Tomislav Kresović: Kako izbeći nove srpske podele po Dušanu Kovačeviću?

Podelite:

Da li je Kosovo 21 srpska podela?

Akademik  SANU, dramski pisac , bivši diplomata  Dušan Kovaćević, vlasnik  „Zvezdare Teatra” i  privatne  kuće u kojoj  je nekada   živela Isidora Sekulić  koja je  sada je u vlasništu   autora   studije  ”20 srpskih podela”   iznosi  svoje  stavove o unutrašnjem   dijalogu  o Kosovu i  tumačenju „nove realnosti” za Kosovo i Metohiju. Dušan Kovačević  je bio  veliki protivnik  vlasti Slobodana Miloševića i  politike SRS u kojoj  je  nekada bio  kao glasnogovornik  ideje „velike Srbije” sadašnji  Predsednik  Srbije  i donedavno  predsednik vlade Aleksandar Vučić. Pisac i  akademik Dušan Kovčević  upozorava da ”Srbija posle stradanja šest ratova u 20. veku više nema naroda i dece za sedmi rat, jer bi taj novi rat bio kraj ove zemlje”. Po  oceni  akademika Dušana Kovačevića cilj svakog dijaloga koji političari vode u ime građana mora da bude sprečavanje rata u kojem bi ginula srpska deca. Ova  teza je tačna ali se postavlja pitanje ”Ko u Srbiji danas  želi rat mi protiv koga”? . Srbije je u okruženju moći  SAD, NATO i EU, a sama  Srbija  trči svoju  trku kao u Kovaćevićevoj drami ”Maratonci trče počasni  krug” ka EU. Srbija nema  osvajačke  ciljeve, pa se moramo  pitati odakle strah kod Kovačevića od mogućeg rata koji bi bio indukovan iz Srbije. Postoje pretnje ka Srbiji i to je za analizu. Treba podsetiti da je Kosovo  oteto od Srbije, a ne dobrovoljno  predato, da još uvek postoji  rezolucija 1244SBUN, ali da je ona vidno  neuteralisana Briselskim  sporazumom i pritiscima na Srbiju u vezi  „putanje” koju Srbija treba da pređe da bi bila  deo  EU. Niko ne spori da je nužan   nacionalni  dijalog kojeg inicira predsednik  Srbije  oko Kosova i Metohije, ali se on  mora  realizovati    u skladu sa važečim Ustavom Srbije. Nova  realnost je da Srbija  neće biti deo EU dok  ne prizna Kosovo kao državu.

Odricanje, poricanje ili nova realnost za Kosovo?

Dijalog o Kosovu  unutar Srbije  je morao da bude mnogo ranije,  pre   2008 godine  kada je  Kosovo  pod okvirim UNMIK-a i KFOR-a priznato  kao država od administracije  SAD i većeg  broja članica EU i što je držva Srbija prihvatila   novu politiku  EU prema Kosovu uz  postepno  odricanje od rezolucije 1244SBUN. Drugi  vid  dijaloga koji   ide   teško preko EU je sa  albanskim  vlastima na Kosovu  koji Srbima  i Srbiji ne daju   manevar  za bilo kakv oblik  autonomije, ni kulturne ni teritorijalne niti jačanja lokalne vlasti kroz ZSO. Albanski  faktor  je preko SAD i NATO  kao i EU dobio državu  i sada  se vrši pritisak  na vlasti u Srbiji da se prizna nova  realnost. Nezavisno u  ime mira na Ballanu i  puta Srbije u EU. Dušan Kovaćević procenjuje da je Vučićevom pozivu na dijalog “kumovao” i dodatni pritisak međunarodne zajednice što je tačno..Koja je  to međuarodne zajedince  u vidu EU  u kojoj nije Srbija ikoja pokušava da preuzme uticaj SBUN i UN. Međunarodni faktor  pre svega SAD,EU i NATO  vrše pritisak na vlasti u Srbiji  da  Srbija „popusti” pred  novom realnošću i da se tako  Kosovu otvore vrata i prema UN,NATO i EU.

Nova realnost za Kosovo i Republika Srpska?

