Томислав Кесовић: Србија воли „чврсту руку“ и ауторитарну власт?

„Тотална“ медијска пропаганда и власт

Србија је добила новог председника Александра Вучића вештог полтичара, медијског спин доктора који је своју премијерску позицију обављао уз помоћ „Великог брата“, односно медијску или масовну хипнозу грађана Србије. Свака и најмања јавна „кретања“ председника владе Александра Вучића била су медијски третирана, тако да је својим јавним деловањем био део сваке породице и грађана Србије односно медијске индоктринације. Владавина Александра Вучића је школски пример доминације медија и инфомација над људским умом односно „испирањем мозга“. Тако је Александар Вучић своју улогу председника владе градио на начелима „мајстора„ политичких и медијских манипуилација. Читава политичка каријера Александра Вучића јесте у изучвању техника и праксе управљања људима кроз манипулативне технике коју корисите илуминати и ауторитарне полтичке вође. Све ово говори да грађани Србије после „стаховладе“ и власти Слободана Милошевића као „вође“ Србије добија сада „господара“ Вучића као „племенског“ поглавицу. Запад ће у „поглавицу“ Србије улагати онолико колико је потребно да се интереси ЕУ, САД и НАТО реализују на Kосову и Метохији и у региону уз послушност и тз. кооперацију. Са друге стране ММФ ће подржавати  „Господара“ Србије Александра Вучића у оној мери колико Србија буде што чвршће, дуже и јаче у протекторалним односима са ММФ, и што се буде више задуживала, а стандард грађна одржавао на реалтивно ниском нивоу.Што је нижи стандард грађана већа је шанса за опстанак на власти „господара“ уз помоћ медијских манипулациија и олигархије која се богати на рачун општег сиромаштва .

Полтички карактери Председника Србије?

Претходни председници Србије након Милошевића, мислили се на Милана Милутиновића, Бориса Тадиића и Томислава Николића или су или аморфног карактера (Милутиновић), ауторитатног карактера (Борис Тадић) или протоколарног карактера попут Томислава Николића.Председник Србије Милан Милутиновић је крај свог мандата пре одласка у Хаг дочекао у сенци моћи др Војислава Kоштунице као Председинка СРЈ и др Зорана Ђинђића као председника владе Србије и комесарске власти ДОС.Милутиновић је имао задатак да буде „безлични“ председник моћи и власти партије која га је изабрала, а то је СПС, уз високи степен коперације и послушности пред влашћу ДОС-а. Борис Тадић се показа као председник Србије који је водио политички рат са премјером Србије др Војиславом Kоштуницом од 2004-2008 године, али је касније од 2008 до 2012 године био школски пример полтичке осионости и ароганције, згртања власти на један олигархијско мафијашки и клановски начин.Споља Борис Тадић је бо за свет демократа.и добијао је награде, а у Србији је имао концентрацију моћи која је довела ДС да изгуби не само власт у Србији већ и да дође до вида слома странке и напуштања ДС од стране Бориса Тадића који је од 2004 до 2012 године био и шеф странке и председник Србије. Власт Бориса Тадића модел неолибералног слома Србије. Борис Тадић је изгубио председнички „престол“ 2012 године од Томсилава Николића лидера СНС. Томислав Николић је као председник странке био „нежан“ према политици СНС и њеног лидера Александра Вучића након доласка на функцију шефа државе. Прво је поднео партијку оставку, а онда странку предао Александру Вучићу и касније је „потопљне“ или тихо „дављен“ од вучићевих медија и блиских сарадника премијера. Томислав Николић је нешто изнад утицаја Милана Милутиновића. али је испод моћи Тадића и Вучића.Ипак Томислав Николић није Србију увео у политичку, уставни кризу, ните је био „завереник“ према партији коју је створио и предао Александру Вучићу. Политичка логика у Србији је поштовање ауторитерта и силе полтичара који долазе на власт. Грађани прво обасипају цвећем и лепим речима будуће предсенднике државе и владе, а онда их гађају каменицама, увредама или клетвама. Томислав Николић је отишао с власти као председник Србије у миру и уважавању више у свету него у Србији, без медијског и политчког спиновања, кампања и пропаганде. Александар Вучић је доша на власт уз моћ медија ,кампање и подршке моћника са Запада, који имају за циљ контролу Србије и Балкана. Политичка будућност Алексадра Вучића биће између Слободана Милошевића и Бориса Тадића.Следе тешки председнички дани за Александра Вучића, и велики изазови како у његовј партији, друштву, али и односу на ситуацију урегиону и према моћним државама које имају интерес на Балкану.

Томислав Kресовић

ВИДОВДАН