Zoran Đurović: Kontroverzna pisma mitropolitu Amfilohiju

Podelite:

Ovih dana smo imali prilike da čitamo o korispondencijama mitropolita Amfilohija sa patrijarhom Vartolomejem[1] i mitropolitom Epifanijem ukrajinskim (PCU)[2]. Kako je sadržaj poznat, ovde bih imao samo neke kratke opservacije.

Ovo pismo „Vartolomejevo“ je verovatno napisao Radović. Izdiktirao ga na maternjem nekom od sekretara, onda ga neko preveo na engleski, poslali u Fanar, tamo je malo dorađeno i vraćeno za Crnu Goru. Takođe, Vartolomej piše predsednicima ili premijerima drugih zemalja na engleskom. Pismo je sasvim u skladu sa Vartolomejevim po formi: rukom je napisano kome se obraća, onda ide zaokružavanje tela teksta i pirueta koja ulazi u sam tekst; potpis je autentičan; nema pečata jer je takav protokol. Ako se uporede pisma Milu i Zelenskom vidi se da je to to.

TSsSKvR.png 66yyH5B.jpg

 

Da je pismo nastalo na Cetinju vidi se iz nekoliko indikacija:

1) Sve teme i činjenice o kojima smo više od mesec dana čitali, pominju se u tom pismu. Prosto je neverovatna obaveštenost Vartolomejeva o tome što propagira Amfilohije.

2) Otkud Mitropolitu pismo Vartolomejevo ako je ono upućeno Milu? Zašto Vartolomej isto pismo nije poslao Patrijarhu Irineju? Jasno je da je akcija bila dobro koordinisana i da je na relaciji Fanar-Cetinje-Podgorica. Iz unutrašnjih izvora saznao sam da je Mitropolija Crnogorsko-Primorska (MCP) pismo objavila dan posle nego je isto stiglo Milu. Đukanović je lagao da mu pismo nije stiglo,[3] ali kad se razmisli to je bio smišljeni spin da bi skinuo sumnju analitičara koji tvrde da je ovde u pitanju trojni pakt: Milo-Amfilohije-Vartolomej. Drugi racionalni motiv ovog spina ne postoji, jer je sasvim lako utvrditi da li mu je pismo stiglo ili ne.

3) Kada bi Vartolomej koristio našu latinicu umesto „ćelave“? Ni englezi je ne koriste. Odaje ih „Miraš Dedeić“. Njima je u vordu poslato šta da potpišu. Pisah: znali bismo više kad bi radio ovaj stari černogorski link:

q6fnOYZ.jpg

Naime, Amfilohije je pobrisao stari sajt da ga niko ne bi mogao hvatati u reči, a na novom postavlja samo probrane vesti. No, kako se polemika zakuvala, dobili smo i to prvo pismo na grčkom gde je Miraš Dedeić u ćelavoj latinici, i to usred grčkog teksta. Da se neko ne bi zbunio. Prilažem:

XeqONVZ.jpg 3IDcD68.jpg

Patrijarh ne koristi srpsku latinicu, jer to vidimo i u njegovom pismu Vladi Bučkovskom, gde je latinica ćelava.[4]

4) Izbačeno je iz pisma od 2000 g., gde je pisalo crnogorsko-primorska, pa je sada ostalo samo crnogorska, kako Amfilohije voli da koristi.

Za ovo pismo je relativno lako bilo utvrditi mu genezu, ali se pitam za pismo koje je stiglo diplomati Federecije BiH pri Svetoj Stolici, Kir Dejanu Mačkoviću. Pismo prenosim u celosti:

„VARTOLOMEJ

Arhiepiskop Konstantinopolja – Novoga Rima i Vaseljenski Patrijarh

Dragi u Hristu Gospodu čado naše vozljubljeno Dejane,

 

S bolom smo primili vijest da si se opet udebljao, međutim, nadamo se da će se s blagoslovom Bogomatere i naše Gospe tvoj put tjelesne propasti upraviti ka dobrom i pravom putu zdravlja. Ako si već naučio da postiš kao Mi, a ne kao tvoja varvarska braća, onda barem i mrsi kao Mi, umjereno i polako.

