Свештеник Стеван Стефановић: Српски народ у Црној Гори данас, брани Србију и Српство, брани Косово и Метохију, брани републику Српску и на крају, брани и Хришћанску Европу која је издала своје темеље

Поделите:

 

„ … коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом…“

                                                Петар II Петровић Његош, Тајновидац Цетињски

Црква је заједница народа Божијег, окупљеног на једном месту око Личности Христа, Духом Светим. Међутим, пуноћу ове заједнице имаћемо само у царству Божијем, овде у историји, имамо само икону те заједнице. Пошто сад постојимо у времену и простору, они нас детерминишу, одређују и постају елемент раздвајања. Једноставно је немогуће да се сви окупимо на једном месту. Мене и мог оца раздваја простор, а мене и мог деду раздваја и простор и време. И један и други су постојали онда када ја нисам. Сви ћемо се окупити око Христа тек у Царству Небеском.

Овако схватана дефиниција Цркве пребацује свој идентитет, са овог света и  историје на Будуће Царство Божије које ће доћи. Овде у свету и историји имамо икону те заједнице. Тако ми као хришћани, наш идентитет не црпимо из неке од земаљских институција или биолошких заједница већ из Царства Божијег. Ово је суштина богословља светих отаца првих векова хришћанства, али и светог Саве, који је својим примером показао ову јеванђељску истину: он се одрекао принчевских привилегија и отишао у манастир. Светосавље живи и кнез Лазар, са свим косовским мученицима, који као што знамо доносе исту одлуку, да своје сопство вежу за Царство Небеско и његову правду и тако подносе косовску жртву.

Жртвом светог кнеза Лазара ми постајемо Заветна нација, попут Јевреја или Јермена, везујући наш идентитет за Косово, наше националне светитеље и Царство Божије. Икона заједнице из будућег царства небеског остварује се у богослужењима Цркве, пре свих на литургији.

Зато су и садашње шетње у Црној Гори, најстаријој српској држави – литије, а не протестне шетње, јер позивају на заједницу, следећи новозаветне примере светитеља и мученика. Поред епископа и свештеника, Цркву чини и верни народ. То је трећи конститутивни елемент, без којег Црква не може да постоји. Напад на верни народ је уједно напад и на нашу свету Цркву. Због тог је Црква одувек предводила устанике и водила борбу за слободу.

Да ли Црква може да и данас поведе народ? Док наша држава ћути, Црква је једини чувар Косова и Метохије, 137 000 наших сународника живи на Косову и Метохији у гетоима, попут северноамеричких Индијанаца. Да ли ћемо их препустити Великој Албанији, Тачију и Харадинају? А знамо већ шта се десило са српским светињама у Северној Албанији, са српским становништвом у Скадру и Драчу, нема их више. Док држава ћути, Црква је једина која је на оба прошлогодишња сабора, пролећном и јесењем рекла да се категорички противи подели Косова, да су Косово и Метохија данас окупирани и да се Црква залаже за поштовање резолуције 1244. Ситуација данас слична је оној у 16. веку када државе није било, Црква је заузимала њено место.

Одмах након боја на Косову, непознати Раванички монах пише о кнезу Лазару и говори да је он кренуо путем Светог Симеона и Светог Саве. Непуну годину након боја на Косову, већ постоји косовски култ, косовски мит, рекли би данашњи политичари подругљиво. Током читавог турског ропства, опет је Црква, као носилац Косовског завета чувар нашег идентитета: Пећка патријаршија је оно што одржава Србе у животу и чува уз православље и српско национално биће. Простор на коме делује Пећка патријаршија већи је од Душановог Царства. Након укидања патријаршије, потребно је мање од педесет година да Србине покрену ослобађајући рат од Турака, први у Европи.

Владика Јован Кантун води устанак против Турака у Херцеговини, због чега касније бива обешен у Цариграду, за то време владика вршачки Теодосије диже устанак у Банату. Управо због овог устанка банатских хришћана, банатских Срба, Синан паша спаљује мошти Светог Саве на Врачару у Београду, на брегу, да би се дим видео и у Банату. Од тог тренутка, антагонизам између османског царства и српске православне Цркве не престаје. Не престаје непријатељство између Српске Цркве и страних завојевача.

