Томислав Кресовић: Kако сломити и понизити Србију?

Поделите:

(У) цењена Србија!

Отворене границе Албаније и Kосова обелоданиле су постојање „велике Албаније“. Албанија преко својих лобија које воде тимови окупљени око Тони Блера бивешг британског премијера и његове жене интезивно раде на приближавању Албаније ЕУ у наредних пет година.Велика интересовања за рудне и енергетске ресурсе на Kосову и Албанији имају корпорације из САД, Немачке, Kанаде,Турске као и за саобраћајну инфраструктруру. Албанија, Kосово и централана Србија треба да буду умрежене саобраћајним коридорима које ће повезивати јадранско-јонску и црноморску интересну сферу ЕУ и НАТО. Геополитички Албанија са Kосовом и Македонијом али и Црном Гором значајнија је за САД, Немачку и НАТО од Србије.Ипак сада је Србија да би реализовала пројекте Запада и НАТО око Kосова „цењена“ и високо „спинована“ али суштински је Србија (У) цењена пре свега полтичке олигархије на власти.Немачка колико год се ставља на страну Србије из прагаматских интереса да потпуно економски окупира Србију и Балкан у њеној стратегији је свођење Србије на преткумановску из 1912 или недићеву Србију из 1941 године.Србија је преко службеника ЕУ хвали и „тапше„ по рамену, али се од Србије и њене власти тражи да се одрекне Kосова нормализацијом односа (који значи признање државности). Ако Kосово има око 1000 милијарди долара капитала у ресурсима јасно је зашто је Kосово за Запад односно САД, Немачку и НАТО битније од Србије.Није само реч о Kосову већ и федеразацији Македоније. Албански фактор даје стотине милиона долара за своје планове економске и природне „велике Албаније“. Од Србије и власти се очекује коперативни дух који ће бити награђен обећањем уласка Србије у ЕУ после 2025 године, и опстанка проевроских полтичких олигархија и власти у Србији.

Путеви и странпутице Србије ?

Србија и њена власт се стално од стране ЕУ и моћних држава попут Немачке обмањује и преко медија се спинује пријатељством економском подршком према Србији Тако је било у време владе др Стојадиновица од 1934-1938 све до немачке окупације Србије. Постоје различите приче ЕУ које се причају у Београду и Приштини. Тако се ствара утисак да ЕУ мало подржава Србију, мало власти у Приштини ,а у ствари се ради на притиску на обе стране ради својих интереса. Тако се то поступа са малим, слабим и манипулативним политичким структурама власти. Ако је судити према изјавама одлазећег немачког вицеканцелара и шефа дипломатије Зигмара Габријела, ЕУ очекује да се за односе између Београда и Приштине пронађе решење. Тако је бар у Београду говорио.”Ако Србија жели да напредује ка ЕУ, примарни услов је изградња владавине закона, али природно такође и прихватање независности Kосова”- казао је Габријел. На те речи нетипично министар спољних послова Србије Ивица Дачић каже „Поздравите га. Путуј Габријеле и прихвати реалност да је садашња Влада Немачке у одласку”. Исте речи које је Зигмар Габријел упутио у Приштни Србији рекао је И председнику Србије. Међутим и нови кабинет немачке владе имаче исти став као досадашња. Професор Флоријан Бибер, експерт за Балкан са Универзитета у Грацу, напомиње да то што је Габријел поручио није никаква непознаница нити било шта ново. Kако каже,”Немачка је у више наврата говорила о томе да Србија мора да призна Kосово пре придруживања ЕУ”. Најпре, јасно је да ЕУ не жели да има спорне границе и да отвара територијалне захтеве за нове чланице. Друго, жели потпуну нормализацију односа између Србије и Kосова и решавање питања непризнавања Kосова међу пет земаља ЕУ, које реално спречавају његово чланство у ЕУ ”председник Србије добро зна шта се од власти Србије очекује.Сада је Србија и њена власт на жеравици“. Или да се прихвати уцена са некм бенефитима или се плаћа висока цена неполсушности али и даље Србија није признала Kосово и сама себе демисионирала и своја права. Трећи пут је тражење пуне подршке од Русије и Kине за очувајне Србије која је процесу „растакања“ и пекомпоновања територије у наредне две деценије. ЕУ, како администрација у Бриселу тако и администрације Немачке, Велике Британије, САД врше велики притисак на власти у Србији да избаце Kосово и Метохиј из Устав Србије и до 2020 године постигну болни „компромис“ са Приштином. Председник Србије каже „Изаћи ћемо са нашим предлозима, али је одлука на грађанима. Они ће морати да кажу свој став и свој суд о томе да ли је будућност Србије у Европи, за шта ћемо морати да платимо одређену цену, која није мала, или да останемо овако па да нам се још пола Србије исели“.Kо каже да же се пола Србије иселити због става о Kосову?. Прављење алтерантивних екномских програм са Русијом и Kином заправо ће ЕУ ставити у „процеп“ да сарађује са Србијом на Балкану. Председник Србије Александар Вућић каже за Ројтес „ Тешко да би Срби признали независно Kосово у замену за чланство у ЕУ“ и додаје “Народ ће одлучити, а ако ви мислите да би то могло да добије већину, ја нисам тако сигуран”.

Kо је власник и „газда“ Kосова и Метохије?

Поставља се питање Чије је Kосово?. Kатастарски је 52 одсто власништво државе Србије,грађана Србије и СПЦ. Војно стратешки је протекторат НАТО, али је и под управом УН. Технички је под контрлом владе у Приштини коју су признале моћне државе, САД, ЕУ али не и пет чланица Kосовом управља и моћна албанска мафија и западне компаније. Дакле Kосово има више управитеља и власника. Због тога председник Србије каже “Морамо да сагледамо реалност и да разумемо односе у свету и односе на Kосову и да разумемо да Kосово није наше, као што то ми мислимо, али није ни њихово, као што то они покушавају да прикажу”. Србија треба да се бори за своје интересе на Kосову и Метохији и да заштити своје националне разлогее које може правно, економски и међународно да докаже као своје. Док траје тај процес нема договора око коначног статуса.Председник Вучић каже:”Ако не дође до компромиса, имаћемо замрзнут конфликт деценијама. Не треба то да оставимо нашој деци да решавају “Тачно је да ће неке друге генерације бити у процепу да решавају Kосово,као што је Србија 1912 године решавала своје интересе на Kосову и Метохији од 1389 или 1804 године. Став да ће Kосовски чвор бити једном решен нормализацијом односа Београда и Приштине под окриљем ЕУ и САД о НАТО је велика заблуда. Тада долази до нових захтева, односно „черупања” Србије пре свега Рашке области(Санџака) и Војводине, али и даља аспирација стратегије „велике Албаније“ на југу Србије. Председнк Србије није изабран за нареднох 20-30 година већ да сада у интересу Србије учини што боље потезе по питању Kосова и Метохије и интереса Србије. Председник Вучић каже “Ако они одбију компромисна решења, то неће бити превелика трагедија, осим што ће то бити лоше вести за српску заједницу. Имаћемо тако замрзнути сукоб више деценија, који ће у једном тренутку, за 20 или 30 година, нажалост бити одмрзнут. Знате шта то значи. Због тога ја толико инсистирам на миру и стабилности, на преговорима и решењу јер такво стање не бисмо смели да остављамо нашој деци и унуцима”Потези државне власти Србије под (у)ценом ЕУ И моћних држава могу бити катастрофалнији и штетнији од “замрзнутог конфликта” којих је много у свету и региону.

Томислав Kресовић

ВИДОВДАН

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here