Vladan Tatalović: Kada Kubat govori o primeni pretnje na druge verovatno misli na sebe

Podelite:

Povodom cirkularnog mejla koji su potpisali profesori PBF Rodoljub Kubat i Vladan Perišić, oglasili su se i Vladan Tatalović i Nenad Božović

Zoran Đurović: Pad maski sa pučista na PBF

 

Poštovane koleginice i kolege,

mene imejl naših uvaženih kolega, o. Vladana Perišića i Rodoljuba Kubata, nije samo rastužio i nasmejao, nego i podstakao da na njegovu sadržinu odgovorim, jer sam se – ako ništa drugo – upravo našao u prilici koju dvojica kolega povezuju sa Mitropolitom Porfirijem i smatraju problematičnom u našem kolektivu. Stoga evo nekoliko reči s tim u vezi, a po ništa manje osetljivoj savesti – ljudskoj, kolegijalnoj i nadasve hrišćanskoj.

Budući, naime, da sam stajao uz samog Mitropolita dok je obavljao telefonski razgovor sa kolegom Grčićem, lično mogu da posvedočim da sa njim nije govorio na predstavljeni način, nego kroz šalu koja je neizbežna ako vam je sagovornik Grčić. Siguran sam, takođe, da članovima našeg kolektiva nije uvek jasno do kojih sve nivoa može bljesnuti jedan obični razgovor sa Grčićem, ali verujem da njemu nije nejasno šta ga je Mitropolit pitao. Stvar se, međutim, radikalno menja kada se raskorenjeni detalji ovog razgovora svesno postave u univerzalnu pripovednu strukturu – o istinoljubivim štrajkačima protiv samoživog direktora koji, eto, kinji poslednjeg, najubogijeg radnika. Narativ seže i do biblijskih vremena: vidi li to kolega Kubat u sebi nekog ”Mojsija” koji iz vlasti religioznog farona treba da spasi onepravdovani ”Izrailj”? Pitam se, na kraju, kako je uopšte moguće da ”sirotog i poniženog” ali glagolivog Grčića još više verbalno ponizi kolega (Karan) koji i sam ima poteškoća da se verbalno izrazi u ponižavajućem tonu?

Docent Božović negira spinove profesora Kubata: Kubat sve izmišlja

S obzirom da su u istom ključu postavljeni i ostali primeri, zabrinjavajuće je to što problem dvojice kolega – zvani ”Savet” – dobija vrtložnu formu lične želje za obračunom sa predsedavajućim Savetom. A i ta pripovedna struktura je univerzalna i odavno poznata – nije krstaškim vojskama bilo važno preoteti Jerusalim iz ruku Saracena i uzdići ga u dostojnu ravan hrišćanske kulture, koliko zauzeti Konstantinopolj. U tom smislu, kolega Kubat ne bi imao moralno pravo da ikome išta prigovara u vezi sa ”metodom pretnji”, čak i da on postoji u nekom suptilnom vidu, s obzirom da taj metod predstavlja prepoznatljivi način njegove saradnje sa bližim i daljim članovima kolektiva. Pozivi uoči sednica i pritisci na mlađe kolege, tihe pretnje neizglasavanjem, primoravanje na službu autoritetu – uz obavljanje brojnih uslužnih delatnosti, pretvaranje bogonadahnute Biblijske grupe u disfunkcionalnu istraživačku jedinicu ”sa posebnim potrebama”, sve to, pre svega, treba da bude prioritetna tema zajedničkih celebnih razgovora i molitava, pa onda i cirkularnih mejlova. Naročito s obzirom na činjenice koje nedvosmisleno govore o pokroviteljskom i samoponištavajućem ugrađivanju Mitropolita u rad Biblijske grupe koji je kolegi Kubatu višestruko koristio, ali koji je jednog trenutka verovatno morao da bude stavljen u negativne okvire da bi tako službu činio onima koje sam kolega Kubat drži na ”gornjem mestu”. U međuvremenu, iskreno se nadam da će, ako ništa drugo, ono bar istaknuta hermeneutička sposobnost kontekstualne analize – za čijeg se vlasnika ovaj naš dragi kolega izdaje – istome pomoći da shvati u kakve je duhovne, kolegijalne i ljudske ćorsokake dospeo.

Sa iskrenim poštovanjem

i ljubavlju Hristovom,

Vladan Tatalović

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here