Карађорђе са својим устаницима на заставама и барјацима стваља лик светог Стефана Првовенчаног, првог српског владара из светородне династије Немањића, показујући да ми не дижемо револуцију, већ ратујемо за поново успостављање српске државе. Свети Стефан је ту симбол државности.

Када Петар I Петровић, заједно са Енглезима, ратује против револуционарне, Наполеонове Француске  и када му Француски официр маршал Мармон, изнад Дубровника каже да је варварски обичај да заробљеним француским војницима одсецају главе, Свети Петар Цетињски му каже: ви сте беше она нација која је свом краљу одрубила главу, на сред вашег великог трга? Тада Мармон примећује да Срби у Црној Гори имају народну скупштину попут доњег дома, али и скупштину главара, истоветну горњим домовима парламената европских држава и констатује да су се они  борили у Француској револуцији за оно што Срби у Црној Гори већ имају.

Црква води устанке против Турака у свим српским земљама. Када разговара са француским маршалом, владика цетињски је без мантије и потпуно наоружан и више личи на војног заповедника, војводу или генерала, него на епископа.

У току првог српског устанка протојереј шабачки, поп Лука Лазаревић командује једним крилом српске војске у боју на Мишару, а Прота Матеја Ненадовић, први председник владе у Крарађорђевој Србији, командује српском коњицом и побеђује две стотине француских, Наполеонових коњаника. Учешће свештеника у првом српском устанку било је толико, да сам митрополит из Карловаца Стеван Стратимировић, незванични Карађорђев шеф дипломатије бива принуђен да пише Вожду да се свештеници оставе јатагана, да обуку мантије и да се врате свом основном позиву, богослужењу.

У току устанака у Црној Гори, у Црногорско – турском рату 1876–1878. године,   свештеници намерно бријају браде да се не би разликовали од осталих устаника, узимају сабље и кубуре и скидају мантије. Данас на литијама, верни народ уместо оружја носи иконе и крстове.

Као што видимо од стварање српске државе и светих владара Јована Владимира Зетског, преко Немањића, Лазара и Карађорђа, идентитет српске нације везан је за српску православну Цркву. Овако је до појаве Доситеја, и наших просветитеља школованих на западу, када се уместо Црквеног идентитета, узима језички и јужнословенски идентитет. Доситеј каже да од Алпа до Кајмакчалана живи један српски народ, три вере и обичаја. Тада је прихваћена германска формула, по којој су пре уједињења Немачке протестантске и римокатоличке кнежевине ратовале вековима, да би се ујединиле одбацивши религијске разлике. Код нас долази до идеје да се сви јужнословенски народи уједине у једну наднационалну и надверску, рекли би смо данас секуларну државу напуштањем заветног пута, добили смо Југославију.

Данашњи Црногорски историчари имају обичај да кажу да су Црногорци ушавши у краљевину СХС изгубили своју државност и свој национални идентитет и то јесте тачно. Али изгубили су га и Срби, чак у много већој мери. Срби су своју државност у трајању од хиљаду година утопили у Југославију. Да је краљ Ујединитељ остао жив, можемо само да предпоставимо шта би се десило у будућности и каква би била судбина Југославије. Овако краљ Александар је убијен као прва жртва фашизма у свету, Југославија се два пута крваво распала а ми смо препуштени комунистичкој диктатури где смо још више удаљени од Цркве и самим тим од нашег националног идентитета.

Слично је и данас.

Позиција данашњег политичког запада је позиција коју почетком двадесетог века имају Беч и Берлин, хагзбуршка, аустроугарска монархија и најпре пруска, а затим и уједињена Немачка: а то је стварање, једног јединственог простора, од Трста до албанских планина под НАТО окупацијом, чији је једини циљ спречавање изласка Србије на море, односно спречавање изласка Руске интересне зоне на топло море.

Током читавог деветнаестог века, од кад је Русија победила Наполеона и постала најснажнија и највећа копнена војска у Европи, самим тим и једна од великих сила, ставара се фронт западних земаља против Русије. Колика је год била жеља Русије да сама или преко својих сателитских држава изађе на топла мора, Цариград је остао највећи сан руских императора, уз њега и Босфор и јадранска обала, толико су се западне земље трудиле да Русију баце на колена и склоне са Балкана.

