Željko Injac: Dva i po Srbina i Tramp

Podelite:

Poslednje izjave Mila Đukanovića ukazuju na nametljiv pokušaj predsednika Crne Gore da se glumi «srdačnost» prema Vučiću ali i Dodiku. Kada se iz tih izjava izuzmu uobičajene crnogorstvujušče demokratske floskule i „bratski“ antisrpski klišei, ono što je golim okom uočljivo jeste Milovo napadno nastojanje da simulira sa Vučićem i Dodikom „bliske“ odnose. Zapravo odnose kakve je imao ranije, a koje sad očigledno nema.

Gostujući na BN televiziji, koja je uzgred žestoko opoziciona Miloradu Dodiku, Milo Đukanović je naglasio da nisu zahladneli odnosi između njega i Vučića, a o njihovim trenutno „dobrim“ odnosima najbolje svedoči čitav niz međusobno konfrontirajućih poteza ali najupečatljivije je nedavno slanje Vladimira Božovića za ambasadora u Crnu Goru.

Božović je onaj čovek za koga su dnevne novine ALO pisale da ga je lično vladika Grigorije izbacio prošle godine iz crkve u Diseldorfu tokom ustoličenja za episkopa nemačkog. Isti odnos prema Božoviću imao je i mitropolit Amfilohije Radović. Naime, Pera Luković (jedan od kreatora pogrdnog termina za Republiku Srpsku – Republika Šumska) ako mu je verovati, je svojevremeno pisao da ga je Radović proterao iz svog okruženja iz Crne Gore, premda je Božović jedno vreme radio za Amfilohija kao advokat.

Božović je, inače, poznatiji kao dobar prijatelj, zapravo kum Duška Kneževića. Čoveka koji je pokrenuo medijsko demontiranje Milove finansijske piramide „uspeha“. Knežević je tajkun koji je godinama imao pristup najvećim tajnama Đukanovićevog režima, pre svega finansijskim. Nakon otkrivanja poslovnih afera Mila Đukanovića Knežević je pobegao, pogađate, u Moskvu. Ovo je naravno šala. Nije pobegao u Moskvu, mada bi Đukanoviću bilo mnogo lakše da ga etiketira kao ruskog špijuna koji ruši dobre odnose Crne Gore i NATO-a. Knežević je zbrisao u London u Britaniju, odakle je nastavio da otkriva poslovne afere predsednika Crne Gore.

Milo Đukanović je pokušao da spreči Kneževića u tom insajderskom poslu. Pokrenuo je žestoku medijsku kampanju, rat na društvenim mrežama, policija je upadala na televizije i prekidala emisije u kojima se mogla čuti i druga strana. Na kraju Milu nije ostalo ništa drugo nego da za Kneževićem raspiše nacionalnu poternicu uz zahtev da se Knežević stavi na „crvenu poternicu“ Interpola, što se naravno nije dogodilo do danas jer je Knežević državljanin Britanije. Sad možemo da spekulišemo zašto Britanci štite Kneževića koji podriva Mila Đukanovića, a opet Milu je nezgodno da Kneževića etiketira kao engleskog špijuna jer ako ga zapad ruši, a sa Rusima je pokvario odnose, na koga će se osloniti? I kako takve nelogičnosti da objasni svojoj zbunjenoj javnosti.

Taj prijatelj Kneževića, kum Vladimir Božović, zameniće Bingulca na mestu ambasadora Srbije u Crnoj Gori po odluci Vlade Srbije – čitaj Aleksandra Vučića. Toliko o bliskim odnosima Vučića i Đukanovića ili kako bi to Milo retorički rekao: „Nisu zahladneli odnosi“. Nikako nisu hladni odnosi, moglo bi se reći da su baš topli, nekako vatreni, gotovo kao na prvoj liniji fronta. Zbog toga su na društvenim mrežama a pre svega na Tviteru Milovi lobisti kukali zbog postavljanja Božovića za ambasadora, navodeći kako je on prst u oko Milu Đukanoviću, pa je neko od tviteraša rekao: „Kad mogu oni nama Tarzana, možemo i mi njima Božovića“.

Dodik je takođe okrenuo leđa Milu Đukanoviću zbog onog što je ovaj radio u Hercegovini, pa otuda i Milovo zajedljivo komentarisanje na Sarajevskoj N1 tv kako je Dodik pomogao afirmisanje crnogorske državnosti, kako su eto nekada bili drugari, maltene radili na istom zadatku ali eto sada se „gledamo rijeđe“. Ovim ga je nastojao denuncirati u očima srpskih patriota koji poštuju Dodika a preziru Đukanovića.

