Угрин Поповић: ЛИЦЕМЕРЈЕ ЛИЦЕМЕРЈА или Чији је проблем пожар у Сибиру?

Поделите:

 

Сузе за Нотр Дам, лицемерна донација од 1.000.000 евра од сиротињских устију да би се придодало 1.000.000.000 евра који су већ сакупљени, а били су сакупљени исте те вечери. Да се закључити, да Нотр Дам није горео Француска нација не би ни знала да има хришћанско залеђе. Ипак, Норт Дам је горео.

Друштвене мреже су такође „гореле“ од сућутних речи и реченица подршке уцвељеном народу Француске на тој колосалној трагедији која их је задесила. Свакако, цео свет је туговао више него ли сама Франццуска, која је већ неколико векова изнад тог „верског мрака“, чега је Нотр Дам симбол.

Колико је то од старта лицемерно, још само политичка коректност може да заузда природни и логични став просечног грађанина, ове сиромашне земље. Док се стотине породица, које су извршитељи избацили на улицу, питају одакле нашој држави 1.000.000 евра да дâ Француској држави, када нема да помогне својим рођеним грађанима да не липшу од беде и срамоте на улицама Страдије. Као да смо у Швајцарској и као да смо криви што се нисмо криминалом обогатили већ смо због те и такве државе осиромашили, остали без синова или очева, на разним фронтовима изгубљених ратова које је ова држава водила уместо нас? Док дрога и абортус убијају и оно мало преостале наде да ћемо као нација, потрајати. Али, не! Милион за Француску, и извршитељи за Србију!  Логично зар не?

Овај увод јада јесте потребан да би се обзнанило да СИБИР гори, и да је тај пожар величине Белгије, али да друштвене мреже, по том питању, ни мало не горе, док софистицирана Јевропа томе приступа веома резервисано. Нимало полетно, као када је Нотр Дам био у питању. Но, то и није никаква новост. Оно што је поражавајућа новост јесте да и ми, грађани Србије, Срби, имамо сличан приступ. Колико јуче, крокодилске сузе смо ронили за Нотр Дамом, у којем је завијорила застава шиптарске републике, и у којој је наш председник дочекан као злочинац, а не као представник земље победнице Великог рата, и којој смо ми дали, од наше сиротиње 1.000.000 евра за обнову објекта, чију вредност, ни они сами не признају…

АЛИ, данас за Сибир, и братску Русију, немамо више никаквих уплаканих емотикона нити сућутних, срцепарајућих твитова или политички коректних изјава. Ништа. Мук.

Постоји једна прича о томе шта јесте а шта није наш проблем. Почиње од миша, као и од кокошке која закључује да то – „није њен проблем“. Прича се завршава смрћу већине актера. Ипак, миш је остао жив…

Дакле, овај пожар у Сибиру, чији је проблем?

Мислите о томе…

Др Угрин Поповић за Видовдан

 

 

Поделите:

7 Коментари

  1. Јел’ се ти то добровољно кандидујеш да припомогнеш оцу при ношења његовог крста? Јако дубока анализа текста и аргументована. Чуо сам да Информер тражи новинаре висиког калибра, који су вични аргументацији к’о ти – што не пробаш? Конкуришеш у Телграф, Информер и онда их на фоу навлачиш, као “овај други даје више”. Отимаће се од тебе тако дубокомислећег, са смислом за гвоздену аргументацију. Озбиљне неовине траже озбиљне интелектуалце и реторичаре.

  2. eeee ovo je već dobar text Ugrina..
    polako se popravlja i dobro analizira srpsko licemerje..
    ako smo dali milion za Notrdame u kojem ni jedan srbin nikad nije dobio ni jedan jedini cent red bi bio i Sibir da pomognemo jer iz njega dobijamo gas koji po znatno povoljnijoj ceni plaćamo nego drugi evropljani..
    Dakle ako srpska vlada ne pošalje bar Kanader i posadu da gasi Sibir onda smo zaista bancage kakve svet nije video od svojeg nastanka..

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here