Cena  svega je  opšta dezintegracija Srbije. Ukoliko  bi se Srbija primorala da  prihvati novu  realnost  treba očekivati   uništenje i poništenje Republike Srpske i unutarizaciju BIH,  što bi onda moglo da izazove  sukobe i novi rat. Nepriznavanje Kosova od strane Srbije  je i odbrana Republike Srpske i  obrnuto, Akademik Kovačević  iznosi poznate  činjenice i kaže „Srbija je danas bez ekonomske stabilnosti, bez definisanih granica, koje se otvaraju na sve strane. Ponovo je pokrenuta priča o granici sa Hrvatskom, koja će jednog dana biti jako ozbiljna, jer je tu skoro pa reč o zameni teritorija. Valjalo bi da učinimo sve da nas neko ne isprovocira da uđemo u novi rat i da to bude naša crvena linija u dijalogu o Kosovu unutar našeg društva” Srbija  je pod velikim pritiskom  u okruženju i ne želi   sukobe sa  svojim susedima, ali  je neprihvatljivo da  Srbija bude  po   metodama  denacifikacije   ucenjena, razdrobljena i uništena na način  da  nesme  da ima svoju državnu   i nacionalnu politiku  i prava na samoodranu kao  sve države u regionu. Razložan je stav akademika Kovačevića  koji kaže  „Da  Srbija više nikada ne sme ratovati”, ali je  razložno  i  verovatno  normalno  da Srbija treba da brani svoj  narod i  interese kao i druge države ,da ima svoje saveznike kao što ima i svoje protivnike. Najveći deo  političke scene Srbije vodi  pacifikovanu proevropsku  politiku  pa  nema bojazni da će neko  unutar  Srbije  stvoriti  ratnu  krizu. Opasno je  imati i politiku  opšte  nacionalne i državne  ravnodušnosti   koja može biti i  u okvirima   nacionalne kolaboracije, protektoralnog  vazalstva li da vodi  ka   veleizdaji i prihvatanju okupacije.  Ko danas u Srbiji zagovara rat   i kome se obraća  akademik  Dušan  Kovačević. Šta  znače ove reči akademika  Kovačevića: “Meni se diže kosa na glavi kada čujem ljude koji sede u Beogradu na nekim foteljama da pozivaju na odbranu Srbije na svakom koraku. Ti koji to govore danas ne mogu da pretrče 100 metara, moraju da jedu tri puta dnevno i da spavaju dva puta u 24 sata. Ako ih zatekne rat popodne, oni neće moći da učestvuju u njemu, jer tada spavaju. Neće oni da ratuju, već će ratovati naša deca. Ovi što su najglasniji u pozivanju na odbranu Srbije nikada nisu ratovali, niti će ikada ratovati”. Srbija  vodi  konstruktivnu  politiku  na Balkanu i nikoga ne  ugrožava

Narod i građani odlučuju o Kosovu

Svaka država kada je ugrožena ona  brani  na različite načine svoje interese i  suverenitet. Srbija  može da bude i okupirana i protektoralna  zajednica kada se  zabranjuje ili spečava svaki   nacionalni  otpor.Pravo  na  odbranu svoje države  nemože niko da spreči. Toga u Srbiji  bar za sada nema.Srbija kao i Hrvatska, Crna Gora, Mađarska treba da štite svoje interese, teritoriju  i slobodu  građana. Dijalog oko Kosova je nužan, ali  ne i  prihvatanje  ucena i  oblik   nacionalnog defetizma. Jasno je da građani  Srbije imaju šta da kažu o Kosovu na referendumu, kao i  političke  partije u  parlamentu, a SANU i SPC u široj  javnosti. Zato je dobar unutrašnji dijaloog. Bilo bi pogubno ako bi  unutrašnji  dijalog  i  Kosovu bio  pritisak da se prihvati „nova realnost”  ida to postane  „21 srpska podela”  koja bi ušla u dopunjeno  izdanje Kovačevićeve  knjige. Lično je pravo  akademika Kovačevića da   hvali  predsendika Srbije lidera SNS u dodaje „On je to radio jako dobro kao premijer, a sada i kao predsednik. On je išao tamo gde ja nikada ne bih išao. Nikada se ne bih rukovao sa onima sa kojima se on rukuje. Imam pravo da ne pružim ruku ljudima koji imaju krvave ruke. Ja to mogu, jer nisam političar i nisam preuzeo odgovornost da se brinem o narodu. Ko je rešio da se bavi ozbiljno politikom mora da računa na dane kada će ozbiljno da se ponižava zbog dobrobiti svog naroda” . Predsednik  države ili premijer  može da se ponižava  i prihvata poniženje,  ali to nemože   da uradi u ime i za državu  i građane već lično. Predsednik  Srbije ili predsednik  vlade nije Srbija već institucija koja  funkcioniše u sklopu Ustava  i zakona.Akademik Kovačevića  kaže. ”Unutar našeg društvenog dijaloga mi moramo da predložimo rešenja kako bi kompromis između srpske i albanske strane doveo do platforme u kojoj se niko ne bi osetio kao da je veliki gubitnik. Verujem da onaj ko želi da postane veliki dobitnik neće dobiti ništa. Izgubiće sve” . Opšta  teza akademika Kovačevića  o dijalgu dva naroda je racionalna, ali  nije prihvatljivo da  Srbija i Srbi  budu proterani  sa svoje teritorije  i države da  se preko  protektorata   oteta teritorija   Srbije proglasi kao država,a da Srbija i Srbi  u njoj  nemaju   nikakava  prava ili su   u  etničkom  getu  i da se o tome ćuti.

