Zoran Đurović: Boris Begović – lovac na sumnjiva lica i elementarne nepogode

Podelite:

Prof. Begović je pribegao klasičnoj zameni teza i argumentum ad hominem (Danas, 07/09/2019, taj tekst ću nazvati Beg2, jer ću se osvrnuti i na prvi, Beg1), na što sam se ja navikao, jer je to metod i pravoslavnih talibana, koji ga uredno koriste protiv mene. To pak znači da nema argumenata koji se koriste u akademskom svetu i da je sunce odradilo svoje. Da bismo se odmah dogovorili, ja priznajem da sam gorda i grešna osoba, ali to nikoga ne diskvalifikuje da doktorira i bude stručnjak za ekonomiju, teologiju, politiku itd. Problem koji je bio u pitanju nije moja ličnost, nego zašto je vladika Maksim ražalovan.

Boris Begović: Rimski doktor, odliveni mozak i vladika Irinej

Neću se obazirati na omalovažavanja, koja dovoljno govore o Begovićevom posrnuću i nemoći (on „se [Đurović] predstavlja“ – ne predstavljam se, nego jesam kanonski pravoslavni sveštenik kao i pontifikalni doktor), niti ću pominjati njegovu provenijenciju o kojoj se piše u medijima i drugim aferama, nego ću se pozabaviti konkretnim.

Piše: „’rimski doktor’ tvrdi da me je uhvatio u ‘podmetanju, odnosno laganju’ – baš lep, akademski i hrišćanski rečnik – zbog toga što sam pri tvrdnji da je blok-nastava eksplicitno dozvoljena Statutom Univerziteta, član 105, stav 8, propustio da taj stav citiram“. Verujem da sam ispravno kazao da Begović podmeće ili laže (to je srpski jezik), jer ako to ne radi, onda je limitirane inteligencije. Dakle, ili je glup (neobdaren inteligencijom; da iskoristim eufemizam da ne bih povređivao njegovu senzibilnost) ili laže (ne govori istinu). Tertium non datur.

Zoran Đurović: U krugu u kome gravitirate ne poštuje se pravo na odgovor

Posle toga sledi ozbiljan delirijum u koga Begović upada. Naveo sam da je blok-nastava dopuštena, ali u izvanrednim okolnostima, kako i veli tekst statuta. Begović pokušava da se iščupa: „Postavlja se, međutim, pitanje koje ‘rimski doktor’ nije postavio: na šta se odnosi reč ‘izuzetno’. Do odgovora na to pitanje dolazi se ukoliko se propisi čitaju kao celina, ako se članovi i njihovi stavovi stavljaju u kontekst celog propisa, a ne sriču reč po reč, kako to čini ‘rimski doktor’. Pa se onda iako vidi da se član 105, na koji se on pozva, nalazi pod naslovom ‘Angažovanja studenata u toku školske godine’, što znači da se odrednica ‘izuzetno’ sagledava u odnosu na angažovanje studenata, a ne pojedinačnog profesora koji učestvuje u nastavi. Dakle, ‘rimski doktor’ nije u pravu, zbog toga što je pogrešno pročitao propis“.

Ovo je vređanje inteligencije. Ispada da su studenti ti koji organizuju blok-nastavu! Jer je to u zaglavlju o angažovanju studenata! Šta reći a ne zaplakati od smeha! Studenti se izuzetno angažuju za vreme bloka? Studenti izuzetno vole blok?

Begoviću moram da privedem i iz Matičinog rečnika, jer je slab sa srpskim: izuzetak, -tka m… ono što se izuzima, izdvaja od pravila, iznimka. Izuzetno, pril. na izuzetan način, posebno, naročito. Prilog iz Statuta Univerziteta u Bg je sasvim jasan na šta se odnosi: „Izuzetno, nastava se može organizovati i u drugim vremenskim celinama“. Ne odnosi se na nikakvo angažovanje studenata ili slično o čemu tlapi „ustajali mozak“. Odnosi se na nastavu koja je definisana kao vanredna, izuzetna. I takve blok-nastave se mogu izvoditi kada se imaju retko vredni profesori iz sveta, ili kad se npr. potopi fakultet na 3 meseca, pa onda moraju da budu predavanja nadoknađena, ili ga zadesi neka druga katastrofa i sl. (nadođe neka „rimska nesreća“). A neko ko slovi kao redovni prof, kao Maksim, ne može da drži blok nastavu, jer ona nije redovna.

