Зоран Ђуровић: Голубе прелетачу, име ти је Владан Перишић!

Поделите:

 

Свештеник др проф. Владан Перишић, који је дугогодишњи предавач на ПБФ у Београду, данас је горљиви заступник тезе да Свети Архијерејски Синод СПЦ руши аутономију богословског факултета. Изнећу вам ексклузивно документ из кога се види да је он, као декан истог факултета, сасвим супротно тврдио. Исто важи и у случају Родољуба Јат Кубата, који је недавно на ТВ изјавио да Синод нема никакве ингеренције у вези његовог радног места на ПБФ, и да је он са Перишићем марљиво радио на Статуту ПБФ када се овај враћао на УБ. Да прочитамо Перишићево деканско писмо Синоду, а у великим заградама и браон словима су моје глосе на исто. У прилогу достављам и факсимил Перишићевог протоколарног акта.

Светом Архијерејском Синоду Српске Православне Цркве

У прилогу овог дописа шаљем вам нови Статут Православног Богословског Факултета Универзитета у Београду усаглашен са важећим Законом о Универзитету. [Вели, усаглашен са важећим Законом о Универзитету. Зашто данас он и Кубат, који су писали овај Статут веле да није усаглашен са Законом о Универзитету? Како ти стручњаци нису тада видели, а сада виде, неусаглашеност? Сада, у пола утакмице би да мењају правила?! Да ли су они шарлатани? Нема сумње да јесу, али сада би хтели да науде ПБФ и да га избаце са УБ због тобожње неусаглашености. У Статуту није слово промењено, и како сада исти Статут се проглашава некомпатибилним са општим актима УБ? Да ли је ВП тада лагао Синод, или сада лаже УБ? Tertium non datur. Штавише, Кубат бесрамно спинује говорећи да Синод хоће да избаци ПБФ са УБ, и замењује тезе које су јасне свакоме ко је стекао употребу разума. Овде је посреди банална освета владике Максима, Вилотића, Кубата, Перишића и још неколицине са ПБФ, а која се своди на: Ако ја не могу да предајем на ПБФ, он ће бити избачен са УБ!] Надам се да ће на основу његовог садржаја свима бити недвосмислено јасно да наш Теолошки факултет, враћајући се под окриље Универзитета, није изгубио ништа од свог црквеног карактера [Свакако да ВП не мисли на шминку, фолклор, него на акциденције које би биле првог реда, тј. неодвојиве од супстанце, што се види из продужетка његовог дискурса.]. Да не бисте губили своје драгоцено време читајући оне чланове Статута [скромно калуђерски зеки синодалце, јер је јасно да се осећа супериорнијим у односу на владике] који чисто технички уређују рад Факултета и који су мање-више исти за све факултете јер произлазе из Закона о високом школству, скрећем вам пажњу на следеће, за Цркву важне, чланове: 1, 3, 6, 10, 27, 74. [Чл. 2: Факултет је под пуним духовним и канонским окриљем Српске православне цркве. Ово не оставља никакве сумње да Синод суверено равна ПБФ. Јер ако Синод не може да скине професора који хули, вређа СПЦ и сл., онда он нема ни духовну ни канонску власт. Чл. 3: Факултет је научна и највиша образовна установа у области православне теологије на Универзитету у Београду и у Српској православној цркви. Факултет своје учење заснива на Светом писму и Светом Предању Православне цркве. – Довољно је навести да Кубат тврди да је Патријарх Иринеј Антихрист. Да се не наводи ништа друго. Чл. 6: Покровитељ Факултета је Св. Сава архиепископ и просветитељ српски. И онда Сава дочека да владика Максим каже да је овај неканонски и на превару задобио аутокефалију за српску државу! Такође је интересантан чл. 90, Поступак избора у звање и заснивања радног односа: Код избора наставника, а након одлуке Изборног већа Факултета потребно је прибавити и одобрење Светог Архијерејског Синода Српске православне цркве за службу учења. Кубат ју је тада добио без да га Синод саслуша, а сада је од Синода добио отпусну листу, или књигу распусну, да се изразим у библијском духу. – Човек се хвали да је писао овај Статут, а сада се чуди како се то Синод безобразно пита око његовог радног места! – Наравно да има и других чланова који потврђују да је ПБФ под ингеренцијом СПЦ, а знамо да је Синод извршно тело СПЦ.] Овај Статут је рађен све до почетка јула када га је на својој седници од 6. јула 2004. Научно-наставно веће једногласно прихватило, мада су неки ситни технички детаљи дотерани на седници Већа од 4. септембра 2004. год. То је и разлог што вам Статут шаљем сада, јер нисам желео да вас замарам различитим радним верзијама, варијантама, допунама и изменама. Убеђен сам да ће јасан текст овог Статута, нарочито наведени чланови, уверити сваког неверног Тому да Православни Богословски Факултет и у новонасталим околностима остаје интегрални део Српске Православне Цркве [Како то да декан Перишић не може данас неверне Владана Перишића и Родољуба Јат Кубата да увери да ПБФ и у новонасталим околностима остаје интегрални део СПЦ? Интегрални део значи да СПЦ има власт над ПБФ. Нпр. СПЦ не може да рашчини кардинала Руинија, јер је он под Папом, али може владику Максима, поготово кад овај св. Саву проглашава преварантом, као што може и да га уклони са места професора на ПБФ. Тако је јасно наведено да је ПБФ под духовном и канонском влашћу СПЦ, и у то нас декан Перишић уверава својим образом.].

