Владимир Потерјахин: Јермени нису православци

Поделите:

ВЕРА НАША ПРАВОСЛАВНА

Јерменска апостолска црква једна је од тзв. древноисточних цркава, које признају догмате прва три васељенска сабора, али не и фундаментални христолошки догмат Четвртог васељенског сабора, оџаног у Халкидону 451. године. На том сабору Црква је доктринарно решила велике христолошке спорове, који су дуже од једног века били предмет софистицираних теолошких расправа, али и разлог подела и непријатељстава међу хришћанима. Аријева христологија, која је негирала Христову једносуштност са Оцем, несторијанска христологија, која је у Христу видела само човека и Евтихијева христологија, која је негирала Христову људску природу, те и реалност његове инкарнације, истичући божанство као једину Христову природу (монофизитизам) у Халкидону су биле превладане рафинираном теолошком формулом о две Христове природе, божанској и људској, које су у једној личности Исуса Христа сједињене несливено, непроменљиво, нераздељиво и неодвојиво. Тиме је потврђено теолошко разумевање Христа као Богочовека који има једну личност и две природе. Саборска документа канонизовала су халкидонски догмат као васељенски установљену истину и као обавезујуће христолошко уверење за Цркву од Халкидона, па све до крајева екумене. Они који су одбили да прихвате халкидонску теологију више нису могли остати део Цркве, већ су из ње били изопштени, а и сами су се одвојили и огранизовали у сопствене црквене структуре, постајући тиме 1) јеретици и 2) расколници. Дакле, Јерменска апостолска црква је, гледано са тачке црквене и теолошке акривије, ништа друго до јеретичка и расколничка формација. Исто важи и за и еритрејску, коптску, етиопијску, маланкарску и сиријску цркву.

Могуће је да неупућенима и незаинтересованима разлике у христолошкој доктрини не изгледају као нешто велико, важно и вредно спорења. Заправо је реч о суштини вере. Од тога ко је Христос зависи све. Ако је он само човек, онда Бог никада није био у свету, онда Он није један од нас, није поделио нашу судбину, нашу смрт. Ако је Исус само Бог, онда ми остајемо изван њега, онда нисмо кроз њега постали деца његовог Оца, онда никада нећемо бити обожени. Само као Богочовек Исус може бити Спаситељ и Логос, коначна синтеза и сублимација свега што постоји, егзистенцијално средиште, Први и Последњи.

Треба нагласити и чињеницу да ниједна теологија и ниједна црквена заједница Православној Цркви није ближа и сроднија од Kатоличке Цркве и католичке теологије. Православни и католици заједно, без разлике, усвајају све догматске и канонске одлуке свих седам васељенских сабора. Вековни спор око католичког Филиоqуе на путу је да буде превазиђен спремношћу католичких теолога да учење о исхођењу Духа од Сина вежу само за икономијски аспекат, наглашавајући да Син у домостроју спасења даје Духа, заједно са Оцем, док на тријадолошкој равни исхођење Духа, као давање постојања Духу, остаје искључиво Очево дејство, чиме се очувава монархија Оца тј. сами монотеизам. Данас Православна и Kатоличка Црква једна другој признају крштење и омогућавају венчање православно-католичким паровима без промене конфесије једног од младенаца.

Немам ништа против тога да у јерменско-азербејџанском сукобу будемо на јерменској страни. Само би било добро да уз то познајемо своју веру, да је не бркамо са неправославним и анатемисаним учењима, да не релативизујемо тако лако стотине књига које су оци Цркве написали како би формулисали, објаснили и одбранили η φιλοσοφία μας – нашу философију.”

Владимир Потерјахин

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here