У другој половини деветнаестог века у Британији се развија русофобија, чији је србофобија нус продукт. Руси и Срби се сматрају варварским, шизматичким народима и однос Енглеза према нама је колонијалистички.

Искуство нас учи да наш однос према ономе што називамао Српске земље и наш однос према Србима који живе ван данашње Србије води у уништавање, осипање и дезинтеграцију српске државе. Милошевић није желео да брани Книнску крајну, због тога је изгубио у Приштини. Деведесетих смо седели скрштених руку када је пала Крајна. Ако се данас не бранимо у Херцег Новом, Бару и на Цетињу, бранићемо се за мање од десет година у Врању и Бања Луци.

Ово су еминентна људска права, право на својину и право на вероисповест коју нам власти у Црној Гори ускраћују. Уз то ускраћују нам се и слобода окупљања и удруживања као и право на слободу мисли и изражавања, право на рад и једнак приступ у државним службама, право на образовање, право на културни живот и употребу језика и писма. Закон назван : „закон о слободи вијероисповести“  уствари укида све ове законе и природни је наставак антисрпске кампање и антисрпске хистерије у Црној Гори, чији је окидач био признавање нелегалне Косовске независности.

Шта се десило са славним Србима у Црној Гори, како је дошло до тога да један мањи део потомака славних јунака из Црне Горе који су у првом балканском рату ослободили Метохију, Пећ припојили Црној Гори и у Ђаковици се састали са српском војском, сруши Његошеву Цркву на Ловћену а подигне Мештровићев маузолеј. Пре другог светског рата у Црној Гори је било преко две стотине свештеника, живи су дочекали крај рата само њих петнаест. Митрополит Јоаникије Липовац убијен је непосредно после рата. Данас је један мањи део деце и унука славних Црногораца признаје независност Косова. На констатацију да је већина народа у Црној Гори против самопроглашене независности Косова, као и против НАТО пакта, један политичар, кога нећу именовати је рекао: Да, али ми смо имали визију. Следећа тачка у тој визији је вероватно одузимање Црквене имовине, коју у свој својој антицрквености и апсолутизму нису учинили ни Хитлер, ни Анте Павелић, ни комунистички диктатори, и претварање Цркви у посластичарнице и коцкарнице, што је опет цитат једног тамошњег политичара

Овај закон уперен је директно против Српске Православне Цркве који се у хашкој интерпретацији савремене историје сматра као националистички елемент, испружена песница великосрпске идеје. Док слободно можемо говорити о Великој Албанији и ником ништа, ако Новак Ђоковић или Никола Јокић напишу на Инстаграму да: „не дамо светиње“ или да: „дајемо подршку Црногорској браћи“ обојица буду окарактерисани негативно, као великосрпски националисти. А интервју Владе Георгијевог се скида са Спутњика.

Да ли би нека држава ћутала да је угрожено право на имовину њеног народа у суседној држави? Погледајте само какве проблеме имамо са тим што румунска црква као продужена рука румунске државе жели да Влахе из Источне Србије претвори у Румуне. Шта би се догодило да су Власи стварно Румуни и да је њихово право заиста угрожено? Шта би учинила United States да је угрожена имовина било ког америчког држављанина било где у свету?

Српски народ у Црној Гори данас као на Мојковцу пре стотину година, брани Србију и Српство, брани Косово и Метохију, брани републику Српску и на крају, брани и Хришћанску Европу која је издала своје темеље, своје корене на којима је изграђена…

Свештеник Стеван Стефановић

Поделите:

1 коментар

  1. Амин.
    Помози Боже!
    Нормално је да Влада и Скупштина, са председником раде св да Србија као држава нестане, да буде под окупацијом док не пукне колан. Не дамо светиње, надамо Косово и Метохију, недамо Црну Гору Ватикану и западним мангупима. Сви на браник слободе са иконама и покровом Богородице. А кад прва пукне против нас, жене ђецу у збјегове дјте…

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here