Свештеник др Зоран Ђуровић: Злочиначко удружење против протојереја-ставрофора Владимира Вукашиновића

Поделите:

 

После слома пучиста на Православном богословском факултету у Београду дошло је до вађења из нафталина и рециклаже старе клевете по којој је проф Вукашиновић силовао неку студенткињу. Разлог удара на Вукашиновића је у томе што је он стуб црквености ПБФ кога су пучисти хтели да секуларизују. Удар на њега је удар на Синод СПЦ, као и на митрополита Порфирија Перића. Напади су интензификовани преко портала: Нова, Политикон, Директ-но, где су окоснице: Млађан Ђорђевић, који је инкасирао, како се пише ових дана, 5 милиона долара за хватање Радована Караџића, Иван Ивановић, Ђилас, а сви су блиски са епископима: Григоријем, Атанасијем, Амфилохијем, Максимом… Поменути епископи деле у потпуности политичке назоре наведене господе, и онда су и на свим њима блиским друштвеним профилима хваљени, док Синод бива блаћен. Изнећу још нека имена, али да кренемо од почетка.

Након што ничим доказан и поткрепљен, сведен на један крајње конфузан и на моменте тешко сместив у оквире здраворазумског казивања личан допис упућен Његовој Светости, који је пратио акт канцеларије Митрић, са пуним правом и крајње легитимно (Чл. 67 Правила и поступака за црквене судове СПЦ), није био предмет расправе надлежног Црквеног суда Архиепископије београдско-карловачке, покретачи овог клеветничког дела доставили су 2018. идентичан материјал тадашњој управи ПБФ БУ. Декан ПБФ еп. Игњатије Мидић је након тога, а да није позвао на разговор нити упознао са питањем које се отворило проф Вукашиновића (све у духу личних односа и љубави), дао налог да се формира Етичка комисија који би имала задатак да испита наведени случај (гле чуда, сада се сетио да је погрешио! Изјави: „Једино државни органи имају права да истражују и утврђују евентуалне кривице свих грађана Србије“). На њено чело је на противправан начин поставио еп. др Максима Васиљевића игноришући законску одредбу  чл. 37 ст. 1 Кодекса професионалне етике УБ, по којој председника именује наставно-научно веће на предлог декана, уз консултације са катедрама, а не он сам.

Том приликом су сам декан др. Мидић и Василије Војводић секретар ПБФ заједно са другим члановима комисије, који су били веома агилни да се овај случај процесуира (међу којима се посебно истицао проф. др Владан Перишић), упркос опоменама митрополита Порфирија члана ЕК да њен рад треба ускладити са законским правилима, донели низ противправних одлука што их је, на крају, а након одговора проф. Вукашиновића и дописа његовог адвоката, навело да прекину поступак.

Ево неких од њих:

1) Декан и Председник ЕК нису смели да покрену поступак из најмање два формална разлога: Представка адвоката С. П. Митрића из Београда од 09.10.2018., није поднета у форми захтева за покретање поступка чл. 10 ст. 1 и ст. 2 Правилника о раду етичких комисија и одбора за професионалну етику УБ иако се то у наведеном члану изричито захтева. Адвокат Митрић, који је третиран као пуномоћник наводно оштећеног студента, А.А, није био овлашћен с њене стране за подношење захтева за утврђивање повреде Кодекса. У смислу наведених чињеница и доказа, потпуно је јасно, да не постоји формално правни захтев на основу којег је постпак могао/смео да буде покренут.

2) ЕК била је апсолутно ненадлежна да поступа у овом случају на основу чл. 11 ст. 3 Правилника о раду етичких комисија и одбора за професионалну етику УБ, пошто оптужба за наводно полно узнемиравање не може бити предмет овог поступка, већ одговарајућег кривичног поступка. Имајући то у виду председник ЕК и његов налогодавац су прекорачили своја законска овлашћења, што би могло значити злоупотребу службеног положаја из чл. 359 ст. 1 Кривичног законика – односно, њих саме довести на оптуженичку клупу. Због овог, али и других прекршаја, еп. Игњатије је поднео оставку и ушао у историју ПБФ као први декан који је пре истека мандата смењен.