Saznali smo za glasine koji tvoji neprijatelji o tebi šire, Gospod Savaot da im vratove skrši i jezike sveže, kao i za neprilike koje imaš na poslu. Sjeti se kako su arijani ponižavali Sina i makedonijani hulili na Duha, pa su iščezli kao dim ugašene voštanice, tako će proći i ti novi jeretici i hulitelji smjernosti tvoje. Ne gubi nadu u Gospoda i Spasa našeg, a i mi prijatelji tvoji na zemlji ćemo pripomoći.

Znaj Dejane čedo naše, da smo vazda s tobom, jer si ti naš i mi smo tvoji i zato ti ne može niko ništa. Jurisdikcije su prolazne, kao i autokefalije, ali mi smo tu vazda za tebe. Drago nam je da se nisi i ti poveo za nekim ludim Srbima i okrenuo leđa Majci Velikoj Hristovoj Crkvi.

Radujemo se se da te ponovo vidimo, zdrava i krjepka, na nekom lijepom mjestu, možda u nekom od naših stavorpigijalnih manastira u Ohridu ili Ostrogu, ili pak na moru u Odesi. Ti znaš da si u Našu kuću uvijek pozvan.

Šaljemo ti Naš sveti arhipastirski blagoslov iz svečasne i svehvalne sedmoglave carice majke svih prestonica vječnoga Novog Rima i za tebe Carigrada. Budi Nam vazda dobro i pozdravi sve oko tebe koji Nas vole. Neprijatelji tvoji da pocrkaju od posnog sira!

 

Tvoj molitvenik, zaštitnik i otac

Vartolomej

Arhipeiskop i Patrijarh

U Novom Rimu,

pred julijske kalende 2019.“

 

Još mi čudnije izgleda i drugo pismo upućeno rečenom g. Mačkoviću, i jednostavno mislim da je sada i on sam sebi pisao kao i mitropolit Amfilohije. Vi prosudite:

„VARTOLOMEJ

Božjom milošću Arhiepiskop Konstantinovog grada i Vaseljenski Patrijarh

 

Ljubljeno čado Naše Dejane,

Znajući da si Ti vjerno čado Velike Hristove crkve i naše Najbožanstvenije Svesvetosti, kome smo Našim blagoslovom i pitakionom dali pravo da bude „učitelj Crkve i da poučava i ispravlja po vaseljeni“ obraćamo se očinski Tebi s ciljem da otkloniš zabune i nejasnoće međ Srbljem, a u vezi s Našim pismom Njegovom Prevashodstvu Predsjedniku Crne Gore.

Kao što smo očekivali i planirali, a prije rješavanja pitanja Crkve u Sjevernoj Makedoniji ovog oktobra, među Srbima nastala euforija povodom objavljenog pisma o Crkvi u Crnoj Gori. Veoma nas je obradovalo to što je Srbima tako malo potrebno da zaborave i toliko malo potrebno da pređu preko svih prethodnih događaja i tuđih iskustava. Ipak, zbog nekih interpretacija sveštenstva u Crnoj Gori, molimo te da ukažeš na sledeće činjenice, kako niko ne bi pomislio da smo se Mi i Naš Svešteni Sinod Prvoprestone Crkve na bilo koji način, ili u bilo kom trenutku odrekli Naših sveštenih prava i privilegija nad varvarskim prostorom Ilirika, gdje spada i Crna Gora, nama dragi Karadag.

Stoga neka bude znano da pismo nije napisano slučajno i da je svaka riječ pažljivo odmjerena! Ni malo slučajno nismo izbjegli da pomenemo Njegovo Blaženstvo Irineja, titularnog patrijarha Srbije, kao što ni malo slučajno po prvi put uvodimo pojam Pravoslavna Crkva u Crnoj Gori. Srpska pravoslavna crkva nije pomenuta ni jednom, naprotiv pominje se još uvijek nepostojeća Patrijaršija Srbije, i zato nas je veoma nasmijalo da su neki pismo shvatili kao podršku Srpskoj crkvi u Crnoj Gori. Ne trebamo da ti pojašnjavamo milo čedo naše, da je Srbija kao Nokija, svake godine novi i manji model, stoga će i granice te nove Crkve da prate sve buduće političke prilike i događaje. Naš brat Amfilohije, takođe, nije slučajno pomenut dva puta, kao zakoniti i kanonski jerarh, koji je trenutno (ili trajno) episkop Patrijaršije Srbije. Jasno je napisano da se priznaje samo jurisdikcija našeg brata Amfilohija, bez ikakvih referenci na Sinod i Sabor u Beogradu, pa čak ni na drugu trojicu episkopa koji djeluju u Crnoj Gori. Dakle, ‘đe i skim bude Đed, tu ćemo i mi. Jedinstvo Crkve je u Episkopu i Evrharistiji, to znaju dobro svi, barem smo to uspješno ustanovili i utvrdili k’o papagaji.

