Зоран Ђуровић: Владика Григорије љубављу против Светог Саве

Поделите:

Човек се чеше где га сврби. То је природно. Лампантан пример је наш владика Григорије Дурић. Он се кандидовао за патријарха још у време кад је Павле био нејак, односно болестан и није се надало да ће оздравити. Тада је био подржан од др Богољуба Шијаковића. Са те стране су се убризгавали и озбиљни новци, не би ли се тај пројекат остварио. Износио је разне аргументе зашто треба поставити новог патријарха, а мислио је на себе.

Новац је уредно инкасирао и направио је доста бизнис пројеката (винарија, ергела, хотел…), али који нису везани за мисију Цркве. Нпр., ту немате штампање светоотачких дела и слично, што имамо у неким другим епархијама, а гратис су, јер од тога нема пара. То су само средства уложена у мисију Цркве. Пити рујног вина је пријатно, али се не може убележити у хришћанско мисионарство. Такође је лако бити бизнисмен кад заложиш цркву и гроб песника.

Најновији подвиг нашег Епископа је била порука да се не траће шолди за Храм Св. Саве, него за болнице и школе. Племенита је идеја давати за болнице и школе, јер то свакој заједници треба. Но, зачуђујуће је кад тај исти, не даје ни динара за ургентне ствари на које указује. Епархија Бачка је дала већ 4 милиона динара за борбу против короне. И шта сада слушати? Владику који прозива, или владику који дела? Мени, који сам изнутра у причи, нема двојби. Јер знам о чему се ради. Народ није ни чуо да је Бачка дала 4 милиона, али су чули ову лицемерну флоскулу: Дајте паре за болнице и школе, не за цркве! Не знам на који квадрат се може подићи ова Григоријева изјава!

„Зли“ Иринеј бачки (Гришини га зову Злиринеј) је дао паре за борбу против короне, напирлитани и модерни Григорије није дао ни динара! Битно је да се смешка и изјављује ове пароле.

Григорије има озбиљан проблем. Написао је текст о лицемерју, на Теологијањет, а из кога се види да је писао на себи непознату тему. Будући лицемер по души, није могао да осуди лицемерство. Када прочитате тај текст, не знате шта је аутор желео рећи. А мој је пак посао да читам текстове. На овај се нећу осврнути ни једном речју, а изазивам сваког да ми изнесе 1 паметну реченицу из тог текста. Штавише, припитао бих Владику да ми преприча свој докторат, ако је из њега нешто упамтио.

Сва та прича о личним односима, гледајмо се у очи, будимо поштени и сл. је празна прича. Јер он то није ни из куће могао покупити. Његова мајка није могла волети. Вели у нарученом интервјуу: „Удала сам се 1963, 11. фебруара. Нисам се удала из љубави. Удала сам се, што би моја покојна баба рекла, да не останем усеђелица.

– Колико сте година имали тада?

– Имала сам 23… Живјели смо у браку само осам година. Стекли смо двоје дјеце. Хвала Богу и њему па ми је оставио ово двоје дјеце…“

Питају је опет: „Јесте ли размишљали да се поново удате?“

‘Па ја ти сад кажем да се нисам ни први пут удала из љубави!’ Изгледа озбиљно, али јој се у очима види да јој је забавно, док сви присутни почињу да се смеју наглас.

Мени су моја дјеца фино рекла: ‘Мајко, удај се, само немој бити свакаква’. Што кажу, што пређе преко девет зуба, оде преко девет брда. Нек буде гдје год, тако је било.

Наставља причу: Рекла сам ти да сам живјела 55 година у Планиници. Данас смо кућу обновили, волим отићи. Рекла сам свом Владики: ‘Ако не могнем, узми ме и однеси ме на гробље мојим родитељима и мом Здрави’. Муж ми се звао Здраво, Здравко… тако нешто! (смех)“.

Није сигурна ни као јој се муж звао…

Фројдијанска прича ове породице је јако тешка. Просто ми је непријатно што је препричавам, али морам, јер су апетити владике Григорија незајажљиви. Дакле, није проблем у мом оку. Погледајте како инструментализује своју мајку за своје циљеве.

Ово је врх самоизобличавања: „Ја сам свом сину недавно рекла, да се не би кад преварио да носи дугу браду. Да се фино понаша, да се фино подшиша и да не пристане никад да буде патријарх јер би се моје кости у гробу окренуле. Иди, сине, у пензију и одмарај се“.

Григорије је носио дугу браду кад је требало, да се претвара. Имамо те слике. Шта је преломило у његовој мајки да му нареди да се обрије и подшиша? И то називају „финим понашањем“! Пре је био непослушни син, кад је носио дугачку браду? Могу ли да се договоре?

Ово пак о патријарху ваља читати: Ако не постанеш патријарх, кости ће ми се у гробу окретати! Григорије је достигао завидан ниво дегутантности, што чак и владике са настраним склоностима тешко би могли досећи!