3) Декан и председник ЕК су на овај начин прекршили претпоставку невиности, јер се у овом поступку проф. Вукашиновићу ставља на терет радња која представља кривично дело полног узнемиравања, иако његова евентуална кривица за то наводно дело није утврђена правоснажном одлуком суда. Одредбама чл. 10 ст. 4 и чл. 12 ст. 4 Правилника о раду ЕК и одбора за професионалну етику УБ, прописано је да захтев мора да буде јасно одређен, са приложеним одговарајућим доказима. Међутим, таква правоснажна кривична пресуда није достављена, јер она не постоји, не само због тога што судски процес није вођен него првенствено услед чињенице да оптужба која је упућена не стоји.

4) Не желећи да говорим и о очигледном аргументу застарелости покретања и вођења овог поступка са посебним осећањем мучнине читамо сумануте наводе који се стављају на терет проф Вукашиновића, указујући на њихову неистинитост, противправност, међусобну противречност и очиту намеру да се њима неосновано дискредитује. Ко год, са стеченом способношћу употребе разуме, прочита рециклирани текст, видеће да он није опис силовања него болесне фантазије. У својству исповедника са дугогодишњим и богатим искуством, ја сам такве особе слао психотерапеутима или психијатрима, зависно од тежине случаја, и никада ми нису рекли да сам погрешио дијагнозу.

С тиме у вези је речита најновија изјава митрополита Порфирија (Нова је уредно одбијала да објави његову изјаву, али кад су схватили да ће штета бити већа, онда су се предомислили): „ЕК факултета, чији је председник био еп. западно-амерички Максим, чланови протојереј Владан Перишић и моја маленкост, једногласно се сложила да у оквирима својих надлежности не може да утврди да ли је прича о којој пишете истинита. Према томе, ни ја не знам да ли је истинита, или не. И тадашњи декан, еп. браничевски Игњатије, сагласио се са одлуком ЕК, јер у свакој цивилизованој земљи у овако деликатним темама најпре, одлучују друге одговарајуће установе, а потом факултети. Тврдња, пак да сам бранио да се обраћа психотерапеуту, једноставно не одговара истини, и притом је и нелогична. Не знам како сам могао забранити?! Напротив, упућивао сам је на сваку адресу на којој је сматрала да може добити помоћ“.

Било како било због свих ових очигледних прекршаја правне процедуре и законских оквира ЕК је обуставила свој незаконити рад доневши одлуку да се поступак у овој ствари прекида, с тим да, „поступак ће се наставити уколико адв. канцеларија из т.1 ове одлуке пред надлежним грађанским или црквеним судом издејствује правоснажну одлуку у вези са наводима из поднетог захтева“, како је према Решењу декана Мидића од 7.5.2019.

Међутим, у овој ситуацији би било једино законито решење да је уместо те одлуке донесена одлука о одбацивању „пријаве“ адв. Митрића  као неуредне и непотпуне.

Ово тим пре што подносиоцу пријаве у Решењу о прекиду поступка  није остављен рок за достављање доказа да је поступак пред надлежним државним или црквеним судом покренут и када. Без тога рока, поступак би у прекиду могао да буде годинама и деценијама, што је потпуно незаконито и не води решењу по поднетој пријави. Прихватањем овакве праксе било би прихваћена могућност да било ко, из било којих разлога, покрене овакав поступак против било којег професора на ПБФ, да се тај поступак против пријављеног, макар и у прекиду води, наредних неограничено много година итд. Наравно да ова одлука није донета из незнања, него је намерна, јер се тако спречава Вукашиновић да буде изабран и за неке друге функције, као што је нпр. деканска. Он је управо и био противкандидат изабраном декану Мидићу.

У судским поступцима пред државним судовима и у кривичним, у парничним, управним и другим  поступцима постоје рокови застарелости. Догађај како је описан и који се наводно десио 2006. апсолутно је застарео пред било којим државним судом у било којем поступку. Неприхватљиво је онда да ЕК наводи да чека завршетак било каквог поступка, кога нема, нити га може бити. То ме подсећа на великодушност Свете Инквизиције, која пише да ће опростити Декарту херезе кад се покаје. Баш лепо, али треба знати да је човек више од 400 година био покојни. На жалост пучиста, Ректор БУ Иванка Поповић, коју су хвалили сво време и хушкали је против ПБФ, изјавила је да је најновија пријава против Вукашиновића бесмислена и да неће бити никаквог поступка.

