Владан Таталовић: Када Кубат говори о примени претње на друге вероватно мисли на себе

Поделите:

Поводом циркуларног мејла који су потписали професори ПБФ Родољуб Кубат и Владан Перишић, огласили су се и Владан Таталовић и Ненад Божовић

Зоран Ђуровић: Пад маски са пучиста на ПБФ

 

Поштоване колегинице и колеге,

мене имејл наших уважених колега, о. Владана Перишића и Родољуба Кубата, није само растужио и насмејао, него и подстакао да на његову садржину одговорим, јер сам се – ако ништа друго – управо нашао у прилици коју двојица колега повезују са Митрополитом Порфиријем и сматрају проблематичном у нашем колективу. Стога ево неколико речи с тим у вези, а по ништа мање осетљивој савести – људској, колегијалној и надасве хришћанској.

Будући, наиме, да сам стајао уз самог Митрополита док је обављао телефонски разговор са колегом Грчићем, лично могу да посведочим да са њим није говорио на представљени начин, него кроз шалу која је неизбежна ако вам је саговорник Грчић. Сигуран сам, такође, да члановима нашег колектива није увек јасно до којих све нивоа може бљеснути један обични разговор са Грчићем, али верујем да њему није нејасно шта га је Митрополит питао. Ствар се, међутим, радикално мења када се раскорењени детаљи овог разговора свесно поставе у универзалну приповедну структуру – о истинољубивим штрајкачима против саможивог директора који, ето, кињи последњег, најубогијег радника. Наратив сеже и до библијских времена: види ли то колега Кубат у себи неког ”Мојсија” који из власти религиозног фарона треба да спаси онеправдовани ”Израиљ”? Питам се, на крају, како је уопште могуће да ”сиротог и пониженог” али глаголивог Грчића још више вербално понизи колега (Каран) који и сам има потешкоћа да се вербално изрази у понижавајућем тону?

Доцент Божовић негира спинове професора Кубата: Кубат све измишља

С обзиром да су у истом кључу постављени и остали примери, забрињавајуће је то што проблем двојице колега – звани ”Савет” – добија вртложну форму личне жеље за обрачуном са председавајућим Саветом. А и та приповедна структура је универзална и одавно позната – није крсташким војскама било важно преотети Јерусалим из руку Сарацена и уздићи га у достојну раван хришћанске културе, колико заузети Константинопољ. У том смислу, колега Кубат не би имао морално право да икоме ишта приговара у вези са ”методом претњи”, чак и да он постоји у неком суптилном виду, с обзиром да тај метод представља препознатљиви начин његове сарадње са ближим и даљим члановима колектива. Позиви уочи седница и притисци на млађе колеге, тихе претње неизгласавањем, приморавање на службу ауторитету – уз обављање бројних услужних делатности, претварање богонадахнуте Библијске групе у дисфункционалну истраживачку јединицу ”са посебним потребама”, све то, пре свега, треба да буде приоритетна тема заједничких целебних разговора и молитава, па онда и циркуларних мејлова. Нарочито с обзиром на чињенице које недвосмислено говоре о покровитељском и самопоништавајућем уграђивању Митрополита у рад Библијске групе који је колеги Кубату вишеструко користио, али који је једног тренутка вероватно морао да буде стављен у негативне оквире да би тако службу чинио онима које сам колега Кубат држи на ”горњем месту”. У међувремену, искрено се надам да ће, ако ништа друго, оно бар истакнута херменеутичка способност контекстуалне анализе – за чијег се власника овај наш драги колега издаје – истоме помоћи да схвати у какве је духовне, колегијалне и људске ћорсокаке доспео.

Са искреним поштовањем

и љубављу Христовом,

Владан Таталовић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here