Зоран Ђуровић: Опет о одобијању регистрације Митрополије црногорско-приморске

Поделите:

На Видовдану је освануо један осврт на моје гледе поводом проблема регистрације Митрополије црногорско-приморске: Александар Димитријевић: О „разумној“ Црној Гори и „неразумној“ Цркви. Аутор је засигурно из озрачја митрополита Амфилохија Радовића, јер ме као и он, ословљава са господин Зоран Ђуровић, иако тамо стоји свештеник др, али сам на то већ навикао. Није ми јасно зашто се стресу кад кажем г. Радовић? Но, овде имамо двоструке стандарде и свима је јасан мотив.

Димитријевићев урадак је само обиман текст (да не кажем дебео), од чега се суштински мојим наводима бавио у 3-4 реченице и ништа више, а и то само због примедбе коју сам претходно изнео Редакцији. Скроз избегава да одговори: на који начин суд, у поступку, може да онемогући МЦП да доказује да је власник, када је истој признат правни субјективитет, по основу којег је сада власник и као таква уписана у Катастру? Јер нови закон МЦП НЕ ОДУЗИМА већ постојећи субјективитет. Нема никаквог прекида. Закон не одређује да се претходно стечени правни субјективитет верске заједнице (ако га има, а МЦП неспорно има), сматра непостојећим. Колико год одредбе закона биле номотехнички непрецизине или недоречене, ово претходно се не може порећи. А они се скроз баве другим питањем, које је ирелевантно, јер МЦП одбијање да се региструје темељи искључиво на овом аргументу. О томе говори и Пажин, јер је регистрацијом Исламске заједнице и Католичке Цркве  Држава признала њихов претходни правни субјективитет који су већ стекле пре Темељног уговора, и то се, такође пре, само потврдило регистрацијом.

Зато је потпуно неутемељен приговор Димитријевића: „Овде се укратко морамо осврнути и на документ који је господин Ђуровић приказао у свом тексту, а који наводно говори о признатом статусу правног лица, који значи и непрекинут правни субјективитет: то није ништа друго него субјективитет грађанског лица по Закону СФРЈ, за који смо приказали шта значи. Правни субјективитет који би Цркви значио, а то је субјективитет који је постојао 01.12.1918. и раније, нигде јој није признат“.

Ово нема везе ни са чим, и можда је проузроковано АД жељом да текст што пре се објави, јер је чекано на дозволу за објаву, зато што су управо овако ИЗ, ЈЗ, КЦ регистроване. И то не кажем ја, него правник из круга МЦП, адвокат Велибор Марковић: „упућујем јавност на акт Управе за статистику од 19. септембра 2015. (обавјештење о разврставању), којим је митрополија разврстана под матичним бројем 02246414, назив подгрупе ‘дјелатност вјерских организација’, затим рјешење о регистрацији за ПДВ, Владе Републике Црне Горе број: 31/31-00323-3 од 6. октобра 2004., којим је митрополија регистрована у регистар пореских обвезника под бр. ПИБ 02246414 са регистрационим бројем који је идентичан са бројем донесеног рјешења, као и увјерење Владе Републике Црне Горе – Министарства унутрашњих послова 01-091/16-49335/3 од 23. новембра 2016., којим се потврђује да Митрополија црногорско-приморска са својим епархијама има својство грађанско-правних лица у складу са законским прописима Црне Горе. Отуда тражити поновну регистрацију некога ко је већ регистрован и постоји не само фактички, већ и формално-правно у правном систему Црне Горе, нема правног, ни другог смисла“. Неисправно у Марковића је само „Митрополија црногорско-приморска са својим епархијама“, јер су те епархије, као и сама МЦП делови СПЦ. Овде није случајна грешка, него нешто што се већ урезало у свест црногорског народа, да су ове епархије под МЦП.

Дакле, регистрација је та која се тражила, осим ако се Марковић и ја нисмо напили луде воде! Кад смо код католика: Которски бискупски ординаријат плаћа ПДВ, тј. они су грађанско-правно лице. Добили су ПИБ 02038722, решење о регистрацији 31.03.2005.

Такође у изводу из регистра од 14.03.2005, забележени су као бискупски ординаријат. Обе ствари које сам привео и за МЦП и епархије СПЦ које су регистроване у ЦГ.

