Vesela Amfilohijeva matematika: Većina smo jer smo u manjini?!

Podelite:

 

Mitropolit Crnogorsko-primorski Amfilohije uvek je dobro stajao sa matematikom. Posebno kad broji vladike koje su na njegovoj strani. Tada pokazuje posebnu crnogorsku inventivnost pomešanu sa verom koja je iznad svake logike. Dva i dva su četiri. Četiri i četiri su osam. Plus dvojica episkopa koji su u pet do 12 preskočili u njegov tabor, po koji Makedonac i plus jedan penzioner. I eto cifre od 14 vladika. U Amfilohijevom moračkom prevodu to skoro pa da znači  – Imamo većinu u Saboru episkopa SPC! Druge matematičke operacije Amfilohija za sada mnogo ne interesuju. I evo ga! Odmah se pojavi na TV-u. Pomenutih 14 episkopa, od kojih je jedan penzionisan i bez prava glasa, u Amfilohijevoj TV matematici automatski skoro da više vrede nego ostalih trideset! Nije to teorija relativiteta u fizici već relativitet svake teorije u Amfilohijevoj praksi. Ne kaže se džabe u Crnoj Gori: mudar ko Moračanin. Muljaju oni i na manjim ciframa i u prostijim brojevima i operacijama a kamo li do broja 40.

Ruku na srce, treba biti pošten. Uvek je interesantno pratiti Amfilohijeve izjave. Od one da je Slobodan Milošević bezbožnik i izdajnik. Preko one da je Milošević hazarder i čovek koji blefira. Pa do one da je Milošević iz dobre i junačke kuće. Sve do one guslarko romantičarske da je Milošević novi Kosovski car Lazar. Doduše ne baš crkven i molitven kao sveti car Lazar ali nesumnjivo na njegovom nivou! I u pravu je čovek. Šta god da mu sad neko nešto prigovori on će od ovih četiri-pet dijematralno suprotnih izjava u jednoj sigurno pogoditi i biti u pravu. Jedino se nikada u svetu još nije našao takav čovek koji od sto dijametralno različitih Amfilohijevih izjava, po jednom te istom pitanju, neće naći bar jednu tačnu.

 

Kod mitropolita Amfilohija sve je moguće i nije to stvar samo njegove ogromne vere koja nadilazi svaku matematičku i zemaljsku logiku već i njegovog permanentnog menjanja stavova. Nije li isti Amfilohije za Mila Đukanovića tvrdio da je komunista i izdajnik. Pa je potom preko noći sve ublažio i predstavljao ga kao mladića koji obećava. Zatim je sa još većim ushićenjem i oduševljenjem za Mila ređao samo pohvale! Da bi opet malo potom, kad je Milo naopako bacio badnjak u Božićni oganj pred Cetinjskim Manastirom, svedočio da je Milo izdajnik i nekršten čovek. Posle je za Mila izjavio da je gledao Judu kako celiva kivot svetog Petra Cetinjskog. To naravno uopšte nije smetalo cetinjskom vladici da nedavno izjavi kako je Milo njegov iskreni prijatelj i čovek iz dobre i čestite kuće!? Znači opet raznovrsni švedski sto dijematralno suprotnih izjava. Pa kome se šta svidi neka izabere. Za svačiji ukus ima po nešto. U svakom slučaju Amfilohije će uvek biti u pravu. Drugačije na švedskom stolu ne može ni biti.

Juče, u Pećkoj Patrijaršiji, vladika Amfilohije je ponovo navlačio pažnju na sebe sa izjavom kako „dobar dio vladika SPC nije za dodelu Ordena Svetog Save predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću“. Dobar dio?! To je u translejtu sa moračkog narečja – skoro pa apsolutna većina. Sumnja li još iko u to?