Григорије никад није одустао од фантазма да постане патријарх, што и није чудо, јер је прво радно место њему и Максиму било владичанско. Зато мисли: Кад је ово прошло, што не би и друго? Таква наопака кадровска политика СПЦ је била форсирана са стране пензионисаног епископа Атанасија Јевтића, а данас му се обила о главу, јер је протеран из Тврдоша на КиМ, јер га ни његов интимус, митрополит Амфилохије, није хтео угостити у ЦГ. Свог духовног оца, Атанасија, Григорије није звао ни на своје устоличење у Немачкој. У херцеговачком спору је јасно стао на страну игумана Саве и владике Димитрија. Духовника је бацио низ канализацију.

Стога ме чуди да ико може гајити илузије на рачун овог епископа, мада верујем да осим реторских тонова у званичном саопштењу СПЦ неће бити никаквих консеквенци. Овај апелује да се не дају паре за Храм Св. Саве, а његов сабрат, Максим, назва Саву преварантом, и никоме ништа. Није се ни покајао за то на Сабору у мају, како вели. Амфилохије, који се обратио под старе дане на дарвинизам (свака ти част Владико!), назива нас етнофилетистима заједно са Савом, тако да није чудо да су се окуражили и ови млади лавови да зову Саву преварантом, да му минирају темеље Храма и да извозе литије из „мале и нејуначке“ ЦГ у Србију.

Надам се да ћу читати од пензионисаног владике Григорија Књигу о љубави

Имам и једно ПС. Рачунао сам на људску интелигенцију кад сам разне негативце називао „херцеговачким кланом“. То сам радио из комодитета. Сасвим сам далек некаквој генерализацији, а поготово овако негативној, јер Григорија никако не бих могао да ставим у исти кош са Радетом Ликићем, дивним протом Игором Зиројевићем или Страхињом Јањићем или другима, да не набрајам. Шалим се на сопствени рачун често, тако да понављам ону: Шта је горе од црногорца са Косова? – Црногорац из Црне Горе! :))

Људи се деле по души, не по крвним зрнцима.

Свештник др. Зоран Ђуровић

Поделите:

2 Коментари

  1. Djurasine,svaka Ti cast.Da Te nema trebalo bi Te izmisliti!
    Svaki novi napis je “Cas anatomije”.
    Ali dzaba govoris u klempave usi.Nije Hristos desetine puta ponovio:Ko ima usi da cuje,neka cuje!
    Burgija Grga ispod zita,pisa uz vjetar,samo ne bi li ga uscemlijili za Patrijarha (sto nije iskljuceno s obzirom
    ko ga gura).Ili ce se i on ko Amfilohije nadzidzati titulama koje ne postoje u SPC (egzarh arhiepiskopije,arhiepiskop mitropolije i procaja.)
    Danas demantuje sto je juce posijao. Po Danasu.A bogumi narod veli: pope kad pr.e ne stiste.
    Ne bih o tim edipovskim stvarima,nego o pisanijima.
    Naime poslije prve Grgine knjige,poznati kriticar Mirko Vukovic,napisao je kriticku knjigu:Prica o mladom vojvodi-kako ne treba pisati (“Vaso Pelagic”, Banja Luka 2010).Rasuranje na sitne castice.
    Posebna je prica doktorat.Grga koji je devedestih zavrtao-odvrtao sijalice po Brckom,kao vladika
    postavlja otca Djoga za rektora u Foci,a onda kod rektora brani doktorat (koji je napisao ? ko?
    Zna o.Zoran,odgovorice.
    Sve je ovo izaslo izTasine-Amfitasine mantije.Ovaj dvojac sa svjeze okvarcanim Grgom (i Irinejom
    Dobrijevcem, pl.(titula iz 14.vijeka,bre, i Maksimilijanom )razbucace SPC,da ce postati ruglo medju
    narodima.Ja sam se jeo iznutra 10 godina, zbog toga.Sad,kad vidim da to radi odabrani vrh,svejedno mi je.Ko sam,pa,ja ako sveti otci rezu granu na kojoj sjede.
    Dovoljno je vidjeti da se vladike prepucavaju preko Danasa,pa vidjeti koliko vrijedi njihova vjera,autoritet i smirenje (u Hristu)
    Jos jednom,kapa dolje,o.Zorane!

  2. Случај Григорија није првина у СПЦ. Одмах после рата, комуноусташе по Србији постављале су лажне попове (као и наставнике по школама, па и лекаре) да потказују њима неподобне. Овај Григорије је остатак таквих времена – чак да му мајка и није била србомрзац. Фраза “…траће шолди за Храм Св. Саве, него за болнице и школе”, чак и када би неки Србин говорио “шолди”, је типична за комуноусташе који још увек овде говоре на тај начин – И под тим подразумевају ШКОЛЕ у којој ће они васпитавати децу. Говорећи о усташама из Широког Бријега као о најбољим људима – Григорије говори о себи и својој склоности, да и он у рукама мало држи нешто одсечених дечјих глава.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here