Зоран Ђуровић: Зашто митрополит Амфилохије одбија да се региструје?

Поделите:

Потпредседник Владе и министар правде Зоран Пажин казао је да дијалог између Владе Црне Горе и СПЦ није дао очекивани резултат, иако је Влада исказала стрпљење и спремност за превазилажење разлика и подела у друштву. Понуда Владе била је крајња линија компромиса. „Као што је одбијен предлог да се закључи Темељни споразум са СПЦ, што је тражила сама СПЦ одмах по доношењу закона, једини услов за то је била регистрација СПЦ, јер Влада није закључила ниједан такав споразум са нерегистрованом вјерском заједницом“, рекао је Пажин, подсећајући да то није урадила ниједна европска влада.

Дакле, Влада је прихватила све предлоге МЦП које је ова претходно износила. Остала је само регистрација. Како то види епископ будимљанско-никшићки Јоаникије: Формула коју нам је власт понудила за регистровање цркве која овдје постоји вјековима неискрена је, неодговарајућа, непримјерена и понижавајућа, супротна Уставу и међународним обавезујућим актима. Понуда Владиног експертског тима није усаглашена ни са чим, осим са злом вољом власти: „Она на један циничан начин хоће да нас доведе у ситуацију да ми пристанком на такву формулацију заправо ликвидирамо сами себе“. Нагласио је да Црква не бежи од евиденције, али да држава не може да крши њихова основна права и да брише историју и субјективитет.

То је у суштини став који су ових дана понављали Лепосавић, Перовић, Џомић, Велибор Марковић… Пажин ће рећи да не разуме зашто би ово био проблем и једино логично објашњење види у скривеној црквено-политичкој мотивацији. Да видимо о чему се ради.

Држава Црна Гора је МЦП, неспорно, признала правни субјективитет.  То је јасно узевши у обзир да је МЦП власник на стотине објеката и као таква уписана у Катастру. Ако МЦП нема правни субјективитет, како је уопште власник?! Уз то, данас МЦП има на десетине парница које води пред судовима, као тужилац, суд их признаје као странку, и на основу пресуда остварују права, па и по питању својине. Да не постоје, суд би одбацивао тужбе. Штавише, МЦП је већ регистрована за ПДВ од 06/10/2004, што и прилажем:

Питам: Како тада МЦП није ликвидирала саму себе и зашто се понизила?

Исто имамо и Уверењу МУП-а из 2016, где се епархијама у ЦГ потврђује да имају својство грађанско правних лица. И ово прилажем, али се питам опет: Како тада ове епархије нису ликвидирале саме себе и зашто су се понизиле? Приводим доказ и за ово:

Гојко пак Перовић каже: Ако пристанемо да се региструјемо, то значи да се тек од тада правно рађамо, па не можемо бити власници ни онога што је изграђено након 1918. Ако је Перовићево тумачење правног субјективитета исправно, да ће се МЦП правно родити, тј. правно настати тек од регистрације, то онда значи да је сада МЦП „правно мртва“, тј. да правно не постоји?! А ако је тако, како је онда уписана у Катастру као власник? Власник може бити само лице (физичко или правно) које постоји. Не може мртав човек да буде власник или непостојећа фирма. Штавише, ако је Перовићева аргументација тачна, да ће се регистрацијом МЦП третирати као новоосновано правно лице, па због тога неће моћи да доказује да је она власник спорних цркава и манастира, то значи, дакле, да с обзиром да она сада правно не постоји (јер није рег.), држави је апсолутно непотребан било какав закон о отимању светиња. Јер, ако је ова аргументација тачна, власник свих цркава и манастира уписаних на МЦП је већ сада ДРЖАВА. Наиме, ствари које немају власника, ткз. ничије ствари, по сили Закона о својинско-правним односима јесу државна својина. Држава би већ сада могла да се упише на свим објектима које су уписане на МЦП, без икакве потребе да се са МЦП доказује ко је власник, јер МЦП не постоји! Према томе, прича да ће регистрација МЦП да онемогући да доказује да је нешто њено је бесмислена.

Уз то, по старом закону регистрација за традиционалне заједнице није била потребна, тј. правни субјективитет је фактички био признат. А правни субјектитвитет једном стечен не може да се изгуби.

