Свештеник Угрин Поповић: ХРИСТОС ПОД МИКРОСКОПОМ НА ЗАХТЕВ ТЕОЛОГА

Поделите:

 

Сведоци смо страха који се изражава агресијом и скаче на сваког. Разуме се, виртуално! Тамо је човек неприкосновен и неустрашив, тамо он може да позива на линч новосадске свештенике и да прети вишегодишњом робијом свима који желе да причесте народ. На виртуалном небу он је једноставно непобедив и незаустављив пастув, а у доба полицијског часа он једноставно и нема других посла сем да се бави оним у шта се не разуме, и оним чему чак и не припада јер не заборавите, најгласнији поборници не причешћивања из једне кашичице, су управо они који се никада и нису причестили, или отишли на Литургију. Али, нема везе, баш због тога можда се осећају додатно позваним да просветле све оне који живе у ”мраку незнања”. Или су једноставно само виртуелни пастуви а у збиљи тек неурастенични пекинезери. Ко ће га знати?

Горе описана слика је више или мање стално актуелна у овој земљи где свако зна како канони гласе боље од Патријарха и где свако зна куда би брод државе требало да плови боље од Председника. То је постало толико типично да једноставно постаје мистерија како је могуће да имамо већ деценијама тако лошу политику и тако много политичких стручњака? Исто важи и за Цркву. Како је могуће имати толико мали ниво хришћанске вере у народу, који тако добро зна догматику и каноне?

Све речено је већ неколико стотина пута речено и евалуација датог стања може довести једино до аеродрома и карте у једном смеру. Али, то би била прича за себе.

Ова прича тиче се једне новости из доба Короне, а та новост гласи: ваљаност причешћа истиче епидемиолог а негира га теолог. И то не било какав теолог, него теолог који има докторат из Евхаристијске теологије.

Он дрско тврди како је свима нама који се угледамо на здрав разум те разумемо да, ако се нешто није догодило 2000 година, сасвим је извесно да се неће догодити ни сада, у доба Короне, иако само Причешће нећемо да стављамо под микроскоп. Не зато што се плашимо оног шта ћемо тамо затећи, него зато што је то сувишно, јер вери се не може приступити микроскопом нити је она сама по себи рационална. Покушај да се „научно“ изрази вера јесте била Схоластика у средњем веку, и јесте био промашај који се ломачом изразио. Да ли то желимо? Да ли заиста желимо да поред оваквог технолошког напретка сада и веру базирамо на механици? И да помислимо у свом идиотизму да се Бог може повиновати којој год механици или силогизму или логици човека, када је та иста наука сада и ДОКАЗАЛА у својој квантној реалности, да се један најобичнији фотон не може предвидети у својој појавности? Квантна физика је до сада најпотпунија микроскопска теорија која постоји за опис материје и енергије. Пошто тај дрски човек инсистира на микроскопској провери, као да смо у Паскаловом добу!

Стање система у класичној физици увек је одређено (нпр. ако знамо почетно стање лоптице и све силе које на њу делују, можемо израчунати где ће се лоптица налазити у било ком тренутку свог кретања), за разлику од тога стање система у квантној механици није потпуно одређено и оно се налази у квантној суперпозицији различитих стања, што значи да ће систем у датом тренутку да се налази у неком стању само са одређеном вероватноћом (нпр. у квантној механици ако бацимо лоптицу и она удари у зид, највећа вероватноћа је да ће се она одбити од зида али код квантно-механичких појава постоји вероватноћа и да ће таква квантна лоптица проћи кроз зид не оштећујући га! Такав ефекат назива се квантни тунел ефекат). Немогућност предвиђања у ком стању ће се систем наћи није ограничено само прецизношћу уређаја којима меримо, већ самом природом квантне физике која се манифестује на том микроскопском нивоу. Зар заиста постајемо онда толико глупи, те нас наше образовање у томе само утврђује, јер се сада градимо развијенијим? Просвећенијим? Или је то само случај код теолошких наука? Још је Соломон констатовао да је охолост корак пре пада, а ово позивање на микроскоп без елементарног знања о напредовању науке сведочи не о необразованости већ о суштинској невери да Бог није под већ изнад закона творевине! Мислим, ако то може квантна лоптица из примера, зашто онда не би могао и Бог? А причешће јесте Бог, пошто је сам Христос рекао: «Ја сам хлеб живота» (Јн 6:35) и «Ово је моје тело које се даје за вас. Ово чините мени на спомен.» (Лк. 22:19)

Дрскост аутора који све нас, који знамо да се путем Причешћа зараза не може пренети, позива да отворимо камп у карантину и да тамо служимо Литургију и да обавезно, након свих причасника и сами употребимо остатак, као и да узорак обавезно однесемо под микроскоп и да ћемо тамо видети да у тим узорцима има вируса, и да је то увек тако, и одувек тако.

