Александар Гајић: Империја на раскршћу – САД после председничких избора

Поделите:

У понедељак, 9. новембра 2020. године, у организацији Института за европске студије одржано је предавање путем Скајпа вишег научног сарадника др Александра Гајића на тему: Империја на раскршћу: САД после председничких избора, уз осврт на књигу предавача ,,Америка и Рим: империјалне паралеле“.

На самом почетку предавача и учеснике поздравио је др Стеван Гајић, научни сарадник на Институту за европске студије који је ставио нагласак на актуелност председничких избора у САД чији је епилог неизвестан, а који је привукао пажњу светске јавности. Такође, уводећи у предавање др Стеван Гајић је указао на предавача др Александра Гајића који ће темељно говорити о овим питањима у светлу своје књиге ,,Америка и Рим: империјалне паралеле“.

Затим се обратио др Александар Гајић који је истакао тенденције и временску погодност да се говори о председничким изборима у контексту основних теза нове књиге ,,Америка и Рим: империјалне паралеле“, које су постављене у књизи као добар кључ за разумевање процеса који се догађају у Америци. Као дугогодишњи научни делатник на теми успона и опадања Римске републике и њених сличности и разлика са aмеричком републиком и демократијом у модерној епохи, указује да је тема изузетно битна, те да постоји мноштво научних текстова и књига које истражују однос ове две велике империје, чак око 395 милиона погодака на претраживачу Гугл у којима се спомиње веза између Америке и Рима. Ова тема постала је значајна још 90 – тих година када Америка постаје доминантна у светској политици, па се отуда праве паралеле између Pax Romanae и Pax Americanae, непомућене хегемоније једне силе у светском поретку какав је Рим имао у античка времена, а какву је Америка стекла после Хладног рата. Др Гајић је представио широки спектар аутора који су се бавили овом тематиком: Пол Кенеди, Џозеф Нај, Ричард Фолк, Петер Бендер итд.

Говорећи о завршетку првих рукописа књиге почетком 2016. године, Гајић наводи да се у том тренутку појавио Трамп за кандидата на председничким изборима испред републиканске странке као значајна појава која би требало да унесе новину у америчку политику и са чиме се могу повући значајне паралеле са античким Римом. Он га је дефинисао као популистичког – маријевско-цезаристичког кандидата који је задобио велику популарност како у америчкој тако и у светској јавности. Међутим, истиче да је данас америчка политичка сцена у потпуности поларизована и та подела није виђена од половине 19. века од сукоба северних и јужних држава. Они су се борили око политичких, али не и идентитетских питања. То је довело до крвавог грађанског рата где је било око 700 хиљада жртава и то је био први индустријски рат у 19. веку који је као такав био образац како ће се водити масовни ратови који су виђени на европском континенту тек 1914. године. У рату у 19. веку север и југ Америке је у глобалу био протестантски, борили су се за породичне вредности, републику и парламентарну демократију. Данас је поларизација далеко већа и она није само политичка, већ и идентитетска, те постоје две Америке које се тешко могу разумети. Постоји потпуно различита политичка и идеолошка позиција између либералних мегалополиса, мањинске популације по различитим питањима: расним, етнички, сексуалним итд., које оптира либерално–прогресивистичка врхушка, финансијска олигархија и централног дела америчког континента који остаје привржен републиканским принципима који не желе трансформацију Америке у глобализацијском правцу где ће темељне вредносни републике бити уништене заједно са сувереном моћи држава, наводи Гајић.