МЦП има све атрибуте правног лица, па било какво питање регистрације (односно, било каква одредба закона која би условљавала стицање правне способности регистрацијом) било би ирелевантно. На крају, регистрација која је захтевана од СПЦ је регистрација деловања, а не настанка. Најобичнији спин за литијске масе је парола да би се изгубио правни субјективитет. Ако би то било тако, питам: Како Католичка Црква у ЦГ и Исламска Заједница нису регистрацијом изгубиле правни субјективитет?. На једној од седница религијских заједница и Владе, Гојко Перовић је пред свима рекао да се МЦП неће понижавати и да то нису урадили ни католици, али велечасни Роберт Тонсати га је јавно порекао рекавши да су се католици регистровали. Наиме, тачна је Пажинова да се уговор не може склопити с неким ко правно није регистрован. Не могу склапати државе уговор с неким ко није у систему. По регистрацији КЦ је склопила Темељни уговор, што је Влада сада нудила и МЦП. И, КЦ није изгубила свој правни субјективитет! На који волшебан начин би га могле изгубити православне епархије у ЦГ?

Објашњење неких, да је у питању само гордост и тврдоглавост Радовићева, мени је неубедљиво. Превелик улог је у питању да би се неко тиме коцкао. Јесте митрополит Амфилохије сујетан човек – а који пак Црногорац није? – али ми то не објашњава ову ситуацију.

Због бојкотовања литија МЦП је морала да спашава образ па да сада испадне непомерљива у својим ставовима. Са друге стране, потез Владе је имао позитивног одјека у умереном бирачком телу и амортизовао је позиве Амфилохијеве да се не гласа за овај састав; то је пак формулисао: Не гласајте за њих ако остану на овом курсу… [али гласајте за њих ако се види помака у дијалогу]. На Превлаци ће пак рећи да ће ова Влада следеће године дати дозволу за обнову те светиње. Када је поменуо народе који се окупљају око Цркве у ЦГ, једино није поменуо Србе!

Даље, иако је неко мислио другачије, ја нисам очекивао промену закона пре извесне Милове победе 30 августа текуће године. Много је уложено у овај фантомски закон да би се тек тако лако одрекло њега. Он је сламнато страшило помоћу којега ће Амфилохије од СПЦ на јесен тражити аутономију (што је сутрашња аутокефалија). Амфилохије ће бити ојачан победом његовог пријатеља Мила, као и свим овим уступцима које је Влада ЦГ направила. Наиме, имовина би остала црквена а Амфилохије би у новооснованој Православној Цркви у ЦГ помирио црногорце, брђане, Србе и све друге. У првој фази се обећава канонска веза са СПЦ, али већ сутрадан она ће бити прекинута, јер се мора успоставити права Пећка Патријаршија, које је легитимни наследник самопроглашени Егзарх Свештеног Пећског Трона! Амфилохије ће уредно лагати да му је Сабор СПЦ доделио титулу егзарха (говорио у више наврата, али тога нема у акту из 2006 године, када се успоставља еп. савет за ЦГ), коју он и не схвата у њеном изворном смислу: да је он посланик пећког патријарха за одређени проблем, него у смислу да је пећски трон упражњен, а он је наследник његов!

Зато се данас пуштају пробни балони, не би ли се опипао пулс СПЦ, наиме, да ли је она расположeна да дa аутокефалију Амфилохију. Један од пионира је извесни Рашо Вучинић, који вели: „Пошто се ових дана из Београда, Амфилохију пријети санкционисањем, можда је рјешење да се на Цетињу оживи Пећки трон?“.

На самом крају, мислим да ни сви из Владе ЦГ, као ни експерти из СПЦ нису при знању шта су се Мило и Амфилохије насамо договорили. Зато ми се чини да Пажин искрено не зна шта се ваља иза брда, али да то слути. Као што то слуте и владике из СПЦ које читају ове моје текстове. Искомпликовао сам сценарио Милу и Амфилохију, покушали су да исхендлују максимално ствари, и мораће да додају у септембру још неку карту на сто. Чекам их.

Свештеник Зоран Ђуровић

Поделите:

2 Коментари

  1. Nisam siguran da je sve bas ovako kako pise g-din Djurovic,ali da je Zakon pravljen u svrhu izbora i pobede M.Djukanovica,nema dileme.Dobro je primetio g-din.Djurovic da je poslednjom ponudom Vlada CG delimicno amortizovala nezadovoljstvo dela svojih simpatizera.Ja ocekujem jos neke ustupke Vlade u toku avgusta, i na kraju sigurnu pobedu M.Djukanovica.Recimo,pustice Srbe i Ruse da slobodno ulaze u CG tokom avgusta,kao i moguce povlacenje Zakona,makar kao privremenu meru.

  2. Је ли могуће да ми нисте објавили коментар? Ако вам смета што сам рекао да је Ђуровић болестан (иако он свашта пише у текстовима), цензуришите ме, па објавите дио коментара који се тиче самог садрђаја текста.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here