Samozvani hermeneutičar pretenduje da me uči mojoj profesiji – kako se čitaju tekstovi – i onda se gubi u književnim žanrovima. Pravnički tekst nije poezija ili humoreska, kako bi on želeo. Boris nije pravnik, nego ekonomista. Prof. na Pravnom fakultetu, Šoškić, govorio je: drži se svake reči; ovde se radi o reči izuzetno, što ne shvata Begović da je svaka reč utkana u jednu normu i mora strogo da se pojedinačno tumači. Npr.: Imate normu kojom se reguliše zastarelost pa tamo piše: Zastarevanje se prekida podizanjem tužbe i svakom drugom poveriočevom radnjom. Ali kako postoje mnogi zakoni koji uređuju razne oblasti onda ovo radnje će se odnositi samo na onaj zakon kojim se traži zastarevanje potraživanja ili dela iz konkretnog zakona. A svi oni imaju različite radnje. Uprava ima radnju donošenja rešenja i pokretanja zabrana, krivično drugačije radnje, obligaciono, svojinsko, sve su to različite radnje. Znači da i reč izuzetno u kontekstu ovog statusa se mora tako posmatrati, kao poseban način organizovanja a ne uobičajen i dozvoljen za sve slučajeve.

Velikodušno Begović daje mogućnost da, „rasprave radi, je ‘rimski doktor’ u pravu, iako nije [demagoški diskurs]. Postavlja se, onda, pitanje da li bi vladika Maksim bio odgovoran za to… Prema tome, odgovornost za propuste na ovom planu, kada bi ih bilo, a prethodni pasus jasno pokazuje da ih nema, bila na Nastavno-naučnom veću Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, a ne na vladici Maksimu“. – Nigde to nisam insinuirao. Maksim je samo deo mašinerije. Kao što je i Begović. Meni su sasvim jasni njihovi psihološki profili i nad tim se samo razoružam. Jer tu nema nade za promene.

Beg1 će napisati: „tzv. blok-nastava… je eksplicitno dozvoljena Statutom univerziteta stavom 8, Člana 105, Statutom Bogoslovskog fakulteta Članom 63, stav 8“. Begović prosto voli reč eksplictno, jer time baca prašinu u oči, a čl. 63 PBF samo ponavlja čl. 105 BU, i glasi ovako: „Izuzetno, nastava se može organizovati i u drugim vremenskim celinama (trimestri, blokovi, moduli i sl.)“.

Opet, Beg2 piše, ali bez da koristi omiljeno eksplicitno: „član 104 Statuta, koji u stavu 1 jasno stavlja do znanja da se studije, sa blok-nastavom, ukoliko postoji, obavljaju prema planu izvođenja nastave koji ‘usvaja nastavno-naučno veće fakulteta koji izvodi studije’“. Sve su ovo „(drugo)srbijanskog doktora“ učitavanja. Pati od distorzije. Ili pak namerno ne citira stvari da bi manipulisao sa neupućenima. Naime, tamo piše: „Studije se izvode prema planu izvođenja nastave koji, u skladu s opštim aktom koji donosi Senat, usvaja nastavno-naučno veće fakulteta koji izvodi studije, odnosno Veće za studije pri Univerzitetu“. U članu 104 se nigde ne pominje blok-nastava. „Srbijanski dr“ se samoubija navođenjem ovog člana, jer sa jedne strane se ne pominje blok (izuzev ako ga ne učita pod „i dr.“ 2/4), a sa druge time što stav 2 recituje: „Planom izvođenja nastave utvrđuju se: 1) nastavnici i saradnici koji će izvoditi nastavu prema studijskom programu; 2) mesta izvođenja nastave; 3) početak i završetak, kao i vremenski raspored izvođenja nastave“. Upravo „raspored izvođenja nastave“, je tačka koju Maksim nikako nije mogao zadovoljiti. Kod njega je sve bilo „klizno“. Zavisilo je od njegovih episkopskih dužnosti koje su po prirodi „klizne“. Po zakonu, plan izvođenja nastave objavljuje se pre početka nastave u tekućoj školskoj godini i dostupan je studentima. Dakle, to što je Maksim radio bilo je ne samo izvanredno, nego i u sukobu sa planom izvođenja nastave, osim ako plan po Begoviću ne znači kad se vidimo, ili plan znači neplanirano, kao što izvanredno znači za njega redovno. Tako je za „srbijanskog dr“ redovno da neko 13 godina predaje neredovno. Na stranu to što se Begović nije zapitao kako to neko uspeva da bude vladika i redovni prof a udaljen je više od 24 sata (računam sve pripreme) od fakulteta, i to avionom.