Све ове чињенице говоре о мотивима и моралу овог клана. Жалосно је да у свему томе учествују епископи Амфилохије и Атанасије. Они су писали оправдање „православности“ избаченог са ПБФ еп. Максима Васиљевића. Атанасије је био у ЦГ на консултације са Амфилохијем и одатле, ван сваке званичне инвеституре, отишао на седницу ННВ на ПБФ где је оптужио Патријарха да је неспособан и да му је Буловић преузео Цркву, а да је Максим светило васељење и прогоњен од клерикалаца на ПБФ! Не бих помињао подробно Амфилохијеву кампању против Синода, јер сам то изнео у серији текстова, али ћу поменути неке тачке: Захтев за сазивањем ванредног Сабора и прећење притом расколом – sic!; алтернативни извештај са последњег Сабора; позивање Патријарха да дође на литије у ЦГ а знао је да је овај већ имао у агенди посету САД!; када је Патријарх изразио жељу да дође на литије у ЦГ, Амфилохије му је рекао да не долази, а до тада су га прозивали што не долази!; прозивање Вучића да не брине о Цркви у ЦГ и што не долази, а када је овај хтео да дође, онда му је то одбио; када је Влада ЦГ изразила жељу да око имовине преговара са СПЦ, Амфилохије је то спречио и самопоставио се као једини преговарач! У том светлу није за чудити што су најжешћи опадачи Вукашиновићеви, Перишић и Сандо, они које је на ПБФ довео Амфилохије.

А да ли ћемо се чудити да су потписници петиције за „одбрану“ Милорада Средојевића, све сами пријатељи Амфилохијеви? Неколико имена: Коштуница, Матија Бећковић, Коста Чавошки, Данојловић, Ломпар итд.? Средојевић је био свештеник при Ружици на Калемегдану и кажњен је премештањем у једну цркву на периферији града, због тога што је, према Нова, патријарха Иринеја питао због чега није кажњен продекан за наставу ПБФ и свештеник Владимир Вукашиновић, имајући у виду оптужбе једне студенткиње да ју је силовао. Патријарх је изјавио да је Средојевић кажњен због односа према послу: „Други су разлози због чега је он кажњен, реч је о његовом односу према послу и колективу. Апс-ослутно то помињање Вукашиновића није био разлог његове казне“.

Ово је гађање топом комарца, јер шта ће петиција ових академских особа за случај једног премештања? Није чак било ни рашчињење (које је такође било опција). Ова несразмерност показује каква је мрачна машинерија покренута против Вукашиновића. Пандемонијум! Није ми јасно одакле храбрости овим људима да Патријарха уче његовом послу? Нема разлога сумњати у Патријархову.

Кад смо већ код Средојевића ваља знати да је Сандо откупљивао његова издања књига за Ружицу на велико. Када је Вукашиновић дошао за старешину, приходи цркве су се утростручили, а смешно је веровати да је народ по неком наитију Свјатаго Духа почео одједном да даје цркви много више пара! И ту је Вукашиновић засметао, а претходни црквењак и продавачица су сами дали отказ јер су знали да ће бити контроле, да се по старом неће моћи наставити.

Ево и једне анегдоте везане за „прогоњеног“ Средојевића. Пре више година се возио са о. Пузовићем, који је сведок, ваљда, из Ваљева. Био је пијан, зауставила га полиција, он се потукао и отишао у затвор. Весели Пузовић је остао на улици па је син морао доћи по њега. После се суд развлачио годинама док га вероватно његови другари, потписници петиције, нису извукли на застарелост случаја.