Када је реч о актуелним изборима у Америци, предвиђања великих истраживача јавног мњења говориле су о убедљивој Бајденовој победи.  Међутим, Трамп као феномен целокупне западне политичке историје и носилац политичког тренда отпора променама које корозирају америчку републику, указивао је, првог дана, да ће добити изборе. Затим, у кључним државама је дошло до наглог преокрета где је пребројавање гласова прекинуто за цео дан, те су онда почели да пристижу гласови поштом који су преокренули исходе резултата и који су довели до тога да Бајден прогласи победу. Медији су пожурили у једном оркестрираном наметању слике и дискурса да је ствар завршена и да је Бајден неспорни председник САД, иако је Трампов тим дан након избора објавио да је дошло до великих нерегуларности и поднет је низ тужби како савезним државама тако и Врховном суду САД. Гајић истиче да се Америка налази у спорној ситуацији. Иако је извршен медијски и политички удар на Трампову позицију, победа је проглашена као свршен чин. Читав низ светских лидера је признао Бајдена, те је креирана слика да је ствар готова и да Трамп треба да се помери са неупитним поразом.

Међутим, како оцењује Гајић, Трамп као председник САД је личност која се од времена Ајзенхауера најдоследније придржавала сопствене политичке агенде коју је промовисао током предизборне кампање 2016. године и  коју је покушао у потпуности да реализује током свог четворогодишњег мандата. Кључне карактеристике његове владавине су: унилатаризам у спољњој политици, делимични изолационизам – окретање америчким проблемима, окретање реиндустријализму, супротстављање глобализацији на економском, политичком и идеолошком плану, враћању традиционалним и конзервативним вредностима и основним конзервативним вредностима класичне републиканске Америке из Ајзенхауерсковог периода.

Гајић је указао и на метод гласања путем поште. Овај метод гласања не постоји у свих 50 америчких савезних држава, него у 35. У већини држава где има оваквог метода гласања, он постоји као опција. Овај метод је уведен за време америчког грађанског рата. Линколнова администрација је 1864. године у јеку рата отворила ово питање и дозволила да федералне државе уведу гласање путем поште за америчке трупе које су ратовале да би војска са фронта могла да гласа. Та пракса је постојала и за америчке трупе у разним базама широм света, за људе који су на путовањима и из објективних разлога не могу да дођу да гласају итд. Јасна процедура је била да људи могу да поднесу писмени захтев, да постоји сведок који мора да стави потпис и то се конвертира и у двоструку коверту се шаље да би стигло до дана избора. Ове процедуре су дубоко прекршене у неким земљама, нпр. у Пенсилванији која је 12 сати пре избора променила правила на нелегитиман начин, како Гајић наводи.

Други део предавања др Гајића односио се на то да се претходно изложено доведе у везу са концептом Рима и Америке. Републиканска Америка је установљена под концептом Римске републике. Амерички оснивачи су се директно угледали на римске републиканске узоре и постоји много паралела између ове две империје. Неке фазе развоја Америчке републике кореспондирају са развојем Римске републике, као нпр. ослобођење од монархистичке власти у америчком случају од енглеске круне краља Џорџа, римске од Тарквинија и етрурских владара и стварање једног републиканског система са институцијама које се међусобно контролишу и које су у стању да политички поларитет апспорбују и каналишу амбиције становништва у империјалну вољу за моћ, те да се та република шири и просперира. Гајић је указао на још неколико интересантних паралела. Трампа пореди са Грахом. Затим поставља дугачко реторичко питање: да ли ће Трамп имати судбину Граха и да ли ће покушати институционално да се бори или ће као Марије имати успона и падова са дугом политичком каријером где ће падати са власти и бити поново враћен. Да ли ће Трамп или неко од његових наследника као Јулије Цезар схватити да се систем као такав не може одржати и да ће републикански систем бити стављен ad acta.

На крају Гајић указује да популизам у Америци расте и да ће будућност Америке бити у популистима. Америка је пред избором и све зависи од тога да ли ће Трамп да поклекне или ће се борити и прећи свој Рубикон, те окушати своју судбину. Свакако ситуација као таква у Америци води ка читавом низу сукоба који су дугорочни, дуготрајни и дубоки и који се неће моћи разрешити лако у наредних неколико деценија, закључује Гајић.

Миљан Лазовић, Институт за европске студије

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here