Da vidimo i pozadinu Begovićevog delovanja. On, van svake razumne sumnje, radi udruženo sa onima koje sam ja nazvao hercegovački klan. Dakle, nema nikakve akademske i nepristrasne motivacije za ovo što čini.

1) Njegov glas protesta nismo čuli u svetovnim sličnim slučajevima.

2) Karakteristika ovog klana je da pišu zajedno. Tako se u Beg1 vidi da je on „čitao“ Janarasa, Majendorfa, Vera itd., i da su oni evolucionisti, a ja mogu da stavim ruku u vatru da on nije pročitao nijedno delo od pomenutih autora. Npr., ja sam pročitao skoro sve od Majendorfa i na TE nisam naišao. Maksim je sigurno negde nešto našao u nekom intervjuu i to interpretirao u svoju korist. Boris nema nijedan teološki tekst da bi se zaključilo da on čita teologe. Ovo što je on pobrojao to je moderni florilegij koji pletu Maksim i Perišić.

3) Beg2: „kakve su mu [Z.Đ.] sve nepravde, bar on tako misli, naneli Atanasije Jeftić i Amfilohije Radović, a nikako, zanimljivo, Irinej Bulović“. To je Maksimova rečenica. Imam je u fb prepisci, ali neću da je iznosim da ne ugrozim čoveka. Ova banda je počela da se izvlači na „komandnu odgovornost“, a samo su prevarili Irineja (koji je u to vreme bio dekan) i veće, što je jasno iz njihovog referata. – Ne ulazim da Begović sluša samo sebe, pa ne čita ono što sam napisao, a to je bilo zalaganje pomenutih episkopa da se ne objavi moj odgovor, a ne da su mi oni naneli nepravdu. Samo sam uporedio politiku Danasa sa ovim vladikama. Ove „demokrate“ ne daju pravo na repliku.

4) Navodi stvari iz sinodske odluke, kao i iz statuta PBF koje nisu dostupne na netu niti su publikovane. To mu je neko dostavio i dao instrukcije šta da napiše. Tako Beg1: „Irinej Bački navodi Član 141 kao dokaz da Statut univerziteta zabranjuje tzv. blok-nastavu“. To u intervjuu sa Vladikom u Danasu ne postoji, a verovatno stoji u sinodskoj odluci. Otkuda Begoviću sinodsko pismo?

Dalje, Beg2: „kako jasno stoji iz pažljivog čitanja celog člana 8 Statuta Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta“. To ne postoji na sajtu PBF, niti je publikovano na papiru. Otkuda Begoviću Statut PBF? Imate li vi, koji ovo čitate, ova dokumenta? Nemate. Ko ih je dao Begoviću?

5) Ovo su dokumenta koja se ne mogu dobiti redovnim putem. Mogu, ali od nadležnih organa. U takve ne spada Begović. Dakle, neko je bezakono prosledio ove dokumente Begoviću. Jasno je da su to Maksimovi drugari, a opravdana sumnja pada na o. Vladana Perišića, starog intriganta i Begovićevog druga.