Темељни уговор са КЦ је склопљен 2011 а ратификован 2012. Ерго, регистрације су обављене 6-7 година пре склапања ТУ, а сада неки „правници“ фантазирају и даље да је прво склопљен ТУ, а онда извршена регистрација.

ТУ није имплементиран, иако је давно направљена комисија за тај циљ. Дакле, празно је слово на папиру. У складу са овим новим законом и КЦ можда ће морати да се евидентира, јер регистрације се врше за новоосноване верске заједнице. Потпуно су 2 различита обрасца.

Даље, потпуни је нон-сенс Владе ЦГ да склопи ТУ са Исламском заједницом, јер се ТУ склапа само са државама. Тако да се ТУ не може склопити ни са СПЦ ни са ИЗ. Реч је о два различита уговора. Технички говорећи, само онај склопљен између држава ваља се звати ТУ. Но, ЦГ је још на путу, млада је, научиће се и да прави ове разлике.

Према томе, Држава ЦГ не третира МЦП и друге епархије СПЦ као  новонастале. О томе говори и Пажин. И сам смисао одредбе овог Закона (неспорно номотехнички несавршеног) разликује регистрацију верске заједнице која већ постоји и новоосноване. Јер се приликом регистрације само за новоосновану тражи одлука о оснивању, а не за ону која већ постоји. А одлука о оснивању садржи датум оснивања (као нпр. Мирашева ЦПЦ). Дакле, закон од МЦП такву одлуку не захтева, већ је третира и признаје да постоји од раније. Због тога, тврдња да ће судови МЦП да третирају као новоосновано п.л., које стога може да стиче својину тек од дана настанка је прича за необразоване. Регистацијом ће МЦП да добије оно што већ има, односно као и католицима и муслиманима, признаће им се континуитет. Што не значи да су одредбе закона добро постављене, али по општим правним принципима и начелима грађанског права, положај МЦП пред судом, у овом смислу, је до краја заштићен.

Да је МПЦ уредно регистрована, и да нема прекида континуитета јасно сведочи и др Владимир Лепосавић, који је члан експертског тима СПЦ: „Чин пријаве надлежном државном органу за упис у евиденцију једнако уважава државу као и захтјев за регистрацију. У вријеме важења претходног закона о вјерским заједницама, Митрополија црногорско-приморска је поднијела пријаву свог постојања и дјеловања у Црној Гори. Последњи пут је формално то учинила 2012. године [дакле, сасвим су валидне регистрације о којима сам говорио и да се оне понављају када настане нова правна ситуација]. Докази о предаји истих постоје и достављени су предстаницима Владе више пута током ових преговора, заједно са дјеловодним бројевима њиховог пријема и осталим детаљима. На исти начин је и Барској надбискупији и Которској бискупији признат раније стечени правни субјективитет [Лепосавић потврђује моје наводе]“. Још: „Правни речници демантују професорицу Спаић, јер се регистри у праву дефинишу као ‘јавне архиве у којима се чувају исправе које су релевантне за настанак, промјену или престанак одређеног правног односа’. Митрополија и епархије Српске православне цркве се свакодневно и већ дуги низ година налазе у великом броју уговорних и других правних односа са државом Црном Гором, тако да чин регистрације не би представљао правну новацију у том смислу“.

По старом закону регистрација није била потребна, дакле, само фактичко постојање традиционалне верске заједнице давало јој је правно постојање, субјективитет, без потребе да се то констатује на папиру. Отуда је МЦП и уписана као власник и уопште се појављује у правном промету. Чак и да је регистрација по старом закону била потребна (а није, мада се регистровала), МЦП се појављивала у правном поретку на начин као до сада и тада би се узело да јој је држава признала правни субјективитет. Фактичко стање је у овом случају јаче од правног. Не можеш 60 година да скроз функционишеш као правно лице, да стичеш и отуђујеш имовину, да си као власник уписан у Катастар, да си као правно лице регистрован порески обвезник, а да ти Држава спори правни субјективитет! Sic!

И једна и друга страна констатно мењају тезе и то код људи који не знају техникалије одлично пролази: чињеница лоших и недоречених одредаба закона није идентична са положајем МЦП у парници, пред судом. То су одвојене ствари. Наиме, МЦП има правни субјективитет, Држава га јој га годинама признаје,  јер регистрација није била потребна. А и да јесте, Држава га јој је свакако признала, јер јој је признала радње у правном поретку. Фактчко стање, у овим смислу, било би јаче од формално-правног.

