Свештеник Стеван Стефановић: Олуја, злочин који још увек траје

Поделите:

Пети  август је најтежи дан у новијој српској историји.

  1. године у периоду од четвртог до седмог августа, десило се последње етничко чишћење у двадесетом веку. Војска повампирене фашистичке хрватске државе протерала је насилно, најмање 280.000 људи за четири дана из Книнске крајине.

Етничко чишћење за који нико није кажњен.

Етничко чишћење у којем су из једне државе у централној Европи, протерани људи, само зато што су Срби.

Ми смо као народ доживели три геноцида у прошлом веку. У Првом светском рату, (када је нпр, само на територији Сребренице, Братунца и Зворника убијено близу 16.000 Срба, цивила, жене и деце),  затим у Другом светском рату, када је само на територији НДХ убијено више од 1,3 милиона Срба, и коначно не тако давне 1995. када је српски народ протеран из хрватске државе у акцији коју је међународни суд правде у Хагу, потпуно ненаклоњен нама, означио као организовани и удружени злочиначки подухват, и том синтагмом прикрио истински назив тога што се десило у акцији „Олуја“ у Книнској крајини.

У првобитној пресуди усташки генерали Анте Готовина и Младен Макрач осуђени су на двадесетчетири и осамнаест година затвора, због учествовања у удруженом злочиначком подухвату на челу са Фрањом Туђманом, са циљем да се потпуно уклони наше, српско становништво са простора Книнске крајине. Проглашени су кривим за нечовечна дела, окрутно поступање, прогон, убиства, пљачке и разарања…

У међувремену, Хрватска је ушла у НАТО а ова северноатланска војна алијанса, поновила је у Ираку и Авганистану исто оно што су Хрвати учинили у Книнској крајини, гађали су болнице, школе и цивилне објекте, односно војне циљеве у непосредној близини болница, школа и цивилних објеката. Тако је, по инерцији, прва одлука Хашког трибунала поништена и донесена је друга, правоснажна пресуда, којом су Готовина и Макрач ослобођени свих оптужби, а првостепена оптужба је, цитирам, означена као неразумна.

Приликом претреса куће пензионисаног хрватског официра Емила Црнчеца, пронађени су топнички дневници које је током првог суђења Готовини и Макрачу тражио Хашки трибунал, а у којима је, наводно, била целокупна документација о злочинима и „прекомерној употреби силе“ у акцијама „Бљесак“, „Олуја“ и „Маестрал“. Да су ови документи били доступни тужилаштву, вероватно не би ни дошло до друге ослобађајуће пресуде или би се десили нови фалсификати и ново, нешто другачије, хашко прекрајање историје, какве смо већ имали прилике да видимо. О пронађеним поверљивим документима писале су хрватске новине: Јутарњи лист и хрватски Дневник, али је МУП Хрватске демантовао ова писања.

Шта се заправо десило у „Олуји“?  И шта може да у будућности очекује хрватски народ, који данас слави акцију, коју су чак и његови савезници и саборци, означили као удружени злочиначки подухват?

 

Peter Woodard Galbraith, амерички дипломата и академик, први амбасадор у Хрватској, демократа из Масачусетса, био је главни Клинтонов оперативац, најпре у Ираку где је практично поделио земљу на три зоне, затим је дејствовао у бившој Југославији, где је контролисао тада нелегалну трговину оружја из Босне у Хрватску, (возио се трактором током повлачења српских цивила из Книна, да покаже наводну подршку америчке дипломатије избеглицама и расељеним лицима) био је и потписник споразума из Ердута, са америчке стране, којим је завршен рат у Хрватској, да би каријеру наставио најпре у Источном Тимору, а затим поново у Ираку где је био укључен у писању новог устава ове данас окупиране земље…

Овај амерички дипломата, перјаник дубоке државе, је недавно дао низ интервјуа, који су доступни на српском језику, многе чак и за српске медије, у којима је, између осталог говорио и о узроцима који су довели до „Олује“. Рекао је да је он лично упозорио власт у Хрватској да Бихаћ не сме пасти, јер ако Бихаћ падне, биће то први пораз западноевропских држава после Другог светског рата.

Бихаћ је био стратешко место јер се налази у западној Босни, између Републике Српске и Републике Српске Крајине. Галбрајт је тражио ангажовање хрватских војних снага у садејству са НАТО војском у Босни и са формацијама босанских муслимана. Бихаћ је био је насељен босанским муслиманским и српским становништвом и није било никаквог интереса за хрватску војску да и она учествује у деблокади Бихаћа…

Галбрајт је обећао Хрватима да ће НАТО и војно и политички подржати акцију хрватске војске у Книну, ако хрватска војска помогне НАТО снагама и босанским муслиманима да се разбије наводна блокада Бихаћа.

