Свештеник др Угрин Поповић: „Србија има МЕТАК за доктора, а ГЛАС за гробара!“

Поделите:

Шетња је ефикасан начин да се изрази неслагање са овим или оним поступцима владајуће олигархије. Поготово на овим просторима, јадне и младе тзв демократије. Кажем „тзв“,  јер је поента демократије у промени властодржаца. Ипак, то код нас није случај. Једни те исти су присутни на нашој политичкој сцени, собом доказујући, да се 6. октобар код нас још није догодио.

Чини ми се да је Лао Це рекао да је учење као веслање узводно када се стане са веслањем, чамац креће уназад. Наша млада демократија, није још ни прогледала, а већ је одстрељена испред Владе Србије. И од тада, чамац наше демократије креће низводно. Година 2012. јесте показање, свима нама, шта Србија бира! Србија бира гробара, као алтернативу демократије. Србија нема поштовања према струци, према школовању, према припремању, жртвовању. Србија мисли да се образовање добија на томболи и да суштински то ничему не служи. Зато Србија бира полуписменог гробара за свог председника. И то је ОК, и то је демократија, али питање је, чему се онда та иста Србија чуди? Штo кмечи? Шта хоће? Да ли заиста верује у бајке до те мере да разуме да један пољубац – од жабе прави принца, од гробара председника, од полуписменог интелектуалца??? Ех, наивности, наивности!

Не! Посао гробара је да сахрањује, и то је управо тај гробар и урадио. Сахранио је демократију. Зато је веома ружно што се данас чује да неко краде изборе, или да намешта гласове. Не, то није тачно! Наша земља је тежак случај, и нимало плодоносна за демократију, из простог разлога што наш народ нема никаквог поштовања. У све се разуме  и никоме не пружа част, сем тиранину, када га овај, звизне по губици. Зато гледа мали човек границу, гледа и не прелази је! И, томе се не треба чудити. Година 2012 је показање крајњег домета наше демократије. Суштински, ја лично сам убеђен, да председник Милошевић, 2000-те, није ни изгубио на изборима, па је баш зато морала да се одигра мини револуција, не би ли овај напокон „сјахао“ са власти.

Штавише, да будемо крајње јасни, резиме наше досадашње демократије, можемо изразити следећом пословицом:

„Србија има МЕТАК за доктора, а ГЛАС за гробара!“

Ово данас јесте само нус ефекат тих одлука. Метак је резултирао гробаром, а гробар ће даље резултирати… видећемо!

Вратимо се зато шетњи. Осим што је битна у показању млађим генерацијама на који се то начин изражава народно неслагање, ова шетња мора ускоро да се уоквири око неких захтева, јер овако почиње да губи на „оштрици“, али и на смислу.

Целог свог живота чујем пиштаљке како зову на покрет. То је права справа – пиштаљка! Мобилише одбрану и збуњује напад, те није ни чудо што су је индивидуално, прве почеле да користе жене, као знак за „силовање у току“, а групно – хомосексуалци из Сан Франциска, окупљени око свог лидера Милка, у својој вечитој борби за сексуална права. Наравно, претеча свега тога и свих њих, јесте лондонска магла и, Џек Трбосек.

Хммм… дивна је симболика! Мислим на метак, гробара и демократију, наравно. Мада, и о генези пиштаљке се да размислити. Ипак, не би требало да одбацујемо „метаисторију“, као ни метафизику историје, док је пословица нашег народа јасна:

„Без Краља – НЕ ВАЉА!!!“

Мислите о томе!

Свештеник др Угрин Поповић

ВИДОВДАН

Поделите:

1 коментар

  1. Mi Srbi smo stvarno urnebesan narod.Sad opet “bez kralja ne valja” a u proslosti smo sve kraljeve ubijali! Ni jedna vlada nam nije po meri! Ma ne treba nam kralj treba nam Hica da otvori radne logore! Niko nista ne radi a zemlja pust i propada. Ali zato su kafici u Beogradu od 9-24 prepuni nema mesta, svi se vozikaju kolima prepune ulice automobila a u njima samo jedan i to vozac. A nevalja vlada. I tako u beskraj sa menjanjima vlade! Pa Srbi nije li malo vreme da menjamo nase navike pa nemoze bas svi kraljevi,svi vladari i sve vlade da su lose mozda je problem u nama Srbima. Mozda smo previse pohlepni, samozivi i zli. Tu nam nijedna vlast nece pomoci!

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here