Upravo zbog toga nas čude nerealne interpretacije koje vide stvari koji nisu napisane, a ne vide napisano. Naše pismo bi se više moglo shvatiti kao podrška ideji da je naš brat Amfilohije glava Crkve u Crnoj Gori, i nadređen svim drugima tamo. Nadam se da će Sabor u Beogradu znati da prepozna novi duh vremena i potrebe za boljom organizacijom Crkve, prije nego li okean naše ljubavi zapljusne malu lađicu Srpske crkve i prevrne je.

Molimo te da nam javiš da li je iko primijetio da smo pisali MiraŠ DedeiĆ, a ne Miras Dedeic kako mi Romeji od vajkada pišemo i izgovaramo.

Za sve druge nejasnoće i nedoumice i onih koji još uvijek se nadaju, podsjeti ih samo da smo do juče na jednak način podržavali Onufrija i kleli se Rusima da se nećemo miješati. Ali okean Božje ljubavi nas je primorao da se umješamo i učinimo smjeli potez. Ne činim ono što hoću, već ono što neću. Šta da se radi, dešava se.

Pozdravljamo te iz tvoje druge domovine, sutra ti je arhiepiskop Jov Geča u Rimu, na prazniku kod Pape kao naš izaslanik, javi mu se obavezno, poslali smo ti po njemu ekmek kadaif, tvoje omiljeno jelo.

 

S blagoslovom,

Patrijarh Vaseljenski i Arhiepiskop Konstantinopoljski

Vartolomej Prvi“

 

Sada, ja sam ubeđen da je prvo pismo Mačkoviću autentično, jer plemeniti gospodin jeste elegantno popunjen, kao i autor ovih redova, i sasvim je realno da se Njegova Svesvetost zabrinula za zdravlje BiH diplomate, ali drugo nalazim da je falsifikat, kao neki od onih što su apolinaristi fabrikovali u staroj Crkvi, jer se ovde otkrivaju imperijalistički planovi Fanara. To je Mačković izmislio da bi se svetio Fanaru, jer mu nisu isplatili 100 zlatnih skuda koje su obećali, a pravdali se time da nemaju para jer im Denisenko nije dao dijasporu!

 

No, vratimo se mom omiljenom episkopu, mitropolitu Amfilohiju. Lohi, kako ga od milošte zovem, je na ovaj način pozvao Vartolomeja da interveniše u CG, ali to sam nije mogao da uradi bez SPC, i da pred Sinodom ne bi odgovarao, u pismu nalazimo formulaciju koja ga abolira: „Nedavno smo u Vaseljenskoj Patrijaršiji bili začuđeni saznanjem da ste iskazali svoju podršku stvaranju Pravoslavne Crkve Crnogorske i da je Vlada Vaše zemlje usvojila predlog zakona o slobodi vjeroispovijesti, koji predviđa podržavljenje svih pravoslavnih crkvi izgrađenih prije 1918. godine, kao i druge crkvene imovine“. Dakle, ne veli se da ih je Amfilohije obavestio i pozvao.

Izneo sam već tezu da je ovde posredi prvenstveno dogovor Amfilohije-Đukanović a pokrovitelj je Vartolomej. U pismu se izbacuje iz igre Miraš i njegova struktura od 2 autobusa, i zato se ovde ne može desiti „ukrajinski scenario“, ali se ponavlja da „Crkva Crnogorska nikad nije bila autokefalna“. Kako nije bila autokefalna, autokefaliju joj može dati samo Fanar, jer po nekoj somnabulnoj tezi, da, kada ne mogu da budu vaseljenski sabori, sve ingerencije prelaze na Fanar (Konstantinopolj, Bizant, Istambul, Vaseljensku Patrijaršiju, kako vam drago). U tome je kvaka.