Sve je kulminiralo kad je Amfilohije na kraju počeo svesno da provocira i namerno meša babe i žabe, izjavivši: „Nije Vučić predsednik srpskog naroda. A SPC je ne samo srbijanska. Crkva je žiža sveukupnog našeg naroda u čitavom svijetu. Prema tome Sabor je takav da ne može da se orijentiše partijski, uz svo poštovanje prema svima i svakome. I nisam samo ja koji tako misli. I jedan dobar dio naših arhijereja to isto misli“. Ima nas celih 14 glavom i bradom! A to je skoro većina iako je u realnosti manjina!

Ali, šta znači Amfilohijeva izjava: «SPC je ne samo srbijanska». Sa kim se on to svađa? Ko je uopšte pominjao Srbijansku Crkvu? Znači, radi se o otvorenoj provokaciji sa teritorije Srbije tj. Metohije. Srbijanske Metohije koju je Amfilohije već više puta u svojim izjavama ekspazionistički definisao kao «pravu i istinsku Crnu Goru». Ovu rečenicu, kako mi rekoše neki prijatelji, kao da su izgovorili neki crnogorski separatisti? Samo što Amfilohije još nije uskliknuo – nikad više 1918!

Čak i Amfilohije koji ima dosta izbalansiranu samokontrolu, odao se pred kraj svoje pećke besede za naivne i lakoverne. Sva moračka matematika pala mu je u vodu u svega par reči. Sva patetika, sva dramaturgija, sva nameštena zabrinutost i tragedija na pomolu. Jer reče nam potom mitropolit od Crne Gore i srpskog Primorja: „Vlast crnogorska sad ide nekim svojim putevima, ali Crna Gora svetog Jovana Vladimira, Crna Gora Balšića i Crnojevića, posebno Crna Gora Petrovića, zna gdje je bila i kojim putem je hodila. I danas ona nastavlja taj svoj put i prirodno je posebno vezana za Pećku Patrijaršiju“. Znali smo da je Amfilohije sa matematikom ponekad svesno i namerno proizvoljan ali nismo znali da je toliko „zaboravan“ pa od svih srpskih dinastija koje su vladale Crnom Gorom on, kao slučajno, zaboravi da pomene onu najvažniju koja je potekla upravo iz stare srednjovekovne Zete – svetu dinastiju Nemanjića. Tako se Amfilohije potpuno odao na samom kraju. Al, trebalo je tako biti. Kad je već uzjahao medijskog konja za megdana protiv Sinoda i svog Patrijara i to na klimavim nogama moračke matematike i lingvističke akrobatike, za očekivati je bilo da će se odati i prosuti na predzadnjoj krivini

Al vratimo se u tren na tanku moračku argumentaciju. Šta to Amfilohije i kome nešto zamera? Kako reče sa umornim licem: veliki dio (znači više od pet a manje od 15) vladika zamera Patrijarhu Irineju i Sinodu SPC što hoće da daju Orden Svetog Save predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Izgleda da mitropolit Amfilohije misli da su svi ljudi na svetu oboleli od amnezije pa da ne pamte više od muvlje pameti i komaračke svesti. Hajde da malo podsetimo na neke činjenice iz njegove biografije.

Nije li na primer lično mitropolit Amfilohije, sam i iz svojih ruku, uručio crnogorski orden Svetog Petra Drugog po zlu čuvenom bezbožniku, ostarelom borcu protiv uvođenja Hristove veronauke u srpske škole, otvorenom neverniku u Presvetu Trojicu, neskrivenom rugaču biblijskom Bogu i biblijskom autoritetu i jarko crvenom vojvodi Vojislavu Šešelju. Jeste. I nema sad vađenja i – puj pike ne važi. Kad je već počeo da priča o ordenjima i dostojnima ordenja, sad je vreme da malo podsetimo na neke njegove orden lakrdije. On je pomenuti Orden Svetog Petra Drugog, pre samo nekoliko godina, lično uručio Šešelju i to uz potpuno promašene i, usudio bi se reći, nedolične reči, koje nas u isto vreme teraju i u tugu za duhovni pad mitropolita Amfilohija ali i na zabrinutost zbog njegovih krajnih namera. I reče tada mitropolit Hristove Crkve Amfilohije okorelom borcu protiv Hristove Crkve i veronauke u srpskim školama – crvenom vojvodi Šešelju:

Neka ovaj znak svetog Petra Drugog ukrašava lik našeg Vojislava i da nastavi viteško delo odbrane DUŠE I OBRAZA srpskog naroda“.