И то је чињеница која је одлучујућа за парнични поступак. Суд не може да жмури на све то. То што нови закон каже да се регистрацијом стиче својство п.л. нема суштинског значаја за парницу – јер они већ имају правни субјективитет.  И сам овај закон каже да верске заједнице које већ постоје не требају за регистрацију да достављају одлуку о оснивању. Дакле, без обзира на одредбу која каже да заједница стиче својство п.л. регистрацијом, исти закон у истим члану признаје да неке в.з. већ постоје! Е, то је релевантно за парнични суд, заједно са чињеницом да им је правни субјективитет годинама признат и да им га нико не може одузети. Једноставно суд се не држи једне одредбе и њеног језичког тумачења, већ се узима у обзир све ово… Ко тврди супротно никад није ушао у судницу (ја сам без дана Правног победио на суду најчувенијег адвоката из Анцио-Нетуно (Рим), Салватореа Брускинија, јер сам добро проучио ствар, а судијиница ми је дала за право, јер није била буквалиста), па не капира.

Немам намере да се расправљам са АД, јер тај г. полази од неизмењеног закона. Никада нисам хвалио тај закон него је јасно да је направљен намерно да би био подложан различитим интерпретацијама. Такве законе не пишу глупи, него паметни, људи, који имају друге циљеве, а о њима сам говорио већ преко годину дана. Реч је о тајном договору једине двојице људи који се питају у ЦГ, а то су Мило и Амфилохије. Служи само за притисак на СПЦ да би се дала аутокефалија Амфилохију. Наиме, сви предлози СПЦ су прихваћени, па ми није јасно о чему прича АД, и остало је само оно што вели Пажин: „Све друге верске заједнице су се евидентирале у одговарајући јавни регистар, осим СПЦ“. Јасно је да Пажин помало „народски“ говори о регистрацији и евиденцији, али је ствар јасна. Реч је само о потврди континуитета, ништа друго. Такође, овај закон не прописује регистрацију од св. Саве, да му се узме матични број и изда ПИБ. То ниједан државни закон не прописује јер се свугде и свагда признају традиционалне Цркве. Тако су признате и ушле у правни систем ЦГ и све православне епархије као и католичке. Такође уп полемику Булатовића и Пажина.

Сада, „добри“ момци са једне и друге стране лажу. Пажинов став смо видели, али Лепосавић денунцира: „Ово је, на последњем састанку са представницима Владе, детаљно образложио координатор правног тима Цркве, протојереј др Велибор Џомић. Он је изнио јасну примједбу да Митрополија и епархије Српске православне цркве желе слободно да користе Законом признате могућности и да остваре право на евиденцију као постојећа Црква. Коментаришући овај поптпуно легалан и легитиман став, потпредсједник Владе господин Зоран Пажин је, на наше опште запрепашћење, саопштио да он унапријед зна да ће надлежни државни и судски органи одбити такву пријаву наше Цркве којом се она препознаје као постојећа вјерска заједница“. Када се слуша шта говори Пажин, који је јасно рекао да је МЦП нуђен ТУ, за којим су вапили сво време, испада да Лепосавић нешто није разумео. Са друге стране, јастребица, проф. др Анета Спаић, ‘Непристојне’ понуде и фатална привлачност политике, пише: „Тачно је да је СПЦ на црногорском тржишту и пред судским и другим органима уживала атрибуције странке, али је питање како, када и на основу чега јој је издат ПИБ -а и други услови пословања и представљања, и ко би због тога морао прекршајно или кривично одговарати“.

Спаићка говори бесмислице, јер смо видели да је сасвим легално МЦП ушла у правни систем ЦГ. Зашто она у својству чланице Експертског тима Владе Црне Горе није поднела пријаву против овог криминала? Лако је неодговорно блебетати, али се табак ваља пресавити.

Ова димна бомба само потврђује моју тезу да су се Господар Мило и Митрополит Амфилохије договорили о свему – када сам писао пре годину дана да се њих двојица срећу тајно и преговарају, рекоше да измишљам, али је то сада Мило потврдио.

