Томислав Кресовић: Србија и модели „ауторитарности“?

Поделите:

Лични режими, али не фашистички!?

Србија од 1990 годне од повратка на вишестраначки систем има облике ауторитарности али не и фашизма л такве идеологије како се представљала на западу или у формама наступа дела полиитчке опозиције. Власт Слободана Милошевића од 1990-2000 године имала је форму „личне власт“ са тврђои ауторитарним моделом, која је више имала карактеристике остатака комуниситичког режима увезаног са националним радикализмом у формату моћи СПС и СРС.Опозиција није имала развијену демократску структуру нити полиитку тако да је доминирала национално популстичка полиитка у условима грађанских ратова на простору бивше Југославије,санкција према Србији или НАТ= агресије 1999 године.Милошевићев режим био је популистички са обликовањем модела државног капитализма ,формирањем слоја државних тајкуна .Западна пропаганда Милошевића је третирала као и Србију као „нацисте“ „,србо четнике“,“комунисте“ и то је био арсенал хладног рата према Србији.Медији у Србији били су усмерени према моћи СПС-а ,али је било и медија блиских опозиционим ставовима. Опозициони медији су бил кажњавани од милошевићеве власти и било је ликивидације новинара.

Неолиберана окупација Србије

Након пада Милошевића с власти нова политика у Србији прелази од 2001 године на неолиберални концепт економије и политике која се ослања према Западу.Србија прелази на корпоративни модел политике ДС и ДСС уз подршку и касније укључивање и СПС у праксу политике „меке ауторитарности“ две кључне личности др Војислава Kоштунице и Бориса Тадића.Премијер Србије др Зоран није имао реалну моћ и био је у ограниченој власти ,али је сам показивао форме „умерене „ личне власти .Премијер др Зоран Ђинђић постао је жртва политичког убиства у завери „старе и нове власти и страних интереса. Тврђе моделе „личне власти“ имао је Борис Тадић који је од 2008-2012 године уз пуну контролу над владом и парламентом али и медијима.Запад био наклоњен Борису Тадићу али је га је 2012 године „ пустио низ воду“ и прихватио власт СПС-СНС

„Диктат“ политичког вође или „демократура“ олигархије?

Политичка олигархгија СПС-СНС од 2012 године наставља и води још „тврђу“ неолибералну доктрину уз моделе економске окупације Србије страних компанија које се у значајној мери финансирају од пореских обвезника Србије илил им се омогућује да без плаћања пореза у Србији износе профите .Јача и олигархија моћи владајућих партија пре свега СНС која управља свим ресурсима државне моћи уз агресивну пропагандум,стигамтизацију опозиције у јавном мнењу и парламенту.Позиција Александра Вучића као премијера и лидера СНС и касније као Председника Србије може да се дефинише као“ високи“ степен личне власти која је ближа моделу „диктатуре“ уз подршку владајуће странке,једног броја медија и финансиске олигархије.Поред високог степена личне власти Вучића и моћи СНС политички режим у Србији добија подршку ЕУ,ММФ, али има озбиљних примедби из ЕУ на рачун функционисања правосуђа,корупције и стања у медијима.Запад подржава личну власт Александра Вучића као коперативну око Kосова ,стабилности Балкана и уређености финансија.Запад не реагује на испољавање политичке агресивности владајућег режима према опозицији као што је то био случај у време власти Слободана Милошевића..Лична власт Милошевића,Тадића и Вућића није у матрици „фашизма“ али је у моделима ауторитарности сходно развоју институција,демократских вредности и карактеру политичких вођа и идеологија на власти.
Томислав Kресовић

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here