Београд 20. септембар 2004.     Светом Архијерејском Синоду одан у Христу Исусу, Владан Перишић.

Из овог протокола, а у светлу данашњих контроверзи, сасвим је јасно да би теолог назвао Владана Перишића Јудом. Световни интелектуалац би ово назвао интелектуалним непоштењем. У крајевима пак из којих смо ја и Перишић би га назвали без образа. Но, очигледно је да он у свом вокабулару има прецртано шта је образ. Сада пак у ову мрачну и дегутантну игранку увлаче ректора УБ, Иванку Поповић, која има интересантну историју, јер неко од њених поста анти-поповић. Она је показала становити опрез, па чека на потпуне информације. Већ је разрешен случај који је Кубату и Перишићу стајао на срцу, а то је оптужба да је Владимир Вукашиновић, проф. на ПБФ серијски силоватељ, која је пала у воду, јер ју је Тужилаштво одбацило као неосновану. Ови неморални људи су се јавно искомпромитовали, а желели би да униште ПБФ; жао ми је само што су из врха СПЦ тек сада, на крају и прекасно, препознали намере ових индивидуа, јер су мени оне јако давно биле јасне. Крајње добронамерно бих посаветовао ректора Поповићку да узме у обзир овде казано и принесени акт, као и да има у виду опште потписана акта између УБ и ПБФ, где се јасно говори о улози Синода, јер ови неморални људи умало нису довели епископа Игњатија до губитка епархије и превременог пензионисања, о чему сам (му) јавно писао. Све се завршило само губитком деканског места, а ПБФ се показао великодушним продуживши му право да предаје на овој институцији. Рим је казао своје, случај је закључен.

Зоран Ђуровић

Рим, 26/09/2020

Поделите:

3 Коментари

  1. Ама, човече, окани се више коментарисања свега и свачега. Одавно си изгубио кредибилитет. Како ти, седећи у Риму, све могуће знаш, ако ти неко не дотура документе и не наручује текстове? Ти си свештеник Цркве Христове. Служи Литургију, моли се и бави се науком, немој изигравати ма чијег бота. Постаје мучно и дегутантно. Писао си текстове и текстове о високопреосвећеном митрополиту Амфилохију. Кад је све пало у воду, само си престао писати о њему и без имало срама пребацио си се на друге. Другачије речено, одрадио си (неуспешно) једну наруџбу, сад си преузео другу. И тако ћеш у недоглед? Немој то да радиш и да срамотиш мантију коју носиш, молим те. А Господ види…

    • О Арћиепископу сам писао и писаћу. Овде ми се поједоше коментари. Само необдарени интелигенцијом могу да мисле да је све пало у воду. Лепо је што пратиш моја писанија, ускоро ће 1 о Лохију.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here