“Skraćena” Srbija i „Velika Albanije”

Srbi  i Srbija dakle ne žele sukob sa Albacima već  ostvarivanje  ljudskih,građankih prava, a država Srbija  prava na  svoju  imovinu  kao i imovinu  proteranih  sa Kosova. Akademik  Kovačević kaže “Čitao sam kako iz Albanije poručuju da je budućnost srpske i albanske dece u razgovoru i da više ne bi trebalo da bude rata. Albanski narod ima želju da objedini teritorije na kojima živi, u federacji ili konfederaciji. Za 20 ili 30 godina Albanci bi mogli da žive na najvećoj teritoriji sa najmnogoljudnijim stanovništvom, ako uzmemo u obzir ostale države na Balkanu. Ako tu priču oko Kosova ne rešimo za pet godina, rešavaćemo je za 10 ili 20 godina sa stalnom latentnom opasnošću da preko noći počne rat. Možemo da zamislimo kako neko ubija celu porodicu komšiji, ali je on, recimo, druge veroispovesti. I šta onda? Eto razloga za rat”. Ovde se postavlja pitanje  indentiteta i opstanka Srba ,srpskog  naroda i same Srbije. Srbija i  srpski  narod mogu  biti  zaplašeni, ucenjeni i da im se preti ali  bez Srbije i  Srba nema  mira na Balkanu. Niko  nema prava  kako je rekao Patrijarh  SPC Irinej da Kosovo „poklanja”   već da se   u miru, duhovno  ekonomski, diplomatski  bori za svoje interese  na Kosovu i Metohiji.Ko kaže da je Kosovo teret Srbije, tako će biti u skorije vreme iza Vojvodinu, rašku oblast, jug Srbije. Kuda to vodi?.  Akademik  Kovačević  koji  sada ima skoro  70  godina misli  na budućnost Srbije  i nove generacije, ali  je bitno da se definiše da je imao  otpor prema  vlastima SPS i SRS  tokom devedsetih   koji  u   modifkovanim ovlicima poltike i ideja  sada  vrše vlast u Srbiji. Treba postaviti pitanje  pravog  indentita Dušana Kovačevića onog iz  devedsetih ili danas ili je i on  promenio sebe kao i Predsednik Vučić

Tomislav Kresović

 

VIDOVDAN

Podelite:

11 Komentari

  1. nole izgleda batalio tenis pa se bacio u visoku politiku hahahahahaha…..
    još samo kad bi donirao koji milion dolara kao kapetan Miša Anastasijević svi bi podržali njegov parlamentarni život..
    bio bi bolje rangiran nego Dragan Marković Palma savim sigurno još kad bi kupio srbe sa besplatnim kartama za bazen na ovim vrelinama možda bi ga glasalo i udruženje boraca SUBNOR-a i nosioci partizanske spomenice 1941.

    • kazi ptoletercino sta ti nije jasno?! tebe cemo u prve redove za docek, da poljubis prvi Tacija zmiju i arnaute tvoje drage…jel ok?!

      • pa Tačiju je deda bio pravoslavni pop kako onda može biti njegov unuk zmija??????
        dakle ne može on biti arnautskog porekla nego 100% srpskog ako malo bolje pogledaš činjenice u oči..

