA jednostavno nije uračunata u model „slobodnog“ življenja  modernog čoveka, danas.

 

Mislite o tome…

Podelite:

5 Komentari

  1. Postovani svestenici, a Vi posebno, manje se bavite levitiranjem i hvalospevima samima sebi. Zaboravljate koga i sta bi trebalo da zastupate u ovozemaljskim zivotima. Uzmite malo Bibliju da se podsetite smrtnih grehova i grehova uopste. Naucite da razgovarate sa ljudima i kada nemaju novca da pune vase dzepove. Cast retkim izuzecima. Jako retkim.

  2. Oki prigovara paušalno srpskim sveštenicima zbog toga što se jednom svešteniku ne sviđa “umetnost” koja je našeg sveca još za života patrijarha Pavla predstavila u nekakvom lebdećem položaju u kome naš patrijarh nikada nije bio. Zar nije trebalo umetnik da predstavi našeg velikog Patrijarha kao čoveka u uspravnom pokložaju s krstom u podignutoj ruci koji se celog života molio uspravan za pravdu i spas svoga naroda. A ovaj kritičar Oki ne zna čak ni to koje je pismo njegovog naroda. Sramota, drskost, bezbožnost paušalnog “kritičara”. Bilo bi me sramota da odem da gledam našeg velikog Patrijarha dok u savijenom položaju lebdi. Srpski duhovnik i Božji sluga i vernik nikada se ne moli Svestvoritelju…

  3. Previdom ispuštena reč “tako” u rečenici “Srpski duhovnik i Božji sluga i vernik nikada se ne moli Svestvoritelju…” treba da glasi:
    “Srpski duhovnik i Božji sluga i vernik nikada se ne moli RAKO Svestvoritelju…”

  4. Dragi moji, spomenik je bas onakav kakav je i bio Veliki Gospodin Srpski Patrijarh Pavle, SKROMAN!
    Umetniku SVAKA CAST! Mir i ljubav je pripovedao, tako se i ponasajte ako v je stvatno stalo👏🏻

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here