Vladislav Đorđević: ŠTA JE PO FEMINISTKINJAMA „GOVOR MRŽNJE”?

Podelite:

 

Lezbofeminističke „pisačice”, predlagačice i promoterke Zakona o rodnoj ravnopravnosti objavile su u četvrtak 19. jula 2018. izveštaj o održanim nazovi Javnim raspravama.

1. „Rodni” sastav dikutanata na novosadskoj Javnoj raspravi i Zakonu o rodnoj ravnopravnosti

Iz izveštaja sa novosadske Javne rasprave – održane 25. juna – vidi se da su diskutanti bile gotovo isključivo žene i to listom radikalne feministkinje. U prvom delu su govorile tri žene (Stana Božović, Mia Strajnić i Diana Milović) i tri muškarca (Ištvan Pastor, Đorđe Milošević i Srđan Knežević), ali oni mahom protokolarno i po službenoj dužnosti. U drugom delu su govorile samo žene i to pet njih (Stana Božović, Nina Mitić, Biljana Stojković, Svetlana Selaković i Marina Blagojević Hjuson). Nijedan muškarac nije učestvovao u tom delu rasprave. U trećem delu Javne rasprave učestvovale su opet samo žene i to čak dvanaeset njih (Lepa Abramović, Svetlana Selaković, Biljana Stojković, Marijana Pajvančić, Milica Torbica, Danica Todorov, Biljana Stefanov, Maja Sedlarević, Radmila Mitrić, Nada Čekerović, Milica Kirćanski i Đenđi Seleši). Tek na kraju, kao trinaesti, javio se Goran Gonđa, poslanik JS. Da nije bilo njega, to bi bio stoprocentni „ženski konvent”. Toliko o „rodnom” sastavu novosadske Javne diskusije o Zakonu o rodnoj ravnopravnosti.

2. „Rodni” sastav dikutanata na beogradskoj Javnoj raspravi i Zakonu o rodnoj ravnopravnosti

Slično je bilo i na beogradskoj Javnoj raspravi održanoj 26. juna. U prvom delu su govorile dve žene (Stana Božović i Maja Gojković) i jedan muškarac (Zoran Đorđević). U drugom delu govorile su četiri žene (Stana Božović, Nina Mitić, Biljana Stojković i Marina Blagojević Hjuson) i jedan muškarac (Zoran Pašalin). U trećem delu govorilo je trinaest žena (Ivana Stojiljković, Zorica Mršević, Nataša Ogelj, Dragana Mladenović, Ljiljana Malušić, Radmila Vasić, Sonja Liht, Tamara Savović, Marija Janjušević, Dragana Barišić, Svetlana Janković, Sanida Klarić i Ana Čarapić) i dva muškarca (Mihailo Alić i ja). Kolega Mihailo i ja smo bili tu „retki zveri”. „Patrijarhalne srpske muškarčine” su pred lezbofeminističkim lobijem mali preplašeni miševi! Stranačke vođe, nacionalni heroji, muški mačisti, drčni frajeri, picnuti donžuani i kazaonove pred ovim lobijem su mali, poslušni kerići koji pokorno mašu repićima!

Na toj Javnoj raspravi bilo je prisutno 195 žena i to mahom lezbijki. Da nisu došla petorica muškaraca na svoju inicijativu (Mihailo Alić, Viktor Radun, Velibor Rajić, Slavko Ilić i ja) to bi bio stoprocentno ženski skup. A dr Zorica Mršević – korifejka lezbofeminizma – taj skup je okarakterisala kao „šarolik”. Vrlo šarolik! Ne računajući nas „padobrance” sve same lezbofeministkinje!

3. „Nacionalna ekspertkinja” za pseudonauku

Još je gore to što je na njoj glavnu reč imala dr Marina Blagojević, koja je predstavljena kao „nacionalna ekspertkinja” za rodnu ravnopravnost. Ona to i jeste: „nacionalna ekspertkinja” za pseudonauku.

Odgovarajući na kritiku Mihaila Alića, ona je svu krivicu opet svalila na muškarce. Primetila je da muškarci „ne plaćaju alimentaciju”, sugerisala da ne „brinu o svojoj deci”, ukazala da postoji „patrijarhalna inercija”, žalila se da žene trpe „ekonomsko i emotivno opterećenje” i jadikovala da su „prikraćene na tržištu rada”. Dakle, i kada su žene maksimalno favorizovane prilikom dodele dece i tu su opet krivi muškarci, a žene su žrtve „patrijarhalne inercije”.

4. Šta je za feministkinje „govor mržnje”?

Odgovarajući na moju kritiku, Ljiljana Malušić je rekla da je to „govor mržnje”. Zapravo moj govor ne sadrži nikakav „govor mržnje”. Ja volim sve ljude, muškarce i žene, heterosekualace i homoseksualce. Moj govor sadrži nešto potpuno drugo: potpuno tačnu analizu ideološke pozadine Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Zakon je izdanak lezbofeminističke ideologije i ima cilj razbijanje monogamne porodice. Ja se borim se za opstanak porodice i stoga mi je Zakon neprihvatljiv.