У чему је дрскост?

Под један, зна се лествица којом се одређује где ће ко и како служити. Тако да не видим зашто тако нешто не поднесе надлежној служби у Патријаршији уместо што смело прозива епископе и свештенике путем интернета? Чим има докторат из Евхаристијске теологије, онда мора да је прошао и администрацију, или барем ЦРКВЕНО ПРАВО па зна како ти системи функционишу, јер на прозивке сигурно не! Па тако остаје питање: Који је мотив онда прозивати? – поготово када је тај неко на истом броду, и још је теолог. И плус, доктор теологије? Некако ми се не чини да има много смисла или хришћанске скрушености у оваквој набуситости.

Под два, донешен закључак без експеримента са позивањем на резултат тог експеримента, којег сам тај аутор није ни је спровео, нити зна да је то икада спроведено, али нема везе, он тиме доказује своју тезу да је Причешће пуно вируса и бактерија и да је то, одувек тако.

АЛИ ОН ТО НИЈЕ ПРОВЕРИО???

Па онда логично питање, зашто тврди да је нешто тако, само зато што он верује да је то тако? Опет је вера дакле доказ и овог нашег и тог његовог! ВЕРА! Наша вера да нема опасности, и његова вера да је Причешће пуно бацила. И заиста ми није јасно како то не види? И заиста ми није јасно зашто се осетио позваним да прозива све оне који не мисле као он? И зашто не иде до краја ако заиста мисли да је у праву и да је битно да другима објави то? Што је и урадио, али зашто то не уради са доказима? Зашто он не однесе Причешће под микроскоп и онда оно, што буде видео, посведочи свима нама.

Има један лекар из Грчке који је то урадио. Данас је монах на Светог Гори Атонској.

МИСЛИТЕ О ТОМЕ!!!

Свештеник Угрин Поповић

Поделите:

6 Коментари

  1. Пратим ону срамоту на сајту из дана у дан и не могу да се начудим да је такав човек скоро па најутицајнији на једном од најпосећенијих православних сајтова код нас, па још под благословом СПЦ-а колико ми се чини. Оно је озбиљан промашај.

  2. O kakvoj se stramoti radi, Davore?
    A u vezi ovog teksta oca Ugrina Popovića nešto mi nije jasno, dakle imam jedno pitanje. Da li je neko egzaktno dokazao da se nikakva zaraza u ova dva milenijuma nije prenela Pričešćem, ili mi treba da verujemo da nije, pa će onda biti i da nije?

  3. Ko je tebe šta pitao? Pitam onoga ko tvrdi da se, otkad se prima Pričešće, niko nije razboleo od njega. Pitam da li je to vera da se nije dogodilo, ili se pouzdano zna da nije?

  4. To da se nešto desilo ili nije desilo nije vera Mile,najmanje teologija da razglabaš kosku sa ovim tupadžijom Ugrinom.
    To se zove istorija,posebna nauka koja beleži hronologiju ili sled događaja.
    Dakle pogrešnu kvočku nasađuješ na jaja da ti izvede piliće.

  5. U Crkvi uopste ne postoji ucenje da pricesce ne prenosi viruse ili bolesti! Takvo ucenje jednostavno nikada nije formulisano ni od jednog sabora niti bilo kog vaznog svetog oca ili teologa. Da postoji, ne bi srpska crkva 1918 uputstvu svestencima nalozila da se otkuvavaju kasikice za pricesce i ne bi ruska crkva danas koristila odvojene kasikice za svakog vernika. Dakle ono sto vi ovde pisete je vase licno misljenje i misljenje odredjenog broja episkopa u SPC (teologumenon) a ne ucenje crkve.

Оставите одговор на Davor Откажите одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here