Заробљени ум Бориса Џонсона?

Поделите:

 

 

Ова кратка причаће бити један мисаони експеримент.

Замислимо случај да се неко родио и одрастао у једном потпуно изолованом окружењу попут рецимо Кустуричиног/Ковачевићевог „Подземља“. Да су све њему доступне информације заправо нечија велика лаж  – пажљиво филтриране и исцениране, и да он заједно са свим људима из своје околине једноставно живи онако како му је речено и верује у оно што му је речено, без икакве свести о томе где је он и шта је заправо он.

 

Да ли такав човек уопште има шансу да схвати да заправо живи у једном систему колективне обмане?

Шта би му то једино могло бити водич у трагању за истином?

Сумња.

Dubito, ergocogito, ergosum.“

Сумњам (у званичну причу)

Дакле мислим (својом главом)

Дакле постојим (као слободно биће)!

Замислимо даље да је човек некако успео да сазна истину, али да је она толико страшна за људе око њега, да кад би им саопштио где се налазе и како су преварени, исти ти људи би први њега самог напали као јеретика и пре него што би чувари Подземља дошли да га уклоне.

Хакслијевска дилема – бити свестан и несрећан или заробљен и срећан.

Једино што човек може да уради у таквој ситуацији, а да не доведе себе у опасност, јесте да настави да игра своју улогу, зар не?

Глума, мимикрија и практиковање кетмана.

„Кетман се заснива на реализовању себе упркос нечему“(1)

Време хероја је одавно прошло. Делом зато што су помрли, а делом зато што су људи спремни да планирају и спроводе планове у тајности, много ефикаснији.

Опет се потрудимо и замислимо да је човек открио истину, притајио то сазнање, и унутар те затворене заједнице се некако попео на друштвеној лествици до одређених водећих позиција. Он је наравно свестан колико је његова моћ ограничена, колико су јаки они који држе кључеве тог „подземља“ и колико је сулудо директно се конфронтирати са њима. Ипак не одустаје, него покушава, корак по корак, да говорећи „између редова“, убацујући некакве шифре у своју комуникацију, за почетак пробуди сумњу и код других и успе да препозна оне који се полако открављују и почињу да мисле. Истакнут испред своје заједнице, он је стално под лупом „господара“ и пред њим је скоро немогућ задатак да га они не препознају, а да ипак неку важну тајну информацију саопшти својој околини. Да би то успео, он мора некако да се прави луд. Једино лудацима је дозвољено да кажу и нешто мимо сценарија, а да за то не одговарају.

Можда је сада тешко замислити да се то Подземље, раширило толико да је заузело скоро читав свет, а да је она невидљива екипа, иако скривена и у мањини, заправо толико моћна да управља животима милијарди људи.

***

Кад сам први пут видео само фотографију Бориса Џонсона, британског премијера, помислио сам – па зар у Лондону не постоји неки фризер који би му наместио фризуру. Кад сам чуо начин на који прича, обратио пажњу на гестикулацију и суманути поглед, био сам сто посто сигуран да је он луд.

Ово је део његовог говора у Уједињеним Нацијама:

 

Укратко:

  1. Постоји неки тамо антиваксерски покрет, који се бори против праве науке и због својих предрасуда угрожава децу…
  2. Оптимистичан је у погледу нових технологија које ће послужити као средство ослобођења и дивног преобликовања света…
  3. Нано технологија већ ради управо то уносећи револуционарне промене у медицину дизајнирајући роботе величине дела крвних зрнаца, способне да пливају кроз наше тело, преносе лекове и нападају малигне ћелије као StarWars армада…
  4. Неуро-интерфејс (веза неурона са рачунаром) технологија производи нову генерацију импланата за повезивање који ће бити наш алат…
  5. Можете чувати тајне од пријатеља, родитеља, деце, доктора, тренера али је потребан озбиљан напор да би сакрили ваше мисли од Гугла, и ако је то истина данас, у будућности можда нећете имати где да се сакријете. Паметни градови ће бити пуни разних сензора умрежених преко Интернета ствари. Битве ће невидљиво комуницирати са лампама, али ова технологија може бити искориштена и да се сваки грађанин држи под непрестаном контролом.

Ако одбацимо „гарнирунг“ из ове приче, премијер В. Британије је у званичном говору повезао следеће ствари:

нано роботи у људском телу + читање мисли = тотална контрола, односно преобликовање света

Јесте ли ухватили поруку?

И наравно, пре овога можда људи нису чули или нису придавали значај том антиваксерском покрету, али ако га је премијер поменуо у важном говору, велика је вероватноћа да ће се неко и заинтересовати и почети да сумња. После сумње долази и истраживање. Ово је вероватно најбоље урађена реклама против вакцина икада.

Да ли је Борис заиста луд, да ли се само прави луд или стварно верује у сваку изговорену реч – тешко да ћемо икада сазнати.

Ипак његове речи, изговорене тоном лудака, би требали веома озбиљно да схватимо и да почнемо сумњати у добронамерност свих „филантропа“ који нас „за наше добро“ условљавају да прихватимо „науку“.

М.К.

(1) Милош Чеслав „Заробљени ум“

 

 

 

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here