О Средојевићевом другару, о. Санду, чији научни рад је познат целокупној васиони:))), писао сам на другом месту. Сандо је класичан пример пројекције, или оне народне: Ко о чему, к. о поштењу! Нарочито је осетљив на сексуалне деликте па је потрчао брже-боље да оптужи Вукашиновића. Он има искуства са сексуалним преступима. Наиме, његов син Верољуб је ђакон и проф богословије; живи у другом браку има двоје деце; прва жена га је оставила, како кажу упућени, када га је ухватила у сајбер сексу са неком снашом. Да ли је истина или не, сасвим је небитно, али је разведен (сигурно га жена није ухватила да једе масне колаче), и могао би бити у чину само ако је женина кривица, а свакако је неканонски и даље ђакон зато што се оженио по други пут. Та неканонска пракса се толерише у СПЦ и он је даље у чину по икономији. Али је онда ружно да његов отац иде и оптужује друге за блуд. Но, њега образ не смета, јер кажу који га добро познају: „Он би и рођеној мајци наплатио опело“!

Нећу помињати улоге Максима и Кубата у свему овоме, јер им образ знамо, а такође и научна достигнућа. Завист је једна од изражених „врлина“ у Србаља, јер кад имамо некога за кога на свим међународним научним скуповима слависта и литургичара знају по делима, а то је Владимир Вукашиновић, онда то прави Србин не може да поднесе, а поготово ако је Херцеговац! Мене је овај злочиначки клан давио у мраку, а Вукашиновића у јавности. Могуће је да је он горе прошао…

Канонско право Православне Цркве има за правило: Ко оптужи неког клирика за преступ, и то не може да докаже, онда се кажњава осудом која је предвиђена за тај преступ. Дакле, по црквеном закону, многе главе би већ требало да падну. Но, и наше цивилно законодавство предвиђа отказ за оне који вређају достојанство и углед образовне институције. Ми смо овде имали преко годину дана дениграцијску кампању против ПБФ, опструкцију рада која је настала лажним тврдњама да је Савет ПБФ нелегитиман, што је довело до непотписивања диплома студентима. За последицу смо имали и опали број уписаних студената, јер је Сандо и компанија слао поруку: Ако хоћете да будете силовани, упишите ПБФ! Или: Ако хоћете неакредитовану диплому, дођите на ПБФ! Или: Ослободите се мрачњака у мантијама! – Нисам никаква власт у СПЦ, али бих знао шта чинити са оваквим беспризорницима, јер клеветници било које институције у демократском свету не би се задржали ни 5 минута на својим позицијама. Надам се да Патријарх неке прибећи икономији него акривији, а за то му право дају и црквени и цивилни Закон.

 

Свештеник Зоран Ђуровић

Поделите:

15 Коментари

  1. U moru svega ovoga sto ste pisali, a sto zaista na momente ima prizvuk traca…ko, gde, s kim zivi, ko voli pare, je li nekoga zena uhvatila, Ivan Ivanovic i Atanasije itd…meni samo jedna stvar upada u oci. Dakle, toga svestenika je neko optuzio, neka potencijalna zrtva. Ko je ona, sta je s njom danas, da li se nesto zbilo zbog cega ona i danas pati i sto ne zastareva u njoj? Vi cenite toga coveka, verovatno ne bez razloga. Ipak, kao da nedostaje osecanja za zrtvu. Takve optuzbe se ne iznose olako. Daleko od toga da mislim da je kriv..pojma nemam..ali…nekako…Boli da se toj zeni, pa sve i da je nesto pogresno shvatila u potpunosti, ne posveti bas nimalo paznje.

    • Нико га није оптужио валидно. Поменуо сам зашто је случај “силовања” из 2006 изашао сада на видело. Полиција је још тада одбила сваки поступак. Ово је само клеветничка хајка нато владика, али о томе или не знате или нећете да знате.

  2. Види се, попе, да си Анин и Кајафин достојни прејемник, честитам. Ако мислиш да ће се Вукашиновић оправдати захваљујући искључиво правној казуистици, а изгледа да се надаш управо томе, сети се да је тако и Христос потпуно легитимно осуђен и кажњен према важећим законима Римске империје. А ја и моје сапатнице које су имале несрећу да ближе упознају вука Вукашиновића можемо само да се надамо да ти искрено не знаш који је демонијак тај човек и да ово што чиниш када му переш образ не чиниш из цинизма него из необавештености, па да макар зато нећеш поделити његов удео. Не сумњај да ће Господ и њему и свима који га бране судити по правди тј. по крајњој акривији, јер акривија је оно како и ви судите својим жртвама. И колико сте милости имали ви, толико да и Господ има према вама. Провери ти мало чињенице, па се јави поново.

