Tomislav Kresović: Kosovo i Metohija između “mita” i stvarnosti

Podelite:

Oteto, okupirano ili “predato” Kosovo

Kosovo i Metohija je od 1389 godine postalo mitsko svetilište nacionalnih ciljeva, oslobođanja, narodne sabornosti i i nacionalnog dostojanstva. Vekovima Kosovska bitka je bila duhovna energija za jačanje patriotizma i očuvanja pravoslavlja, ali i srpske državnosti. Već dugo Kosovo je počelo da gubi duhovnu vertikalu u srpskom narodu, i danas je Kosovo “oteto” od Srbije i okupirano od strane NATO, i postalo “hibridna” i “neuspela” država koju Srbija ni u jednoj opciji ne može da prizna ili će biti pritiscima da je ipak prizna preko vlasti u Srbiji. Ono što je oteto kroz nasilje i silu teži da bude kad tad vraćeno. Tako je Srbija učinila u Balkanskim ratovima 1912-1913 godine kada je Kosovo oslobođeno od Otomanske imperije. Kosovo je vekovima bilo i “mit” , duhovna vertikala, ali i istorijska i poltička i državna realnost. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izražava nameru da otvori “unutrašnji dijalog” po pitanju Kosova i Metohije, uz sve naše razlike, bez predrasuda, a poštujući Ustav Srbije. Predednik Vučić kaže: “Moramo da budemo otvoreni, da se oslobodimo mitskog pristupa, ali i olakog davanja onoga na šta imamo svako pravo. Naš unutrašnji dijalog po tom pitanju možda je i važniji od onog koji treba da vodimo sa Albancima”. Unutrašnji dijalog je stvar nacionalnog jedinstva i opšte političke saglasnosti i konsenzusa. Kosovo je sada predmet i međunarodne poltike i interesa i Albanije, SAD, EU, NATO, ali i rezolucije 1244SBUN. Nacionalni konsezus je dogovor kako očuvati ili ponštiti deo državnosti Srbije na Kosovu i Metohiji.

Kako priznati Kosovo na “meki način”?

Kosovo je istorijski i duhovno mit i od njega ne treba bežati kao deo nacionalnog pamćenja, jer svaki narod ima svoj nacionalni, istorijski ili poltički mit. Od države i unutrašnje snage nacije racionalizuje se se „mitska slika” kao arhitip od političke realnosti. Rasim Ljajić, potpredsednik vlade Srbije smatra da Srbija treba da se se oslobodi zabluda i krajnosti. Minstar Ljajić kaže “Jedna krajnost je da je Kosovo mit, a druga krajnost je da je Kosovo parče izgubljene zemlje”. Oslabađanje od mita je poništavanje svoje istorije i kolektivnog pamćenja. Kosovski mit je vekovna snaga srpskog naroda i ona ne smeta državnoj politici da se bori za naciolnane interese i ciljeve. Drugi deo nacionalne strategije je da je Kosovo suviše “skupo” da bi se tretiralo kao “parče izgubljene zemlje”. Mirenje sa gubitkom dela svoje teritorije, države i indentiteta i svega onoga što je na njoj je oblik nacionalne i poltičke ravnodušnosti, defetizma ili nacionalne kapitulacije i prodaje nacionalnih interesa. Zabluda kako kaže ministar Rasim Ljajić da podela Kosova može da bude rešenje, jer je ona zakasnela i mogla bi da bude izvedena samo dogovorom velikih sila ili novim konfliktom. Ministar Ljajić smatra da je “Zabluda i da u našu korist možemo da održavamo stanje zamrznutog konflikta, zato što vreme u ovom slučaju nije saveznik Srbije, a još manje Srba na Kosovu i Metohiji. Ministar Ljajić kaže da razgovori o konačnom statusu Kosova u ovom trenutku nisu realna opcija zato što ovakva, slaba, međunarodna zajednica za to nije sposobna, a javnost za to nije spremna”. Zamrznutih konflikta u svetu ima mnogo i oni su po pravilu okidač raznih interesa da se sukobi obnove ili se vrši pritisak na pronalaženje rešenja.

Danteovi krugovi “nacionalnog” pakla?

