Војо Мистовић: Шта се дешава у Црној Гори?

Зна Ђукановић да се Холмски (Балкански) чвор рјешава у Београду. Без обзира колико био кооперативан за Брисел и Вашингтон, он представља нужно зло које ће бити уклоњено првом приликом.

Поделите:

Потоњи игроказ у низу са све забраном, потом магловитим повлачењем исте за поједине српске интелектуалце, говори нешто више од пусте србомржње коју испољавају званичници ове лијепе, али изузетно тужне и несрећне земље.

Црна Гора је „независна“, ушла је у НАТО пакт – тако да плашење „бабарогама“ о њеној разградњи је стари испуцани штос. Но, медијски лов на вјештице се наставља. Шта се то дешава у Црној Гори?

На жалост, у Црној Гори нема звиждача. До јавности не допиру информације шта се заиста одиграва у врху власти. Поједини медијски натписи о борби два клана унутар владајуће партије дјелују и као нечија жеља, и као озбиљан фајт. Чланци и текстови не остављају дубљи траг, али раде добар посао на дуге стазе. Сјеме је засијано.

Сукоби постоје јер је бара мала, а пуно крокодила. Но, монолитност властодржаца се управо изражава цртањем мете једном народу. Деведесетих су таргетирали друге националне заједнице што говори да се технологија владања није промјенила. Уз обавезну улогу спасиоца. Милова је партија деведесетих, између осталих „достигнућа“, спашавала „мир“ и наравно давала пензије.

Неки аналитичари дизање тензија повезују и са надолазећим пописом. Сви пописи у Црној Гори, од доласка комуниста на власт, мање-више су штеловани. Репрезетативан примјер је попис након другог рата на којем је Срба било око 2%, док их је прије свјетске војне било 95%.

Права тема о којој се у Црној Гори довољно не прича је економија. Врапцима на грани је јасно да се систем одржава вјештачки. Владајући режим има да захвали страном фактору зашто до сада Црна Гора није колабирала.

Но, чини се да ова вјештачка љубав клизи ка своме крају. По неким показатељима дуг Црне Горе је већ сада на разини од 70% БДП-а, и даље расте. У црногорској влади сједе људи који најмање имају везе са својим послом. Премијер је класична економска незналица, али је зато врхунски оперативац тајне полиције. У његовој влади не постоје стручњаци. Црна Гора нема националну стратегију за период од 10, 20, 50 година. Буџет је оптерећен фантомским пензијама, нереалним платама, огромном бирократијом, дуговима, кредитима… И чланство у НАТО-у се плаћа. Производње фактички нема. Све се мање-више своди на услуге, трговину, поморце, дијаспору и наравно све оно што се ради испод жита. Уосталом, ако би се наставио овакав економски тренд уз негативни природни прираштај и исељавања најчешће умних, по оваквој проjекцији млада црногорска нација би изумрла веома брзо, чак и у овом вијеку. Земљу ће наслиједити неки други народ. То је у суштини и агенда црногорског комунизма која и даље траје. Говорили су некад црногорски комунисти: „Промијенићемо ако треба народ. Населићемо Кинезе“. Ето, Кинези су симболично дошли.

Медијска спиновања око заставе, Његоша, цркве највише личе на вапај и лелек црногорских власти. Вађење на угроженост од Србије у Европи и свијету више не пије воду. Зна Ђукановић да се Холмски (Балкански) чвор рјешава у Београду. Без обзира колико био кооперативан за Брисел и Вашингтон, он представља нужно зло које ће бити уклоњено првом приликом. Та прилика можда долази са рјешењем Косметског питања?

„Лаки је дефинитивно мало нервозан“. Блистателни примјер је наступ у Европском парламенту гдје је Ђукановићеву говоранцију пратило пет, шест заступника.

Питање Цркве је посебно осјетљиво и тешко да ће Запад управо сада допустити тај Ђукановићев удар, без обзира што им Васељенски патријарх даје крила са украјинским расколом.[1] Црногорска црква под патронатом Мираша Дедеића нема инфраструктуру нити има људе за тај подухват. Зато је реалнији сценарио да се Митрополија разбије изнутра, што за генерацију, двије неће бити тешко с’ обзиром на реформисану теологију која се учи на  факултетима Српске цркве.

ЦИА у своме потоњем извјештају о Црној Гори и амерички амбасадор у Београду (Скот јако у посљедње вријеме наглашава „братство са Србима у свјетским ратовима“) дају сигнале да је тај Ђукановићев наум за сада нереалан. Црквено питање у Црној Гори би изазвало тектонске поремећаје и могућу конфронтацију што Западним силама не одговара у овоме тренутку. Узмимо у обзир и традиционалну британску политику равнотеже. Но, удари на Цркву ће се наставити (и споља и изнутра) јер је означена као једна од препрека Новом свјетском поретку.

„Један Сорош мијења све“! Политика чија је маскота управо он, све би то да одигра мало брже. Зато се скоро и десило јавно понижење Македонаца.

Са друге стране, западни стратези знају да ове генерације народа у Бугарској, Румунији, Босни, Србији, Црној Гори и Македонији сигурно не би стале на њихову страну у евентуалном великом сукобу, без обзира што су неке од ових земаља у НАТО-у, а друге контролисане од држава овог савеза. Зато се спроводи јака кретенизација јавног мњења, у школама се уче накарадне историје, а становништво је лишено основне војничке обуке.

Предсједник САД-а Доналд Трамп је у два, три наврата показао што мисли о малој кримогеној држави и ти његови, наоко комични наступи довољно говоре. Балкан ће се неминовно морати пресложити, тако да велике силе неће дозволити режиму у Подгорици велика искакања из оквира који му је зацртан. Јер само једним потезом могу срушити надувану црногорску економију и ту је режиму крај. Постоји и још један сценарио, а то су избори. Запад лако може створити широку коалицију опозиционих актера на црногорској сцени, појачану и обавезним пребјезима из владајуће странке. То може бити и уступак Београду, не зато што Вучић жели да заштити Србе у Црној Гори (он то не може ни у Србији), већ би то ишло у пакету споменутог рјешавања косметског питања.

Хајка на Србе је израз немоћи црногорских власти да се избори са стварним проблемима. Шта се све ваља иза градње аутопута, бушења Јадрана… ? Углавном, све се распродаје без мјере, без морала.

Не заборавимо још једног важног глобалног играча, а то су већ споменути Кинези који сада контролишу три изузетно важне тачке у нашој „регији“, а то су борски рудник у Србији, изградња Пељешког моста у Хрватској, и споменути аутопут у Црној Гори са којим је неспособна власт довела себе у ко зна какав положај према Кинезима.

Трамп не жели да САД и партнери финансирају неспособност црногорских главара. Он то већ широм свијета реализује. Новац на тај начин преусмјерaва за економско уздизање САД-а. Прилично му добро иде.

ЕУ се суочава са новом блоковском подјелом. Црне Горе нема у иницијативи Три мора. Колинда Грабар Китаровић је ту идеју представила и Владимиру Путину. Рађа ли се нова Европа? Макрон каже да га ово вријеме подсјећа на тридесете године прошлог вијека… И да од Америке не могу писнут’. Много је гласова.

У сваком случају, пред нама су изузетно важни догађаји како на свјетској, тако и на балканској сцени.

1.Познате су и јаке везе митрополита Амфилохија са Грчком и самим  Васељенским патријархом, но са друге стране управо је владика гурао нови устав СПЦ који фактички прави „федерализацију“ цркве. Јако погубан устав за СПЦ.

Војо Мистовић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here