Begović, po naitiju Duha Svetoga, koji ima smisla za humor, a darvinisti bi rekli slučajno, mi šalje greškom mejl, bez sumnje, namenjen Perišiću. Piše: „Dragi Vladane, Evo ove nesreće iz Rima. Čekamo da li će neko da mu objavi, možda ‘Stanje stvari’, pa onda reagujemo, po potrebi. Šta kaže: ‘Imate o meni na Vikipediji a tamo i link za moj sajt’. K’o da ja ne znam ko je pisao to na Vikipediji. Oda samom sebi. Baš lepo. Srdačan pozdrav, Boris“. Želeći da popravi nepopravljivo, piše mi u drugom mejlu: „Zanemarite ovaj mejl. Nije bio namanjen Vama. Očigledno. Boris Begović“. Naime, ovaj Vladan (Perišić) je direktor Centra za filozofiju i teologiju iz Trebinja koji rukovodi godišnjim simpozijumom Teologija u javnoj sferi a Begović je bio učesnik na simpozijumu prošle godine.

Boris se toliko familijazirao sa mnom da ne kaže eno, nego evo „ove nesreće iz Rima“. Raspredali su o meni. Kao da sam im postao noćna mora. Opet, Boris nije ažuriran da „otečestveni“ sajt Stanje stvari ne objavljuje moje tekstove. Njih ne objavljuju ni drugosrbijanci ni otečestveni. Uz to, meni nije bilo nikakve potrebe da se hvalim pred nekim anonimusom, nego da se predstavim. Ni na kraj pameti mi nije palo da pripada ovoj dobrovoljačko-interesnoj organizaciji. I njega su izvukli iz naftalina da predstavi njihovu kauzu kao nešto što je napredno i u skladu sa zakonom, a protiv zatucanih mantijaša. Jer „modernim“ teolozima treba neko spolja, sa BU, da bi oni dobili na vrednosti, jer je u sebi nemaju. To je samo udruženje za uhlebljenje, sa parolom za napredak!

Još, Begović, koji mene naziva živopisnim, veli: „vladika će morati da nađe novog pešadinca, budući da ovaj nepomično leži među bulkama na Somi, stradao je nesretnik u prvom talasu besmislenog juriša“. To je asocijacija koju je poneo iz kuće, jer mu je tata, kako pišu, bio Brozov hitmen. Asocijacija je i uopšte sramna, jer se izruguje poginulim Englezima, kao da su oni bili budalaši.

Ovaj „dobroželatelj“ SPC veli za Pouke da su nekakav sumnjiv sajt, gde se pojavio moj tekst o hercegovačkom klanu. Pouke su pri Misionarskom odeljenju SPC. Dakle, sa Vrha imaju blagoslov za svoju delatnost. To što ne podržavaju Nato politiku je njihova stvar. Maksima i njemu slične boli što sam ovde imao „katedru“, istina, gratis.

Tlapnje pak gde Begović negira autonomiju PBF u odnosu na BU, ne zavređuju pažnju, jer je to uređeno od početka preambulom SPC za Statut PBF: „Univerzitet u Beogradu – Pravoslavni bogoslovski fakultet… je samostalno pravno lice, ustanova Srpske Pravoslavne Crkve i Države Srbije u sastavu Univerziteta u Beogradu… Fakultet se nalazi pod punim duhovnim i kanonskim okriljem Srpske Pravoslavne Crkve. Vrhovni pokrovitelj Fakulteta je ex officio Njegova Svetost Patrijarh srpski“. BU je pristao na ovo, i to je ozvaničeno, tako da sam Patrijarh može da skine ili postavi profesora po svom nahođenju, mada to ne radi po hiru, nego u savetovanju sa Sinodom i po protokolu fakulteta. To dalje znači da ako bi Država pokušala da instalira nekog svog klirika za nastavnika, patrijarh ga može raščiniti bez da traži druge razloge, a Država bi nasilno mogla da pokuša da instalirala nekog svog satelita na PBF. Dalje, SPC bi mogla da ugasi taj fakultet i da otvori svoj, jer kadar sa otuđenog fakulteta ne bi prihvatila, a to bi stvorilo ogromne probleme na terenu. SPC bi ostala kao u vreme komunizma i preživela bi. Država bi pak prsla u očima međunarodne zajednice zbog povređivanja religijskih prava. Taj san koji sanjaju Maksim, Begović i ini nije ostvariv.

Zoran Đurović

Rim 11/09/2019

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here