    • Не постоји никакав поступак против Вукашиновића нити ће га бити. Само клевећете а мотивација је јасна: лепо сте плаћени.

      • Ово што чиниш ти је судбински промашај. Не клевећемо, и да Бог да да то схватиш пре него што буде касно за покајање. Кад би макар ограничио ентузијазам у питањима о којима не знаш довољно, не би навлачио проклетство и себи и својој деци на главу. Ако имаш макар једно женско дете, заустави се. Неке битке можеш и пропустити, нико неће пострадати без твојих ингениозних увида.

        • Зашто ти именом и презименом не поднесеш тужбу надлежној инстанци?
          Зато немој да се храниш као мале коале.

    • Разлог је једноставан: Развлачили би га по медијима још 4 године.
      Кажи и шта је добио Буловић кад је Блиц изгубио парницу? Ништа. Да ли си чуо да је Блиц изгубио парницу због клеветања Бачког? Можда ниси. Ако ниси, онда гуглуј.

  3. Ne može crkveni sud da sudi sveštenim licima ako su napravili krivično delo silovanje.
    Za silovanje,nasilan sexualni čin samo državni sudovi mogu da sude jer se radi o fizičkom prestupu sa fizičkim posledicama za žrtvu.
    Crkveni sud može da im sudi ako su prekršili neku od teološki dogmi ili neko od verski pitanja,ako su napustili post ili se odali idolopoklonstvu.
    Za to crkveni sud ima ingerencije a za krvne delikte,pljačke,ubistva,silovanja zna se ko reže kolač.
    Ako ima elemenata za krivicu žrtva bi trebala da podnese tužbu nekom od krivični sudova a sudije sazovu razumno suđenje u zakonskom roku sa svedocima i advokatima jedne i druge strane pa da se vidi ko koga tu laže a ko koga siluje???
    Ovako ispada da sveštena lica imaju protekciju pred sekularnim zakonima pa mogu da glume državu u državi što nigde u svetu ne postoji.
    Crkva nije jazbina za kriminalce i razbojnike već molitvena,duhovna ustanova čije duhovne sile služe progresu ljudi a ne moralnoj degradaciji društva.

    • Може да буде осуђен и црквеним судом, рецимо, за блуд (25. Апостолско правило). То значи тренутно рашчињење. Наравно, у неким срећнијим околностима којима Срби могу да се не надају још дуго.

      • Možeš ti silovanje zvati blud,orgija,brakolomstvo,verolom kako god ako sudija oceni u sudskom procesu da se radi o nasilnom sexu sa dotičnom osobom ne gine mu 4 ili 5 robije ili ga oslobađa tužbe ako se radi o kleveti ili uceni zbog materijalnog interesa.
        Tako je svugde u svetu tako mora biti i u Srbiji a to hoće li ga crkveni sud raščiniti ili začiniti to nikog živog ne interesuje jer sekularna država ne živi od dobrovoljni priloga vernika već od kazni,taxi i poreza koje naplati od sprovođenja zakonski mera u državi.
        Dakle kad pritvorenike natera na dobrovoljan rad u nekoj kazneno popravnoj ustanovi zatvorenog tipa.
        Dnevnica je 1000 din. puta dana u godini puta godina dobrovoljnog rada pa neka svako izračuna isplati se kršiti civilni zakon ili ne?
        To što neko nosi uniformu crkve ne oslobađa ga odgovornosti za poštovanje sekularni zakona i njihovo sprovođenje.

        • То је неспорно, и наравно да треба да му суди и секуларни суд. Али колико је душа неупоредиво важнија од тела, толико је важнији црквени суд од секуларног. Јер секуларни штити телесну неповредивост личности, а обавеза црквеног суда је да огради паству од онога ко има власт и могућност да је погуби вечном смрћу. Зато је мени овај човек гори од Малчанског берберина.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here