За рађање новац није довољан али је важан

Поделите:

Социолог Милица Весковић Анђелковић са Филозофског факултета у Београду сматра да се код нас жеља за већом породицом одржала као и да се код власти види ентузијазам да примени мере за раст наталитета

СРБИЈА је углавном традиционално друштво, што значи да се код нас и жеља за већом породицом релативно одржала. Зато би побољшање материјалног положаја породица могло да има утицаја на одлуку за рађање. С друге стране, различити вредносни системи диктирају стилове живота што посредно утиче и на одлуку о родитељству, сматра социолог Милица Весковић Анђелковић са Филозофског факултета у Београду.

– Доказ да животни стандард није најважнији је то што неке богате западне земље имају већи проблем са наталитетом него ми. Њихови грађани су доброг материјалног статуса, бележе ниску стопу незапослености, али се не одлучују за велики број деце, или не желе да постану родитељи. С друге стране, имамо пример сиромашних муслиманских земаља које карактеришу породице са великим бројем деце.

* Да ли нове популационе мере могу да утичу на повећање наталитета?

– Наравно да могу. Доношење Стратегије за подстицај рађања је врло важна ствар, али је још важнија жеља да се она заиста и примени. Стратегије и акциони планови су писани и усвајани и раније, али су остали само мртво слово на папиру. Веће државне подршке није било ни за оне који су се независно од свега одлучили да постану родитељи. Сада је код власти приметан ентузијазам у спровођењу донетих мера и надамо се да ће тако и бити.

* Шта још држава треба да предузме како би се створила погоднија клима за рађање?

– Материјално благостање не може директно утицати на жељу за рађањем, али неке друге мере, попут усклађивања рада и родитељства, и те како могу. То значи отварање већег броја вртића близу радног места родитеља, прилагођено радно време,приближавање родних улога. Такође, и систем вредности који се промовише преко средстава јавног информисања требало би да подржава веће породице. То видимо на примеру Француске, која је добром политиком успела да подигне стопу наталитета на изнад двоје деце по жени. С друге стране, то се није догодило у Немачкој где су предузете првенствено материјалне мере.

ГОДИНЕ * КАДА се могу очекивати први ефекти предузетих мера?
– Потребна је њихова континуирана примена неколико година, како би се бележили осетни помаци. Проблем је то што већи резултат треба постићи са све мањим бројем жена у фертилном периоду.

* Која су три основна разлога за смањење популације у Србији?

– До проблема неусклађености родитељства са послом дошло је још крајем педесетих година прошлог века, морталитет је повећан, а и емиграција је постала масовна. Све више жена, још у време социјалистичког уређења, запошљавало се, што је довело до постепеног нестајања проширених породица. То је у контрасту са ранијим периодом када су мушкарци били једини хранитељи породице, а жене имале помоћ осталих чланова породице са којима су живеле.

* Зашто савремене жене рађају углавном једно дете?

– Уласком у јавну сферу жене остају без подршке и додатно су оптерећене захтевима на послу и изградњом каријере. То се одразило и на број деце коју су рађале. Најпре је то било двоје, а касније, са успостављањем капиталистичког система и нових вредности, жене се често одлучују да рађају само једно дете. Истраживања показују да неретко желе да роде и троје деце, али због оптерећености на послу и код куће, то не ураде.

* Које су последице тога?

– Земља стари, биће нас све мање. Не мање важне су и миграције где први талас одласка почиње крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века, када су наши грађани одлазили на “привремени” рад у иностранство. Већи одлив становништва бележи се и деведесетих година. Одлазак, нажалост, није заустављен, већ је интензивиран. Њиховим одласком не губимо само њих, већ и њихово потомство.

Novosti

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here