Колико је мени познато, не постоји нигде, и ни у једној држави, закон који би доносио доказ да је нека Црква традиционална. Тиме се не баве закони. Не постоји закон којим би се њен континуитет доказивао него се он једноставно потврђује, било писано било кроз праксу. Сада су ти односи мање-више уређени, тако да се регулишу и статуси чланова тих заједница и у државној евиденцији, што је нормалан и неопходан процес. Ни у Матриксу се не би могло замислити да се Мирашу или мени, који бих могао да нађем још 2-3 суманута човека, и оснујем ЦПЦ Књажевине ЦГ, дају имовину СПЦ. Мило зна да ЦПЦ може да прави само са Амфилохијем.

Зоран Ђуровић

Поделите:

5 Коментари

  1. Ти си стварно непоправљив. Схваташ ли ти, у том свом лудилу, да они једноставно не признају правни континуитет ни митрополији нити било којој другој епархији? Њихова је теза да оне нису постојале, у најбољу руку до 1920, а најчешће до устава 1931. Ако их признају, зашто више од десет година не одобравају боравке свештенству и монаштву који нису држављани Црне Горе? Или је и то, по теби, дио договора?! Чак и да је твоја правна аргументација тачна (ето, побједио си и чувеног адвоката – још да чујемо да си добио Џордана у баскету!), шта вриједи то што би неко евентуално могао нешто да докаже пред независним судом, ако не може у пракси да користи то своје право? Треба ли вјерска права грађана и имовинска права цркве да зависе од добре воље одређеног државног апарата или да буду загарантована? Натежеш само да би био у праву за монтенегринског лажног месију и митрополита. Никад се покајати нећеш.

    • “Ако их признају, зашто више од десет година не одобравају боравке свештенству и монаштву који нису држављани Црне Горе?”.
      Види се да немаш благе везе. Какве везе има боравишна дозвола са признавањем цркве? Католици су признати (као и СПЦ) па једнако имају проблема са том бирократијом.
      На другом месту сам писао: Па наравно да би се регистрацијом као нове верске заједнице изгубио субјективитет и континуитет! Евиденцијом не би, и СПЦ једноставно оде и попуни формулар (јер су формулари различити). Дођеш тамо: Добар дан, добар дан; попуниш и одеш. Ако неће да прихвате, користиш се правним леком.

      Но, ја не верујем да су овако текле ствари, јер Пажин каже супротно – да се никакав субјективитет и континуитет не доводе у питање. – То је донекле потврдио и Џомић, иако немушто (не само што наведох да му се омакло да би евиденција и регистрација било исто), јер вели: Они нас нагоне на то. И то је речено у контексту његове интерпретације догађаја, а не као фактичко. Џома није уопште децидиран као Лепосавић. Такође, Џома вели да је јавно Влада прихватала субјективитет и континуитет МЦП још пред непосредно доношење Закона. Ако је то било неупитно, а постојали су ови закони и тада, то значи да се овим законима то не негира.

      Затим, не постоји никакав закон по коме бих био присиљен да се упишем у књигу венчаних ако отварам фотокопирницу. То су бесмислице, и то може Релакс да млати, јер га памет не смета.

      Већ сам навео Пажиневе речи: Да се евидентирају у регистру.

      И шта се десило са 2000 примедби МЦП на овај закон? Зар то није било у циљу прављења ове димне бомбе? Наравно да јесте.

  2. Ako se evidentiraju, onda je jasno da li su MCP-SPC ili “samo” MCP.

    Da su se do sada evidentirali, bilo bi jasno da li su MCP-SPC ili “samo” MCP.

    Sabor SPC treba da povuce pogresnu odluku da su unutar “Episkopskog Saveta u CG” sve eparhije u CG potcinjene MCP. To je kanonski neutemeljena odluka i doneta na osnovu odluka razbojnickog Kritskog sabora, koji Amfilohije priznaje.

    • Ти си увијек на висини задатка у одбрани права Цркве у Црној Гори. Добићеш за то специјалну награду од Господа…

      Не постоји одлука Сабора СПЦ да је иједна епархија у Црној Гори потчињена Митрополији. Само се наводи да Епископским савјетом предсједава Митрополит црногорско-приморски.

      Боже, да нисам толики Србин, поред ”буквоједа” и Ђуровића бих могао лако да постанем Монтенегро-Дукљанин. Хвала ти Боже што сам отпоран на њихове глупости.

  3. ДА ли бисте могли да напишете кратак коментар данашње изјаве Митрополита волоколамског Илариона, нарочито у делу у којем каже да се овде не ради о нападу на Српску цркву?! Заборавио је да употреби реч “само”… (Српску цркву)… Или је можда боље не коментарисати?

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here