Da je iđe brata u svijetu da zažali ka’ da bi pomoga’“ ali nema. Nema brata jer je bratstvo srušeno upravo s te strane, iz Crne Gore. Kad god mu se do sada ljuljala fotelja, Milo je igrao na kartu Srbije. On je zapravo bio pravi „faktor stabilnosti“ ili nestabilnosti, već kako je to zapadu trebalo. On je zaista vedrio i oblačio ne samo Crnom Gorom, već dobrim delom i političkom scenom u Srbiji i regionu. Otuda i njegov žal za nekada „prijateljskim“ odnosima sa Dodikom i Vučićem. Njegov stari prijatelj Vučić, kako to vide milogorci, gura prst u oko svom „nekadašnjem savezniku“ Milu koji je priznao Kosovo, inscenirao državi udar u kome je kao glavnog krivca optužio Srbiju i Rusiju, poslao vojsku na Kosovo, a sad atakuje i na svetinje Srpske crkve u Crnoj Gori. Ukoliko mu je Vučić nekada i bio saveznik, zbog političkog interesa preko ovih nebratskih postupaka ne sme preći ako ni zbog čega drugog ono zbog svog biračkog tela.

Sad Milo ispaljuje svoje poslednje otrovne strelice prema Dodiku i Vučiću, i sam svestan da im neće preterano naškoditi, ali prosto igra na oproban recept. Zapravo on drugačiji recept i nema. Milo je zaglavljen u prošlosti, u vremenu kada je mogao da bude faktor zapadnog pritiska na Srbiju ali on tu snagu više nema. Milovo lamentiranje nad nekadašnjim „dobrim“ odnosima sa Vučićem i Dodikom, zvuči kao pretnja dugogodišnjeg porodičnog nasilnika od koga su se žrtve najzad otrgle i ostavile ga samog. To je istovremeno izraz nesigurnosti koja se maskira glumljenim smirenjem.

Simuliranje straha od Srbije, pominjanje Srebrenice i ratova i vraćanje retorike na ’90 godine čime pokušava da ponovo targetirati Srbe, Beograd, Dodika i Vučića kao uzrok nestabilnosti i problema u regionu, neće imati previše odjeka ni u regionu ni na međunarodnoj političkoj sceni. Evropa očigledno ne želi američkog don Mila, a nova Trampova administracija ga vidi kao vernog slugu strukturama bliskim bivšoj administraciji i bankarskog lobija.

Uzalud se Milo žali svojim milogorcima kako je novi ambasador Srbije u Crnoj Gori „jastreb Beograda“ koji treba da unese pometnju u Crnu Goru. I kako kaže: “Na nama je da sve to vidimo, i da izgradimo odbrambene mehanizme da to ni na koji način ne ugrozi Crnu Goru i njene interese” – čitaj njegove interese, jer i građanima Crne Gore je jasno da ne postoje nikakvi preči državni interesi u Crnoj Gori od ličnih interesa Mila Đukanovića.

Zbog toga što je uvek svoje lične interese stavljao iznad opštih, čak i oni koji se izjašnjavaju kao etnički Crnogorci rado gledaju kako Milo polako tone. Možda je zbog toga Milo ublažio svoju retoriku prema Rusiji i počeo da govori kako je to velika i moćna država sa značajnim uticajem na svetsku geopolitiku i velikim resursima, te kako su Crnogorci oduvek imali dobre odnose sa Rusijom. Takva Milova izjava je zaista neuobičajena i neočekivana kada se zna kako je gadno Rusima udario nož u leđa ne samo ulaskom u NATO već pre svega opstruisanjem ruskog kapirala u Crnoj Gori. No davljenik se hvata za slamku a Rusi su trpeljivi, naročito kada neki izbegli balkanski političar ponese sa sobom i dobar deo ličnog kapitala u Moskvu.

Od Mila srbende iz ’90. koji je, kako i sam priznaje, bio deo politike koju danas osuđuju, učesnika na milionskom skupu Srba na Gazimestanu 1989. preko bombardovanja Dubrovnika, pa do Mila tajkuna i reformatora crnogorstva, do Mila koga i u Srbiji u Crnoj Gori porede sa Antom Pavelićem a patrijarh ga naziva poturicom je zaista neverovatan preokret i dugačak put od 28 godina vlasti i 6 predsedničko/premijerskih mandata. Vreme je da Milo najzad shvatio da je on deo problema a ne deo rešenja političke situacije u Crnoj Gori i regionu.

