Томислав Кресовић: Амерички „меки“ протекторат над Србијом?

Поделите:

Пут Србије у ЕУ без Косова и преко НАТО?

Америчка политика према Балкану нешто је „уравнотеженија““ него претходне администрације али још увек нема званичног става Стејт департмента,Конгреса и Беле Куће око политике на Балкану и према Србији и Косову.Све је нанивоу блиских сарадника Председника Трампа кроз полуприватне мисије .САД су признале Косово и лоцирале воје војне снаге у бази Бондстил на 99 година да би се супроотавиле продору Русије ,евентуланој војној акцији Србије у будућности и користиле рудна богатства и енергетику Косова и одржавање марионетске власти у Приштини и на Балкану. .САД и даље виде Србију као поражену државу ,али са јачањем „меке моћи“ пре свега дипломатије,економије и преобликовање политичке и друштвене олигархије и власти у Србији.Циљ је да се Србија и политички естаблишмент „преуме“ и ставе под контролу Запада, пре свега САД,Брисела односно ЕУ као и НАТО.Стратегија је одвајање од Русије и њеног утицаја на Балкану.Истовремено обећањима за улазак Србије у ЕУ у наредних осам до десет година(неизвесно) Србија би постала колонија односно протекторат САД као и друге државе бивше Југославије, и тако би се Досије „Југославија“ и Србија затворио у корист САД ,НАТО и ЕУ. САД својим „меким утицајем“ према Србији и њеној власти треба да релативизује НАТО војну интервенцију 1999 године ,и да кроз „компромис“ доведу Србију у статус да због виших интереса учини самоодрицање и призна Косово које би се приближило УН,УНЕСКО и ЕУ.Посредно то је заправо ударац на Србију да се сама „одрекне“ Косова..Србија није „пријатељ“ САД али се у Србији развија кампања да су САД „савезници „ Србије у одржавању мира и стабилности на Балкану . .Политичке,економске али војне везе Србије са САД су све дубље и јаче..САД имају у Србији своје мреже и утицај и у власти и опозицији као и кроз евроинтеграције као идеологију Србије од 2000 године.Управо због тога се игра на политичку олигархију око Председника Србије Александра Вучића који је посетом на Косову јасно ставио до знања да је Србија изгубила рат 1999 године, и да то има скупу цену !.Може се наслутити да је та цена губитак Косова или добијање културно просветне аутономије на деловима Косова Уступак је признање Косова које немора бити де јуре институционално али ће бити де факто Поред тога намера је да се фазно али свесно крене у дистанцирање од утицаја Русије у Србији и БИХ односно Републици Српској…Шта о америчкој политици у стратешкој ј равни мисли Џорџ Самјуел, виши истраживач при Институту за глобалну политику (Global Policy Institute), и колумниста неколико утицајних америчких магазина

Језуитско“ одрицање“ Косова власти Србије !?

Џорџ Самјуел, каже “САД немају пријатеље. Има државе-клијенте и супарнике. Ако Србија жели да буде пријатељ са Сједињеним Државама онда ће морати да постане држава – клијент и да прати диктате америчке диктате. У том случају Србија ће морати да прихвати трајни губитак Косова. Мораће да тражи пријем у чланство у НАТО пакта. Пре свега, мораће да заборави чак и на помисао да води политику неутралности између Запада и Русије. Другим речима, Србија ће морати да ступи у савез са НАТО-ом и ЕУ против Русије. Одустајање од Дејтонског споразума у Босни било би следеће на дневном реду. Србија би се морала сложити са успостављањем централизоване, јединствене државе у Босни. Другим речима, Република Српска би морала бити напуштена. То ће се очекивати од Србије. Сједињене Државе неће дати ништа. Зашто би?На Србе се у Вашингтону гледа као на губитнике. Запад је добио све што је желео од распада Југославије. Свака бивша република Југославија је сада чланица НАТО-а, изузев Србије и Босне. Косово и Метохија су преотети из Србије. Сједињене Државе не мисле да Србима треба нешто дати. У ствари, Вашингтон наставља да гледа на Србе са мучнином. Чланство Косова је одложено због истрајавања Срба. А Србија је и даље у веома пријатељским односима са Русијом. Што се тиче Вашингтона, Срби морају да прихвате да су изгубили ратове деведесетих година прошлог века, да прате програм и да начине преостале сврсисходне уступке“ отворено говори о могућем „пријатељском“ положају Србије и Америке „Да ли треба још нешто додати?

Томислав Кресовић

Поделите:

9 Коментари

  1. Clanstvo u NATO i EU i priznanje Kosova. I sta tu ima lose? Jok, nego bolje da tavorimo jos u Balkanskoj kaljuzi sa Šiptarima, Turcima, da nam se naseljavaju Arapi i kupuju zemlju (PKB je otet, ta zemlja ima svoje vlasnike, to su Licki i Hercegovacki kolonisti koji su posle Prvog svetskog rata taj rit isusili). Treba li da dozvolimo da nam i ovaj ostatak Srbije nacisto propadne. Do sad smo bili terra incognita, a ubrzano postajemo terra deserta.

  2. Ne moze Srbija i Republika Srpska u potpunosti voditi istu politiku. Dodik se dovija tamo kako zna i ume da ocuva Srpski narod, zato ima jacu patriotsku retoriku. Ali vodjstvo u Srbiji treba da ima mudrosti i da povede Srbiji i Srpski narod u NATO i EU pa ce za nama krenuti i BiH (sigurno ne unitarna nego konfederalna).

  3. Sa ulaskom Srbije u EU, EU resava sve svoje unutrasnje probleme i mocice da gleda prema spolja a ne samo ka unutra. Moskva, London i Istanbul ce biti tik uz spoljne granice unije, i umesto da EU bude igraliste Rusije, Britanije i Turske (kao sto je sad), ove spoljne sile ce postati sateliti Evropske unije.

    • Dolazi vreme velikih “carstava”, ni Evropa ne moze da parira Kini, Americi i Indiji ako nije ujedinjena, a kamo li mala Srbija. Najbolje svoje interese mozemo da ostvarimo kroz Evropsku uniju. I u takvoj federalnoj Evropi postojace teritorijalne jedinice kao u USA, i najlogicnije je i najstabilnije je da jedna takva jedinica pokriva ceo Srpski etnicki prostor. Tako da u EU svak moze da ostvari svoj san: Francuzi Napoleonovo carstvo, Nemci Treci rajh, Srbi veliku Srbiju, Austrijanci Austrougarsku Grci veliku Grcku itd

  4. Lepo su nam Amerikanci i Nemci dali to do listu jos 1990 koji su koraci koje treba da uradimo: uvodjenje kapitalizma i demokratije, priznanje Kosova, ulazak u NATO i u EU (tim koracima). Slovenci kao najbolji djaci su to prvi ostvarili i usli jos pre 14 godina, Hrvate smo mi usporili, Crnogorci sad ispunjavaju. Jedino mi tavorimo vec 30 godina i pravimo se pametni. Treba li jos 30 godina da provedemo u ovoj kaljuzi.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here