Šta predalaže dr Rasim Ljajić kao uticajni potpredsednik vlade Srbije i „glasnik” vlade i Predsednika Srbije? Miinstar Ljajić kaže “Zato kao rešenje mi predlažemo opciju normalizacije bez priznanja”, koja bi se odvijala na četiri nivoa. Prvi nivo je ekonomski, što znači da bi trebalo da razvijamo sve vidove ekonomskih odnosa sa Kosovom. Drugi nivo pretpostavlja otvaranje razgovora o statusu Srba na Kosovu, statusu srpske imovine na Kosovu, kao i srpske kulturne baštine na Kosovu. Treći nivo su razgovori o članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, bez članstva u Ujedinjenim nacijama. Ali, uz jasne benefite koje bi Srbija imala za davanje saglasnosti za to. Četvrti nivo, uz realizaciju prethodnih, jesu razgovori o konačnom statusu. Ovo što govori dr Rasim Ljajić je suštinski ublažni deo zahteva za poglavlje 35 pristupanja Srbije EU,  a to je normalizacija odnosa ili prihvatanje državnosti Kosova bez priznanja Srbije i članstva Kosova u UN ali ne i u EU ili NATO. Ovde je reč o „mekom” priznanju Kosova kao države. Svi vidovi ekonomskih odnosa sa „državom” Kosova podrazumeva i priznanje zakona „države” Kosova u sferi ekonomije, trgovine, carina kao sa svakom drugom državom. Status Srba na Kosovu uređen je rezolucijom 1244SBUN koji se sve manje tretira. Srpska odnosno državna ili privatna imovina već je privatizovana ili „nacionalizovana” i pod kontrolom je i stranih kompanija i vlada. Srbija bi preko „arbitraže” u međuarodom sudu morala da potražuje svoju imovinu ali uz tretirtanje Kosova kao države. EU i poglavlje 35 za pristupanje Srbije traže da Kosovo može biti u EU, NATO. Ili na nižem nivou u-UNESCO. Interpol i drugim organizacijama koje se daju državama. Samo ostaje sporni status u UN, što u konačnoj koncepcji međunarodnih odnosa danas i više nije presudno. Dakle ovo što govori dr Rasim Lajić, a misli i predsendik Srbije i sadašnja vlada je deo tog “unutrašnjeg” dijaloga na putu za poglavlje 35 i punu normalizaciju Beograda i Prištine.

Tomislav Kresović

VIDOVDAN

Podelite:

2 Komentari

  1. Dakle,vec 600 godina nista ne radimo da Kosovo bude srpsko,ali zato TV PINK,Informer I ostali megafoni vlasti…vec 600 godina kazu,ono sto srpske glavesine kazu…KOSOVO JE SRBIJA.
    Jedino je izmedju dva rata, bila neka ozbiljnija politika,politika KOLONIZACIJE I naseljavanja Srba na Kosovo I Metohiju…
    Ali,RAT I KOMUNISTI SU URADILI PROCES DEKOLONIZACIJE…SRBA SA KOSOVA.
    Oterano 100.000 tokom rata,pobijeno 10.000,a komunisticke vlasti,ZAUSTAVLJALI VOZOVE DA SE SRBI NE VRATE,vec 1945.G.
    I DANAS ZAUSTAVLJAJU VOZOVE SA SRBIMA.
    I DANASNJI CENTTRALNI KOMITET CUTI.
    NO PASA NADA!
    Komunisti su “CUDO PRAVNE DRZAVE”…uveli su cak Zakon o privremenoj zabrani povratka na Kosovo…JER JE KAO BILO SLUCAJEVA NEFER IZBACIVANJE NEKIH ALBANACA IZMEDJU DVA RATA?
    To “razlog” toga zakona?!
    PRAVNA DRZAVA,NEMA STA.
    SVIMA PRAVO,OSIM SRBIMA.
    KAO DANAS.
    Uvek sam povezio apsurnosti toga zakona I zakona o zabrani gajenja koza…I sada cu.
    Posle tog zakona,o zabrani povratka Srba na Kosovo,usledio je zakon o zabrani gajenja koza…
    HAHAHA.
    KAKVA EKSPERIMENTALNA TVOREVINA.
    KAO DANAS.
    OPET KOMUNISTICKI “PRAVNI POREDAK” I MORAL.
    Tito je bio preteca price o KLIMATSKIM PROMENAMA…
    MA,MI SMO CUDO BOZJE.
    KAO DANAS.
    CITAT:
    “Evo što je PREDSJEDNIK TITO na tu temu rekao u Trebinju još 3. 10.
    1954. godine:
    »Ja moram da kažem da sam sretan što ste uništili koze,
    jer sada vidim da se vaša brda zelene. Ja bih želio da to učine
    svuda gdje još nisu učinili. Naš će čovjek osjetiti za 10 godina
    što je značila koza za njega, a što za šumu.
    Potrebno je gajiti ovce jer one daju i mlijeko i vunu.
    Gajite ovce, one neće uništiti šumu. A vi znate da šuma i kli-
    mu popravlja. Kada ova brda budu šumom obrasla, onda tu
    nećete imati onako suhu klimu, kao što je imate preko ljeta,
    onakvu nesnosnu vrućinu. Klima će se mijenjati, a time će se
    dobiti više mogućnosti za intenzivniju obradu zemljišta koje ov
    dje imate.«ZAVRSEN CITAT.
    Znaci,NE SRBI NA KOSOVO ,I NI KOZE U TOROVE…
    NEGO OVCE!
    To je “nama nasa borba dala”.
    Sto bi rekla Sonja Liht,Kandic,Biserko I ostali UVAZENI GROBARI UMIRUCE DRZAVE…te Titove odluke protiv Srba I protiv Koza…”JESU PRIRODNA DEKONTAMINACIJA”…
    Komunistima su smetali Srbi I Koze.
    I sada sta?
    A NI OVA VLAST NE VRACA SRBE NA KOSOVO,NITI POMAZE “GAJENJU KOZA”…jer nema agrarnu politiku,nema politiku za stocarstvo…SVE JE PRAZNO…a vlast boli uvo.
    DOCI CE NEMCI DA NAS UCE DA GAJIMO SVINJE…ZA POCETAK,tacnije, ZA KRAJ.
    STA SADA,KADA NAM JE JOS TITO REKAO,DA BUDEMO OVCE?
    Da nestanemo ,kao Koze…ili,DA “OPSTANEMO”,SAMO KAO OVCE?
    STA KRESOVICU SADA?
    Kada bi Ti i ja ,savili papir,otisli u Vladu,trazili PRAVDU za Srbe,ali,i za Koze…jelda Kresovicu,da bi oni rekli da mi nismo normalni?
    OBOJICA…DJUTURE.
    Prema tome,kakva prica o Kosovu,u ovakvom Beogradu,sa vlastima,BEZ SRBA I BEZ KOZA… opste “pije vodu”?
    ZIVELE OVCE!