Наравно, пошто је реч о подељеној средини и општинама у којој су живели и Срби, нема речи о опсади града.

Овом дипломатском трговином, Галбрајт и Клинтонова администрација, је ставила тачку на сукоб Хрвата и босанских муслимана у ратовима у Босни и Херцеговини. Поред истинске важности Бихаћа, реч је свакако и о маркетиншком потезу, јер је потенцијални улаз Срба у Бихаћ представљен, медијским спином, као почетак трећег светског рата и пораз западног система вредности. Галбрајт је још изјавио да је деблокада Бихаћа извршена да би се спречило понављање „Сребренице“…

Зато је и направљен наводни српски злочин у Сребреници, јер је тиме у западним медијима одбрањено оно што се десило у Книну…

Током деветнаестог века хрватска елита је националну свест градила на основу пројектоване територије коју су сматрали Хрватском. Наводне територије Хрватске биле су све оне које је Хитлерова и Мусолинијева НДХ сматрала својима, а то су Хрватска, Славонија, Далмација, Босна, Херцеговина, Бока Которска, српско приморје до Улциња, Срем, и делови Бачке и Баната.  Сви који су живели у оквиру те територије, једноставно су сматрани за Хрвате. Управо у овој чињеници би требало да тражимо разлоге зашто поједини Хрвати данас покушавају да прикажу Теслу као Хрвата иако му је отац био српски православни свештеник, а ујак православни епископ. Они који су били православне вероисповести, сматрани су отпадницима од римокатоличке Цркве и отпадницима од хрватског националног бића. Да је Тесла којим случајем остао овде, да није отишао у Америку, био би убијен, као и сви припадници породице Тесла, који су мученички страдали током Другог светског рата. Чак је измишљена и изјава у којој Никола Тесла каже, цитирам : „Поносан сам на своје српско порекло и своју Хрватску државу“, што је апсурдно, па чак и смешно на више различитих нивоа.

Прво, Хрватска у време Николе Тесле није постојала, посебно не као национална држава. Никола Тесла је рођен у Хабзбуршкој монархији. Али, то је та хрватска логика, чим си рођен на просторима пројектоване државе Хрватске, ти си Хрват.

Друго, Никола Тесла није писао књиге, све што знамо о његовим ставовима, знамо на основу писама, у којима је небројано пута недвосмислено писао да је Србин, у писмима мајци, при сусретима са Николајем Велимировићем, краљем Петром II.

Као што сам у ранијим текстовима више пута говорио: Срби су на просторима данашње републике Хрватске живели од досељавања Словена на ове просторе, већ од краја шестог века. Ромејски цар и писац Константин Порфирогенит каже да је река Цетина која се улива у Јадранско море у Далмацији, између Сплита и Макарске, природна граница и да дели српски и хрватски народ, што са сигурношћу показује да је у периоду од седмог до десетог века,  готово половина Далмације била настањена искључиво Србима. Данас би овај ромејски цар био означен као великосрпски националиста и шовиниста. Ко зна, можда би био оптужен и у Хашком трибуналу.

Захумље, као српска држава, постоји у оквиру Рашке, српске Босне, и Душановог царства, као држава настањена Србима све до турског освајања 1463. године, дакле до друге половине 15. века.

Од 1627. године, сто педесет година након турског освајања тих простора, Војна Крајина, која се простирала од Книнске Крајине до Баната стављена је под контролу хабзбуршке војске. Војници, или крајишници, како су се махом називали, били су великом већином Срби.

У жељи да се супротставе османским освајачима, а под сталном репресијом и одмаздама због честих устанака наши преци су у више таласа напуштали турско царство и досељавали се у области Војне Крајине. Тако се број Срба у оквирима Хабсбуршке монархије повећавао. С тим, да је овде важно да још једном напоменемо да су у тим крајевима, као што смо видели Срби живели од петог века, а када је реч о областима северно од Саве и Дунава, још и раније.

 Одмах по доласку у Војну Крајину, наши преци су постајали војници, и стављали су се под команду аустријских официра. То директно значи да за Србе нису били надлежни хрватски феудалци, власници земље, који су под собом имали неслободне сељаке Хрвате. Срби су пре доласка у Крајину били слободни и по доласку у Крајину су остајали слободни војници. Ово наравно, није одговарало хрватским феудалцима, али ни хрватским сељацима, који су били власништво својих феудалних господара и који су са завишћу гледали на Србе, слободне војнике, који су ускоро добијали и земљу, на којој су били слободни и чији су били власници.

 Будући да су Срби православне вере, на долазак великог броја православних шизматика са зебњом је гледала и римокатоличка Црква, која је с правом сматрала да Срби неће бити послушни римокатоличким бискупима. Хабзбуршка монархија била је строго римокатоличка земља, тако се Србима десило да су из милитантне исламске државе, прешли у милитантну римокатоличку државу.