Ako pratimo Radovićeve izjave, stvar postaje jasna. On kobajagi sledi jasnu srpsku liniju da je Fanar nekanonski postupio u Ukrajini. Tako Srpski patrijarh Irinej piše: „Srpska Pravoslavna Crkva ne priznaje Vaše očigledno nekanonsko „upadanje“ u kanonsku teritoriju Presvete ruske Crkve…“.[5] Isto imamo u Bulovića: „Još jedamput, da bi se izbeglo svako pogrešno tumačenje, podsećam na to da se ne može stupati u liturgijsko i kanonsko opštenje sa strukturom sklepanom od dveju raskolničkih frakcija u Ukrajini, u kanonski nedopustivoj režiji patrijarha Vartolomeja i Petra Porošenka, i da se oprez i raniji ili pozniji otklon od protagonistâ nebivalog „ozakonjenja” raskolnikâ ne odnosi na Pravoslavne Crkve kao takve nego na pojedine ličnosti u njima, u nadi da će i te ličnosti revidirati svoje ponašanje“.[6] Isti: „Sveti Sinod, a ne portparol, ne imenuje one sa kojima jesmo i sa kojima ćemo, uz pomoć Božju, i ubuduće biti u zajednici i jedinstvu nego ukazuje na ukrajinske raskolnike, raščinjene, odlučene od Crkve i, štaviše, anatemisane, a zatim nenadležno i nekanonski, jednim potezom pera, proglašene za prave episkope, njihove pak strukture za pravu Crkvu, pritom prvu u istoriji koja istovremeno i nastaje i postaje autokefalna“.

Amfilohije ovo ponavlja: „Nas je u Srpskoj pravoslavnoj crkvi porazila činjenica da je vaseljenski patrijarh, poznavalac kanona, doneo takvu odluku, koja je, bez sumnje, nekanonska“.[7]

Međutim, ne leži vraže, imamo i jako preciznu formulaciju gde se Lohi odaje: „Ipak on nije nepogrešivi rimski papa. I zato, recimo, naša Crkva nije prihvatila to njegovo priznanje autokefalnosti u Ukrajini. Da svi pravoslavni Ukrajinci prihvataju autokefalnost, onda bi to bilo normalno. Ali, ipak većina pravoslavnog naroda Ukrajine pripada kanonskoj Crkvi na čelu sa mitropolitom Onufrijem, koja je vezana za Moskovsku patrijaršiju“.[8]

Evo ga mehanizam koji bi Amfilohije primenio u CG: Autokefalija se ne može dati raskolnicima, tj. Mirašu, ali može njemu, ukoliko je zatraži. Ostaje samo i Milo da je zatraži, i imamo autokefalnu CPC u kojoj bi Amfilohije stolovao kao arhiepiskop, ili čak patrijarh.

AwK2YWf.jpg

Ovaj rezon je potvrđen u „Vartolomejevom“ pismu Đukanoviću. Intervencija Fanara u kanonskoj teritoriji RPC u Ukrajini, bila je od patrijarh Vartolomeja, u intervjuu za „Politiku“ opravdana „većom crkvenom potrebom“. Nama je pak obećao da neće uticati na menjanje Ustava SPC. Isto će objašnjavati i Jov Geča koji veli da kada nastane jedna država, ona može, iako nije nužno, preko svog Predsednika da zatraži od Fanara autokefaliju.

Tvrdnja da CPC nikad nije bila autokefalna je u službi iracionalne teze da po ukidanju Pećke patrijaršije, CPC je od 1766 do 1922, kada SPC dobija ponovo tomos autokefalnosti, bila potčinjena Fanaru! Svakome kome se ovo čini van pameti savetujem da se seti Vartolomejevog nedavnog poništavanja carigradskih pisama od preko 300 godina. Moguće je da se i ne posegne za ovom tezom, jer su dovoljni već nabrojani razlozi.

