Весна Пејчић: Путокази народног незадовољства

Поделите:

Само наизглед је стабилна политичка ситуација у Србији, показују последња
догађања на тој сцени- избори у Лучанима и протести у Београду.

Да ли Србији предстоје турбулентна времена зависи најпре од намера главних
актера, лидера владајуће Српске напредне странке али и опозиционог Савеза
за Србију , чији скорашњи настанак не мора да значи и споредну улогу.

Избори у Лучанима завршени су са изразитом надмоћи СНС , уз оптужбе Савеза
за Србију да је цео процес спроведен у нерегуларним условима. Ниједни
будући избори не могу се спроводити у условима у којима се гласачи уцењују
или се на њих врши притисак да обаве „грађанску дужност“ и на њима нећемо
учествовати, најавили су из Савеза.

Из Лучана су током изборног дана стизали врући видео снимци на којима
чланови бирачких одбора опозиције, па и сам председник Двери Бошко
Обрадовић, приказују активисте СНС из других градова како са списковима
обилазе бирачка места, а затим и снимци привођења активиста Двери који су
покушавали да неправилности спрече, интервенције Обрадовића с једне и
државне секретарке МУП-а Дијане Хркаловић с друге стране да се ситуација
разреши.

Уз податак да Савез није учествовао на локалним изборима који су одржани у
још три општине, са образложењем да су расписани незаконито, стиче се
утисак да су Лучани били не само „пробни балон“ већ и полигон за тестирање
нове политичке тактике, тактике медијске промоције путем усијања , иначе
преузете од противника из дана његових политичких зачетака.

У том контексту се могу посматрати и протести у Београду који се одржавају
већ две суботе заредом. Мада одзив грађана, притиснутих свакаквим недаћама
у свакодневном животу, нимало није занемарљив и може представљати
потенцијално озбиљно упозорење за режим да „нешто не ради како треба“,
поставља се питање да ли су озбиљне намере Савеза да тим путем
издејствује промене у друштву или и тзв „грађански протести“ такође
представљају лакмус папир за новонастали опозициони Савез.

Насиље над лидером Левице Борком Стефановићем на трибини у Kрушевцу био је
повод за прво протестно окупљање и шетњу у Београду, под паролом “стоп
крвавим кошуљама” што је свакако политички па и маркетиншки био потпуно
оправдан и “погођен” потез опозиције. И поред разноразних метода
пребројавања евидентно је да се овом скупу против насиља заиста одазвао
велики број грађана а одзив је, ћини се, изненадио и саму опозицију, осим
власти.

Уследили су, међутим, невешти потези политичких ривала, још неснађених у
новом друштвеном оквиру који ,изгледа, полако почиње да надраста
институционалне.

Исхитрени, аматерски извештај којим су омаловажени учесници тог скупа,
осмишљен да се додвори власти, учинио јој је управо “медвеђу услугу” јер
је испровоцирао ново окупљање протекле суботе. Питање је да ли би се
одзив од више хиљада грађана тако брзо поновио по највећем “кијамету” да
их није такорећи сама власт “позвала” преко новинарског извештаја у којем
се тврдило да је у шетњи против насиља било “далеко мало” учесника.

Одбрана тог медија и његове посленице од излива огорчења опозиције и
њених присталица на друштвеним мрежама, у чему је учествовао и сам
председник, долила је уље на ватру међу ривалима, наставила протесте с
једне и изјаве “ништа нећу дати сем избора да вас има пет милиона”- с
друге стране.

Тако су аутори најновијих турбуленција на српској политичкој сцени постали
пођеднако и власт и опозиција. Власт је дала аутогол јер је показала да
је не интересују у довољној мери захтеви грађана, док се ни опозиција није
снашла па је упростила ново окупљање паролом “да се пребројимо” , док
осиромашени народ вапи за представницима који ће у први план избацити
управо социјалне захтеве који грме широм Европе.

Kада ће и како доћи да расплета не може се сада наслутити. Неформални лидер
Савеза за Србију Драган Ђилас ускоро ће, вероватно, постати и формални јер
је најавио формирање странке. Лидер СНС најављује да ће ускоро добити
замену на тој функцији. У прекомпоновању политичке сцене и позиционирању
политичара, како се у овом тренутку чини, протећи ће доста времена.

Тако је могуће да протестне шетње изгубе замах уколико не буду “освежене”
оним што народне масе највише интересује, а то је социјална правда.
Истовремено је могуће да на тај терен “улети” неки нови вођа владајуће
партије управо фокусиран на та питања, било то искрено или не.

Зато опозиција, уколико заиста жели да преузме врућ кромпир власти у што
скоријем тренутку, мора бити свесна да шетње нису ни пут ни пречица до
тога, већ само путоказ народног незадовољстав који треба поштовати и
пратити смер.

Весна Пејчић

Поделите:

1 коментар

  1. ДА ЛИ САМ ЗА ОВАЈ ПРОТЕСТ?

    И јесам и нисам?!

    Јесам због тога:
    – што се први пут после злогласног октобра 2.000-те окупило толико људи да протествују против ауторитарне власти (а било је и потребе и прилика)
    – што тај протест може да покрене општенародни протест у Србији против диктатуре
    – што подржавам смену ненародне и неодговорне власти…

    Нисам због тога:
    – што је то протест само у Београду који се није пренео на целу Србију
    – што на челу протеста нису људи који могу да организују и усмере неопходне промене у Србији
    – што још није представљен циљ и минимални политички програм протеста
    – што је већ познато да протест финансира онај ђитлер и што се не зна порекло новца којим се он финансира
    – што има основа сумња да протест организују заговорници обојених револуција из иностранства
    – што се протест организује под утицајем коалиције “За Србију” у којој преовлађују челници који су досманлијске, другосрбијанске евроатлантске провенијенције
    – што та коалиција није опозиција јер политички програми чланица не разликују се суштински од порграма владајуће коалиције
    – што говорници протеста и не помињу најважнија државна и отаџбинска питања Србства и Србије
    – што се протест после толиког чекања организује у невреме када следи судбоносно решавање најважнијих питања опстанка државе и нације
    – што властодржац може то невреме отпора да злоупотреби увођењем привременог стања у којем би неометано могао да изврши све оно што је обећао Западу и што није у интересу државе и нације
    – што не верујем да ће се протест проширити на целу Србију и што може да изазове веома опасне последице…
    – што не верујем да је добро да смену власти врше они који имају лошије намере од те власти

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here