I sad se, zamislite paradoksa, upravo mitropolit Amfilohije, koji je Orden Svetog Petra Drugog dao okorelom bezbožniku, javnom neverniku u Bibliju i crvenom vojvodi Šešelju, najviše buni i izveštačeno drami i protestvuje, zašto su Patrijarh i Sinod rešili da Orden Svetog Save daju predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Da je neko drugi od vladika u SPC potegao ovu priču pa da se i zamislimo. Ovako, kad je priču potegao upravo vladika Amfilohije, naša pažnja je posebno pojačana. A možda je sve ovo i pomalo na ličnoj bazi jer upravo je Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i to lično od Putina, dobio ruski Orden Svetog Aleksandra Nevskog. Orden za koga je vladika Amfilohije možda pomislio da je on jedini i unikatni vlasnik sve od vremena svetog Petra Cetinjskog.

 

Komentari sa jednog crnogorskog portala
Komentari sa jednog crnogorskog portala

Ma koliko i to izgledalo kao još jedna nategnuta priča u čitavom ovom nameštenom Amfilohijevom performansu, možda se jednim malim delom i u tome krije tolika upornost vladike Amfilohija u borbi protiv Aleksandra Vučića. Nije tu samo metafizika u pitanju. Ne treba zaboraviti jednu činjenicu. Kod Crnogoraca su oko ordenja i glave često padale. Crnogorci će ti možda nešto i oprostiti ali ako imaš više ordenja od njih, tu će često puta munje zasevati. Nesreća predsednika Vučića izgleda da nije samo to što je on bolji od Amfilohijevog crvenog ordenlije Vojislava Šešelja nego i to što upravo predsednik Vučić ima toliko poznatih i cenjenih ordenja na svojim grudima.

Ne trebamo zaboraviti i da se sudeći po američkim Maksimovim zdravicama „za zdravlje deda Pantelije“, u mnogim južnjačkim glavama izbori za novog Patrijarha već približuju. Mitropolit Amfilohije kao stari trkač za patrijaršijski tron možda bi konačno da trijumfuje. Makar u starosti. Stoga prilika za pljuvanje na suprotnu stranu i na protivnički tabor kojeg čini Amfilohiju nenaklonjen Sveti Sinod, neće biti mnogo. Zato on i nije gubio vreme da još jednom napadne na moćne vetrove sa severa koji ga posebno brinu. Predsednik Vučić je Amfilohiju tu izgleda samo usputna tema i kolateralna šteta. Dobro mu je došao da odglumi još jednu patriotsku melodramu punu namontirane zabrinutosti za srpstvo, Kosovo i Metohiju, otačastvo i Srpsku Crkvu. Jedino što je Mitropolit Amfilohije izgleda zaboravio je činjenica da pljuvanjem na Sinodsku odluku o dodeli Ordena Svetog Save predsedniku Vučiću, ista ta pljuvačka kojom je pljuvao u suprot vetru, vrlo brzo može da mu se zalepi na sopstveno lice. Kako? Preko podsećanja na njegovo još problematičnije i veoma sramno davanje ordena Petra Drugog crvenom vojvodi i otvorenom borcu protiv Hristove Crkve veronauke – Vojislavu Šešelju. Amfilohije se ovde jeftino i brzopleto upecao u jamu koju je pokušao drugome iskopati tj. upao je u priču o ordenjima, gde je njegova pozicija tanja od najtanjeg konca? Ali šta sad? Sam se svojom brzopletom reakcijom upecao u sopstvenu mrežu. Sam je pao na ordenu crvenom Šešelju, i stoga je on bio poslednji čovek u Arhijerejskom Saboru SPC koji je imao moralno pravo da poteže priču o ordenjima. Niko mu, do on sam, nije kriv što je neevanđelski i providno pokušao da vadi trunje iz očiju patrijarha i Sinoda, a zaboravio na balvane u svojim očima. Sam pao, sam se ubio.