U mom govoru ne potoji nikakav „govor mržnje”, nego samo četiri činjenice. Prvo. Zakon su pisala i promovišu ga lizbijke i radikalne feministkinje. Drugo. Zakon se zasniva na premisi da su muškarci biološki i psihološki isti, a oni to nisu. Treće. Zakon prenebregava činjenicu da u pozitivnom pravu ne postoji neravnopravnost bilo kog pola, pa da je čitav taj zakon potpuno nepotreban. Četvrto. Zakon će samo povećati broj razvoda. Dakle, zakon je ideološki ekstreman, naučno netačan, pravno suvišan i socijalno štetan.

U raspravi nisam rekao, a mogao sam i to da on svesno brka pojmove „ravnopravnost” i „ravnomernost” i time čitaoca namerno dovodi u zabludu. On tom konfuzijom namerno podstiče žene na nazadovoljstvo i bunt. Dakle, Zakon je i lingvistički obmanjujuć i psihološki zagađujuć.

5. Zaključak

Posle Novog Sada i Beograda, putujući cirkus je isti program uzveo i u Kragujevcu (28. jun), Nišu (29. jun) i Novom Pazaru (3. jul). Svuda isto. Lezbofeministkinje mantraju, a muškarci su neobavešteni ili nezainteresovani.

Sve ide po planu lezbofeminističkog lobija. Održane su tobože Javne rasprave, a njihovi malobrojni kritičari diskvalifikovani frazama i spinovima. Sve je spremno za usvajanje Zakona. Svi ide kao po loju. Verovatno će Zakon biti usvojen do kraja godine i time biti dodato novo gorivo mašini za razvode. Industriji razvoda ide dobro.

Vladislav Đorđević

Podelite:

6 Komentari

  1. kada smo, već, kod alimentacije, ja znam petoro dece, ljudi koji su napušteni od strane majke, a dvoje od strane očeva.Napušteni, kakva crna alimentacija.Ako je patrijarhalno društvo iznedrilo negativne predrasude o ženama, iznedrilo je i pozitivne, da su majke važniji roditelj, zbog čega se deca u velikom procentu dodeljuju majkama u slučaju razvoda, da su im deca važnija nego muškarcima…

  2. Kako dostići uspeh u šou bizu… vrlo lako, potrebno je da ste peder (pederastija, izrvraćenik, detoljubac), ili evrejstvo-židovščina, a najbolje oboje, da ste židovskog porekla i izrvraćenik ili izopačenik najgore vrsta…siguran uspeh. Sličnim putem pokušavaju da unište i rusko društvo:
    http://novosti-rossii.ru-an.info/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%89%D0%B5%D0%BD%D1%86%D1%8B-%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B2%D1%8F%D1%82-%D0%BC%D0%B0%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8E-%D1%87%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B7-%D0%B2%D0%BE%D0%B7-%D0%B8-%D0%B5%D1%81%D0%BF%D1%87/

  3. Ko ne vidi da je neko kroz opasnu “borbu za ženska prava danas” u Srbiju ubacio virus da zatire srpski narod razbijanjem srpske porodice, podstičući sukobljavanja žena s muškarcima, otežavanjem stupanja muškaraca sa ženama u bračne veze da bi se rađao srpski podmladak. Namerno nam j unet virus da se muškarci udalje od žena, da ih sukobi i da nam, tako, uništi budućnost.
    Naravno, one muškarce koji se služe silom prema ženama, kao i obrnuto, one žene koje se služe silom prema muškarcima (ređe, ali ima i toga), ja ne smatram ni muškarcima ni ženama, nego običnim spodobama a često i bezumnicima.
    Muškarci i žene moraju, prirodno, jedni prema drugima da iskazuju najviše poštovanje i pažnju. A kad je tako, onda i nema nikakvog ozbiljnog sukoba između muške i ženske osobe. Jer, mi jedni bez drugih nismo ni planirani d živimo i postojimo. Svakako, žalim one koji osećaju strast i želju samo prema istom polu i tako su za potomke osujećeni, ali nemam ništa protiv njih i ne želim im nikakvo zlo.

  4. “Govor mržnje” i “politička korektnost” su sredstva samocenzure. Za njih se do 1995.nije ni čulo?! Nema ih u Ustavu, nije ih bilo ni u Krivičnom zakonu, u Povelji o pravima čoveka, u Božijim zapovestima!

    Oni su organska suprotnost slobodi mišljenja, govora, okupljanja, objavljivanja. Dovoljno je da neki tamo sudija, ili još gore – POVERENIK, zaključi da se tim govorom ugrožavaju nečija prava i duševni mir – pa da se donese ZABRANA takvih misli, a prekršilac kazni i izopšti, pošto pogrešno misli.

    1984.nam kuca na vrata.

    • Najgora su objašnjenja ljudskopravaša kako nešto vređa nekoga: tako što kod izvesnih može da izazove nasilne impulse pa da nanesu zlo ugroženoj grupaciji! Pa to nije kažnjivo – kažnjivo je podstrekivanje, a ono mora da je neposredno i u kratkom roku pre izvršenja.

      Ljudskopravaši su nepismeni i ustvari i ne znaju da su ta njihova objašnjenja budalaština. Ali kako je cela struktura vlasti nepismena i zaplašena – onda mogu slonovi da prolaze.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here