Gde je tu Tramp? Dolaskom na vlast Donalda Trampa mnoge stvari se menjaju. Tako se resetovala i američka politika. Nekad je Milo bio američki favorit u odnosu na Vučića i Dodika. Sada to nije više tako – on još nije ispao iz igre ali nije više ni miljenik Vašingtona i Londona. To ga čini nervoznim i on želi da Vučić ili Dodik načine neki pogrešan potez koji bi njega opet uveo u igru kao «vatrogasca». Zato je Đukanović uveo preko reda Crnu goru u NATO i zato sada želi da završi priču sa SPC – da bi tako sebi još malo produžio vreme na vlasti. No vreme mu i pored toga ističe.

Željko Injac

Podelite:

4 Komentari

  1. Milo je mudri politicar i za ovu dvojicu genije. Radi ono sto su radili i Nemanjici: odveo je Crnu Goru u Nato i na Zapad. Ako bi ova druga dvojica uveli Srbiju i Republiku Srpsku u Nato mogli bi da ostanu jos 10 godina na vlasti i da kradu koliko im god oci alave pozele. Ako li krenu drugim putem, ce da vise na Terazijama.

    • For the record, po simpaticnosti su mi po redu: Djindjule, Milo, Dodo, Pupi, Boris, Atanasije, Grigorije, Vesna Pesic, Biljana Plavsic, 50 mesta, Latinka, Amfilohije, Prestolonaslednik, Moško, 1000 mesta, Milijana Baletic, Irinej, Vijerica Radeta, Qurcic, Pozderac Jeremic.

    • PS ako ikad opet budemo isli da “oslobadjamo” Dubrovnik i Zadar Milijani dati da predvodi vojsku 😆 Ako cemo da najeb.mo bar da bude sa stilom 😆 Da nas je ona vodila 90tih bombardovali bi nas malo ranije 😆

  2. IZA KULISE, VODE NAS OPET, IZA KULISE!

    Politika uglavnom radi nama iza kulise, prikrivaju namere, aktivnosti i zadnje želje, prividno nas lažu kako nam je dobro, po razvoju smu u svetskom vrhu, bedu ne pominju ni prividno. Uglavnom sve njihove kvazi priče su prividne i varljive čime uspešno prikrivaju stvarnost, krajnje namere. Kratko, “lažu vas braćo, samo vas lažu”, što bi rekao Šojić, a zašto?

    ♣ Jedna kulisa sustiže (izmisli) drugu i tako redom…
    ♣ Mnogi nemaju krave, ali, iza kulise, piju li piju aflatoksine.
    ♣ On je toliko poverljiv sagovornik da ni sam ne zna o čemu priča.
    ♣ Sve se, kod nas, odvija u totalnom informativnom mraku iza kulise, tvrde očevidci sa strane.
    ♣ Naša komercijalna vizija je, u svakom slučaju, provizija!?
    ♣ Ako je posao zabava. Čime onda da se zabave nezaposleni.
    ♣ Agencija za borbu protiv korupcije uzela je korupciju u svoje ruke.
    ♣ Ipak verujem u Boga. Uprkos moga čuvenoga vođe.
    ♣ Moj vođa se uči na tuđim greškama, ali zato svoje veliča, zaboravio kulisu.
    ♣ Znam svoj posao, a od školske spreme imam samo knjižicu moje partije.
    ♣ I onaj ko nema pare dočeka Novu godinu, ali gratis.
    ♣ Kada se vozite u pogrešnom vozu, sve su vam usputne stanice pogrešne.
    ♣ Ministri misle da smo travu pasli. Stigli smo, nakon njihove kosidbe.
    ♣ Svakodnevno popijem čašu crnog vina za zdravlje, a ostale popijem za dušu.
    ♣ Kod nas možeš političara da zamisliš bez olovke nego bez čašice.
    ♣ Vođa radi, ostali ga nežno paze. Na kraju ga uhvati dremka. Greške ispaštaju drugi.
    ♣ Svaki predsednik zna snagu svoje zemlje, njenu budućnost gradi, a ne sanja?
    ♣ Koliko naša država ima institucija, drugo nije joj ni potrebno.
    ♣ Fiskalni savet proglasio je našu elektroprivedu među najvećim zagađivačima u Evropi. Nije ni čudno, zapošljava iznad 30.000 š*ronja.
    ♣ Hrana kod nas je 20% jeftinija nego u EU, plate tri i više puta niže. Iz inata gladujemo.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here