        • u ostalom ceo Balkan je jedan te isti narod kojeg su podelili bogataši da bi ga lakše pljačkali…..
          10 država,10 administracija,10 poreski sistema..
          politika zavadi pa vladaj jedino je buržoaziji i aristokratiji uvek bila na ruku…..
          običnim srbima podeljenim u 3 dijametralno suprotne vere samo je bila balast oko vrata..
          zato bi bilo dobro obnoviti celovit Balkan u jednu državu ne po principima monetarne unije liberalnog kapitalizma kako to radi Bruxeless već po principu državnog intervencionizma proporcionalnog udelu privatnog kapitala u regionu..
          dakle podržaviti tokove novca a ne liberalizovati prodaju državni obveznica..
          da se špekulanti i hazarderi nesmetano mogu sladiti izlivanjem svoje finansijske efektive kroz slobodnu prodaju resursa nezaštićeni i slabi državica…..
          ujedinjeni u Balkansku konfederaciju to bi značajno odbilo Desperadose sa ovih prostora a ovako ih privlačimo kao med muve..

  2. Izvesno je da g. akademik Dušan Kovačević (inače kolega akademika Tome majmuna Nikolića) kao i mnogi njegovi kolege akademici (članovi SANU) iz ranijih perioda, ovde “bulazni”, (lupeta gluposti). U ostalom, zahvaljajući upravo njima (akademicima SANU), naravno i isto takvim političarima, kao što je njegov kolega (akademik u SANU) Toma majmun Nikolić koji se permanentno nižu iz prošlosti do ove (i ovakve) sadašnjosti, doveli su Srbiju da nema svojih (mladih sinova) ali za to ima idiota i lopova u politici i u toj (odavna kompromitovanoj) nazovi “intelektualnoj” eliti koja se zove SANU. U Srbiji je stvoren obrazac nedodirljivosti za svakog lopova i idiota, prvi je: da bude političar i drugi, ako je član SANU, a eto, Tomi majmunu Nikoliću se “ostvarile” oba dve mogućnosti! Tačno je da “Srbija nema sinove (decu) za ratove da ginu” ali šta onda preostaje Srbiji? – robovanje, zahvaljajuću upravo takvima kao što su pojedinci iz te “akademije nauka” SANU (čiji je član Toma majmun Nikolić) i g. Dušan Kovačević, i svakako da ima ih još dosta! Previše lopova i idiota i za tako mali narod!

    • Na vanrednoj sednici Grane Ispod Lista Banana Stabla ovo Vece donelo je sledeci zakljucak:
      –Obavezuje se izvesni Miha Bukovac Roda Covjeka da precizira o kakvom se MAJMUNU radi!

      Obrazlozenje:
      Nakon pregleda svih Stabala, posebno Roda Banana, Vece Staraca Nasega Roda ustanovilo je da u Rodu Majmuna ne postoji nikakav Majmun Toma. Nakon naucne analize svake Banane Vece je zakljucilo da se radi o pripadniku nizeg Roda; Vece je, takodjer, konsultovalo naseg Staresinu Darvina, koji je, kao najautoritativniji Majmun, kategoricki, prethodno se okupavsi, potvrdio istinitost naseg zakljucka. Iz ovoga proizlazi da gornji pripadnik Roda Covjeka zlonamjerno ovog pripadnika Nizeg Roda svrstava u Rod Majmun. Buduci to cini u kontinuitetu obavezuje se da ucini kako je to u Izreci navedeno. U Suprotnom usljedice kazna Skakanja sa Stabla na Tomu kojeg ce Rod Majmuna napraviti od Banane.

      Pravna pouka: za sve posljedice koje budu proizasle iz Skoka na VjestackuTomu Bananu MihaRodaCovjeka moze da se zali
      Vecu Pedera Europske Unije u Briselu, a u roku petnaest Listova
      Banana.

      Za Vece Staraca Roda Majmuna Latinske Amerike Staresina Roda Carls iz Darvina.
      U Banani, Lista Desnoga, Leve Grane,
      Srednjeg Stabla, Desno od Levoga.

      Potpis:
      Staresina Roda
      Majmun Darvin

  3. Šta može da reši unutarsrpski dijalog o KiM-u. Srpska strana valjda je jedna strana u dijalogu. Druga strana su oni koji bi da pocepaju Srbiju. O cepanju svoje države nikada nisam čuo da je razgovarao jedan narod. Unutarsrpski dijalog valjda treba da se vodi samo o tome kako da sačuvamo svoju državu i svoj narod. Po Ustavu dijalog o cepanju Srbije nije normalan. A kako ćemo (sa)čuvati državu i sigurnost nas i svoje dece? pa jedino tako ako osnažujemo rad svih svojih državnih i ostalih institucija. A kakve su nam institucije, e o tome je neophodan unutarsrpski dijalog. Ali, ma kakve da su i institucije, država i teritorija se ne smeju predati i prodati.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here