  2. Kao i uvek dobra analiza gospodina Kresovića…
    Kosovo je zaista mit kako u duhovnom tako i u svetovnom životu. Faktički gledano Srbija svetovno nema nikakvih ingerencija na Kosovu i Metohiji, imaju svoju policiju, vojsku, državne institucije i po svim parametrima Kosovo jeste država, ali ostaje samo pitanje priznanja koje Srbija neće da izvrši nikada iz više razloga.
    Prvi razlog je duh naroda i negativni politički poeni, jer svako ko bude priznao Kosovo kao nezavisnu državu izgubiće vlast na sledećim izborima i biti proglašen izdajnikom srpskog naroda.
    Drugi razlog je fenomenalna mogućnost za pranje para krađu i manipulacije na razne načine jer je Kosovo faktički ofšor zona, postoji mogućnost registrivanja firmi na Kosovu u Srbiji, ali ne postoji mogućnost kontrole od strane srpskih organa vlasti i tako je stvorena mogućnost za malverzacije koje štete državi Srbiji, samo treba biti dovoljno maštovit.
    Treća stvar je jedna iluzija koju svi političari ponavljaju kao papagaji a koja je sama po sebi besmislena i glasi “Nećemo priznati Kosovo, idemo u EU”. Efropska Unija kako samo ime kaže je jedna posebna država sačinjena od svojih članica i nemoguće je da prime novu članicu ako ona nema jasno definisanu teritoriju, tj. sa Kosovom ili bez Kosova. Teritorija i državna granica su osnovna obeležja jedne države i ako to nije definisano nemoguć je prijem u EU. Zato svaki političar koji hoće u EU a neće da prizna Kosovo, laže svoj narod i u startu je loš izbor ako dođe na vlast jer odmah postaje jasno da, ili laže, ili ne zna šta govori, a obe stvari ozbiljan čovek ne sme sebi da dozvoli ako hoće da vodi državu. Put ka EU je besmislen bez priznavnja Kosova. Ako hocemo da ne priznamo Kosovo onda se treba prikloniti Rusiji i njenim interesima.
    Nadam se samo da ćemo jednog dana rešiti šta želimo i odabrati put koji ima smisla.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here