Svojeručno cenzurisan: jedan od 7 miliona

Nenad Knežević

Podelite:

10 Komentari

  1. Oholo je Metohiju proglašavati pravom i istinskom Crnom Gorom i izmišljati priču o nekakvoj Srbijanskoj Crkvi. Ne samo oholo nego i podmuklo i drsko. Sramno je tako govoriti.

  2. Amfilohije je nadasve poznat po “ljubavi”. Posebno onoj prema Milu Đukanoviću i autonomiji Crkve u Crnoj Gori. Ne zaboravljamo mu ni njegovo prisvajanje Srbijanske Metohije Milovom Montenegru. Ljubav nije laž i podmuklost. Ljubav je istina i iskrenost u namerama.

  3. Šta je u čijem srcu zna samo Bog i onaj kome On otkrije. Verujem da je Visokopreosvećeni Mitropolit Amfilohije verni sluga Boga Živoga. Verujem takođe da je Predsednik Vučić dobar političar.

  4. Lilno ja Amfilohiju ne verujem. Njegovo velikocenogorstvo, njegove crnogorske teritorijalne aspiracije na Metohiju, njegova podrška majmunologu Maksimu, njegovo ćutanje na rušenje Ustava Srpske Crkve u Americi, njegov flert sa Đukanovićem i Đukanovićevom narko mafijom u Crnoj Gori, njegovo javno antisrbijanstvo, njegovo crnogorsko crkveno autonomašenje, njegova lažljivost i nedoslednost, njegovo licemerno politikanstvo, njegovo ushićenje veleizdajnikom kraljom Nikolom, njegova vlastoljubivost. Sve su to ne mali razlozi da mu ne verujem.

  5. Lično ja Amfilohiju ne verujem. Njegovo velikocenogorstvo, njegove crnogorske teritorijalne aspiracije na Metohiju, njegova podrška majmunologu Maksimu, njegovo ćutanje na rušenje Ustava Srpske Crkve u Americi, njegov flert sa Đukanovićem i Đukanovićevom narko mafijom u Crnoj Gori, njegovo javno antisrbijanstvo, njegovo crnogorsko crkveno autonomašenje, njegova lažljivost i nedoslednost, njegovo licemerno politikanstvo, njegovo ushićenje veleizdajnikom kraljom Nikolom, njegova vlastoljubivost. Sve su to ne mali razlozi da mu ne verujem.

  6. Zašto Amfilohije ćuti na sramnu carigradsku politiku episkopa Maksima Vasiljevića? U čemu je tajna da proameričke novine Danas i Blic podržavaju episkopa Maksima kojeg svim silama brani i mitropolit Amfilohije? Gde se krije tajna velike ljubavi i zajednički imenitelj zapadnih medija u Srbiji, Blica i Danasa, sa Maksimovim i Amfilohijevim taborom u SPC? Kako to da proamerički mediji u Srbiji štite i promovišu Amfilohija, Maksima i Grigorija a napadaju Patrijarha Irineja i proruskog vladiku Bulovića? Ko za koga tu radi i ko je čiji igrač? Kako to da je vladika Irinej Bački, najveći protivnik promašene Amfilohijeve politike u SPC, davne 1995 podržao i potpisao Dejtonski sporazum a Amfilohije ga 1995 odbio i nazvao izdajničkim? Zašto se posle 25 godina svi srpski neprijatelji na zapadu i u BiH grizu zbog Dejtona a taj Dejton je Amfilohije još 1995 hteo srušiti? Ko je onda patriota a ko nešto drugo?

  7. ,, Ne uzimaj teret koji nemožeš nositi.,,, Imajte mir sa svima koliko je do vas.,, Mi se molimo za svoje starešine, duhovne i državne. Gospod će pomoći. Amin.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here