 Ово је био најважнији разлог зашто је Крајина морала да падне на крају двадесетог века. Зато је морала да нестане најзападнија, православна српска држава, држава у којој су Срби били већина..

Уједињена Немачка, пружила је своју шапу на Балкан поново, обновивши стара савезништва, са Хрватском и Словенијом. Америка је окупирала Босну, Косово, Црну Гору и Северну Македонију. Српске земље, насељене Србима, постале су засебне државе, са новим народима у процесу расрбљавања које, као и „Олуја“, још увек није престало. Хрвати су преко нас опрали злочине из два светска рата, и прва и друга Југославија им је омогућила да пређу на страну победника. Словенцима је Југославија пружила још више од тога, да није било заједничке државе јужних Словена, судбина Словенаца била би попут судбине Лужичких Срба, народа који живи у оквиру германског ентитета, без своје националне државе.

Немци су успешно извршили ревизију Првог светског рата, уместо истине да је Србија нападнута од десетоструко јачег непријатеља, понуђена је алтернативна реалност: рат је почео јер су Срби, терористи, убили престолонаследника.

Можда је и бој на Косову и Турска окупација Европе почела јер је Милош Обилић убио Мурата, ко зна?

Други светски рат је врхунац мржње Хрвата према Србима, моменат када је та мржња достигла своју највишу тачку. Оно што су желели да учине вековима, тада 1941. године су од својих нацистичких вођа добили благослов да Србе избришу из постојања са простора које су сматрали њиховима.

Данас смо на прагу и ревизије Другог светског рата, где се мењају улоге џелата и жртве. Немци штите своје савезнике, ЕУ је допустила Хрватској да заврши започете злочине из Првог светског рата.

У Хрватској ће данас славити у Книну. Славити као да су победили самог Хитлера, а истина је другачија, извршен је егзодус, жена, деце и немоћних цивила, које је напала целокупна војска Хрватске, БиХ, као и пензионисани НАТО генерали.

 Данас, у Хрватској готово и да нема више Срба. Од конститутивног народа, постали смо најпре национална мањина, а затим и само два одсто становништва. Иако више нисмо никаква „претња“ поретку, и даље смо изложени најстрашнијим притисцима да се отуда иселимо. Оно што су планирали Хитлер и Анте Павелић,  извршио је комунистички генерал Фрањо Туђман уз помоћ пензионисаних НАТО официра и уз војну, политичку и медијску подршку United States, али и Немачке, и целокупне западне Европе, наших некадашњих савезника, који су обучавали хрватске официре и потпуно их снабдевали логистиком и оружјем.

Европа је чувала стражу док су хрватски војници бомбардовали колоне избеглица, жена и деце, док су хрватски војници вукли српске старице за нос… та слика није обишла свет, а слике из Сребренице јесу.

Хрватска влада је потписала уговор са америчком војно-консултантском компанијом: Military Professional Resources Incorporated који су радили на обуци хрватских официра. Тако је 24.000 бораца Срба из Крајине напало преко 175.000 људи хрватске војске, наоружаних НАТО оружјем, уз помоћ НАТО официра

И Крајина је пала.

Книн је пао.

Убијени су штићеници у дому за особе са специјалним потребама, у Двору на Уни, који нису могли да пруже отпор, нити побегну. У Селу Вариводе су чак и српски лешеви вађени из гробова и скрнављени, осим гробља у Вариводама,  уништено је још равно 180 гробаља. Можете ли замислити каква и колика мржња је у стању да натера човека, људско биће да уништи гробове свог комшије из суседног села, чији преци већ хиљаду година живе ту. Осим гробаља, уништене су болнице и домови здравља, њих 52, уништено је преко 25.000 кућа,  готово осам стотина радњи које су држали Срби, уништено је 78 цркава, преко деведесет музеја…

На жалост и данас, велики део српске јавности, скривен иза невладиних организација, које су финансиране баш из влада, како страних земаља, тако и наше, чујемо о бројним злочинима које су учинили Срби, а као што видимо, једино су Срби протерани из крајева где су живели хиљадама година, из Хрватске, Книнске крајине, са Косова и Метохије и из Сарајева.

Каква је будућност државе која свој идентитет ствара на чињеници да нису Срби, на чињеници егзодуса и ратног злочина? Данас је Книнска крајина празна, тамо више нема Срба, али нема ни Хрвата, као ни у Славонији, одакле се више Хрвата иселило од када је Хрватска ушла ЕУ, него што су Срба протерали.

Не смемо заборавити жртве.

Не смемо пристати на неправду.

Свештеник Стеван Стефановић

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here