Зар није дубоко перверзна љубав која се показује према свима, само не према онима који су нас родили, и предали у наслеђе све што имамо?

Поделите:

Кажу Наслови – Трамп и Бајден очи у очи вечерас!!! Бајден ће напасти Трампа тамо где га највише боли!!!

Нешто се мислим, само још да се сети где Трампа боли. И како мисле да ухвате Бајденове очи, кад му лете окице ко на зејтину?

Но, то ме престројило на друго размишљање о нашим људима који подржавају Трампа, Бајдена… Ако морам негде да се сврстам, нека онда буде Трамп, мада сам несврстан. 😁 Ваља схватити да је Америка сила и није важно да ли је Америка, Русија, Бајден, Путин, Трамп, свака сила ће у свом замаху природно наметати свој интерес, а ми мањи народи морамо гледати да из тога извучемо најбоље за себе. Или страдамо, а сила увек побеђује. Други рат најбољи је пример за то. Америка, Русија, Британија, силе победнице и данас су силе. Али је сила и Немачка – губитница. Сила је чак и Француска која умал’ не истера око Хитлеру оним патрљком на који натакоше белу заставу. Богате земље су и Белгија и Швајцарска, а нису се баш прославиле у рату, нарочито Швајцарци који су откупљивали немачко злато, а знамо како су Немци до њега долазили. Но, ко им замера кад имају пара… Ми пара нисмо имали много јер смо исцрпљени претходним ратовима, па смо у тај рат уложили оно што смо имали. Животе својих предака. И ми смо ,,сила” победница и имамо ту част да нас на прославама победа против Немаца гурају на крај реда, иза сарадника Немаца. Ваљда смо недовољно изгинули, шта знам… Да смо страдали сви, сигуран сам да би нам направили лееепу месингану плочу и одали почаст, док би нам земљу развлачили ти победници и губитници.

Ипак, разлика између Трампа и Бајдена очигледно постоји. Они свет другачије виде. Нама Србима због тога више одговара Трамп јер са њим можемо преговарати да не изгубимо себе. Успешно, неуспешно, овако или онако, али остајемо ми. Док са ранијим администрацијама нисмо имали никакву могућност. Осим да се одрекнемо апсолутно свега и постанемо гомила контролисаних идиота под америчком управом, без вере, без достојанства и идентитета, са једним јединим празником – Црним петком.

Али ето, ми овде имамо неке тзв. Србе који су толико емпатични и сматрају да би Американцима било боље ако их води Бајден, па дај само да Бајден победи, да у Америци буде лепо, а нас ко јебе. А јебаће нас Бајден и његова багра јер то је друга политика која за разлику од Трампове која је у најблажем облику неутрална, ова је строго на једној страни, на оној на којој нас нема. Ти ,,наши”, то су они који жале за црнцима у Америци, али их боли патка за страдале Србе. Они који маре за живот орегонског сељака тамо негде у Браунсвилу, али нашег сељака би да истера из свог лепог Београда и то пушком, као да би могао звати тај Београд својим, да му није било тог српског сељака да за исти погине. Не један, него и син, и отац, и деда, и прадеда и ко зна докле тако.

Има један роман, С. Пушоњића, ,,Једва проходан живот”. У њему се налази моје питање:

,,Па какав је то хуманитет који нас наговара да се према њима односимо као према душманима, а према душманима као према ближњима, чак и када сипају уранијумске бомбе по нама?
Који је други смисао њиховог интернационализма у виду некадашњег братства и јединства, а данашњег мултикултурализма и сваковрсних интеграција, ако не управо тај?
Зар није дубоко перверзна љубав која се показује према свима, само не према онима који су нас родили, научили свему што знамо и предали у наслеђе све што имамо?
Зар није дубоко лажна тврдња да је нација предрасуда коју треба одбацити да би били истински слободни?”

Никола Петровић

Поделите:

1 коментар

  1. Има заиста Срба, као ни у једном другом народу, који најјаче и највише мрзе Србе. Мрзе их више од свих наших многовековних непријатеља. Они нас мезе друге Србе, нормалне Србе, тако да би нас истребили боље, брже и више и од свих тих многовековних непријатеља који су нас баш истребљивали, али не баш све до једнога. Ови наши самомрзећи Срби истребили би нас који нисмо као они, баш све до једнога. Тај наш рођени шљам би да истребе све нас нормалне Србе који волимо свој народ и своју отаџбину као што сви нормални други воле своје народе и своје отаџбине. Такви су увек опаснији од нас нормалних због тога што ми немамо душе и срца да њих “истребимо”, а они имају и по два срца и по две душе да нас све нормалне могу да истребе ако им се за то пружи прилика. А те прилике они често имају јер им помажу наши мрзитељи ас стране.
    Свака част Николи Петровићу за овако објективан и добар текст о таквим Србима — највећим антисрбима.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here