Valja znati da je Amfilohije tražio od ruskog patrijarha Aleksija II, 1992 g. da izbrišu CPC kao autokefalnu iz diptiha iz 1850. Aleksije je to odbio. Amfilohije je objašnjavao da se ta greška posle prenela u Rali-Potli. Ovaj fakt govori o Amfilohijevoj beskrupuloznosti i željom da menja i istorijska svedočanstva po svom nahođenju.  

kkorekorkoeokdere.jpg&key=ca44eae6bb9ae5 

Sve tesere su došle na svoje mesto. Imamo nezavisnu državu, čije ustanovljenje Amfilohije nije anatemisao, Predsednika koji želi autokefaliju (Milo nije rekao da je želi sa Mirašem), Fanar koji bi je dao, ali da to nije Miraš. Nigde se u pismu nije tvrdilo kako neće dati autokefaliju, nego samo da je neće dati Mirašu.

U ovom svetlu valja čitati i drugo pismo. Iz MCP pišu: „Dajemo na uvid javnosti dio pisma predstojatelja, novosnovane od Carigradske Patrijaršije, „Pravoslavne Crkve Ukrajine“ Epifanija od 24. juna 2019. godine, naslovljeno Njegovom Visokopreosveštenstvu Amfilohiju, Mitropolitu crnogorskom i primorskom Srpske Pravoslavne Crkve, a u vezi sa sasluživanjem u Kijevu lažnog „arhimandrita“ Borisa Bojovića, sada proizvedenog „episkopa“ tzv. CPC, nepostojeće za vaseljensko Pravoslavlje“.[9] Zapaziti da više nema one zapaljive retorike, tkz. mitropolit Epifanije i sl., nego je ta družina sada novosnovana crkva od Carigradske Patrijaršije. MCP je preskočila kompromitujuće delove iz pisma i ono oko pisma. Ovo je bilo pucanje sebi u nogu. Naime, kakvog kredita ima Epifanije pa da se on uzima za ozbiljno? Znamo da se od jeretika i raskolnika ne mogu, po kanonima, primati predstavke u vezi pravoslavnih. No, valja napraviti protivuslugu: Vartolomej je podržao Amfilohija, sada ovaj ima podržati njegovog delfina, Epifanija.

Na stranu sve napisano, Epifanije veli „da mi, koji činimo Autokefalnu, sada već Pravoslavnu crkvu Ukrajine, imamo crkveno i kanonsko opštenje samo i isključivo sa Svetom Velikom Crkvom Hristovom, našom majkom, to jeste Vaseljenskom patrijaršijom, i samo sa onima sa kim opšti i ona, i ni sa kim više“. Time on afirmiše svoju kanonsku validnost, „a u krug onih koji ih navodno priznaju uvodi sve koji opšte sa Carigradom“.[10]

Šta je info MCP preskočila? „Na kraju krajeva, sve pomjesne crkve su na taj način dobile autokefalije i slijede put spasenja. Ovim riječima apelujem na Vas, Visokopreosvećeni Vladiko, da s nestrpljenjem očekujemo taj čas kada ćemo moći s Vama da se pričestimo iz jedne Evharistijske Čaše”.          

Pismo je, kako stoji na sajtu PCU, Amfilohiju lično uručio 25. juna Epifanijev zastupnik arhiepiskop černigovski i nižinski Evstratij Zorja, koji je primljen na Cetinju, poklonio se moštima u Manastiru, bio na dugom zatvorenom razgovoru sa Mitropolitom, a posle ručka je otpraćen do podgoričkog Hrama na poklonjenje sveštenstvom sa Cetinja (vele da je bio prota Obren Jovanović). Dakle, mi imamo ozbiljne signale da će možda Amfilohije biti prvi mitropolit van Fanara koji će priznati ovu strukturu.

T5HEgmu.jpg

Čeka nas vrela jesen, jer će se ući u rešavanje «makedonskog pitanja», a čiju samostalnost – datu od Fanara – će prvi Amfilohije podržati. Moj izvor (imam ih više) veli da je prep. Pajsije prekinuo da prima Amfilohija upravo zbog makedonskog pitanja. Da će se stvari komplikovati i ići g. Radoviću na ruku, su separatističke tendencije u našoj dijaspori. U Australiji je obnovljena Slobodna SPC, američki episkopi su na strani Amfilohija, u Zapadnoj Evropi ima svoje igrače i lobiraju da uzmu Pariz (Maksim). Verujem da je u vrhu SPC bolje da misli i crnje od ovih mojih analiza, jer će ozbiljnije pristupiti rešavanju ovih nagomilanih problema.

 


Izvor: Pouke.org

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here