АНЂЕЛКОВИЋ: Хоће ли велики иницијални помак у рударству поново подићи српску државу, као у време Немањића?

Поделите:

Хоће ли велики иницијални помак у рударству поново подићи српску државу, као у време Немањића?

Током посете Србији, руски председник је експлицитно потврдио да ће преко територије наше земље бити изграђен крак „Турског тога“ који иде ка Централној Европи. Веровали смо и пре тога да ће се то догодити, али после Путинове посете ствари су у вези са тим постале кристално јасне. И не треба се, макар у стратешким оквирима, плашити опструкције неких евроатлантских центара моћи. То може да има само краткорочни домет. Европа нема алтернативу за руски гас и то ће, брзо или нешто касније, резултирати изградњом магистралног гасовода на простору југоисточног дела Строг континента. О томе, као и економском, геополитичком и сваком другом аспекту који такав развој догађаја има за нас, нема потребе опширније говорити. Само онај ко неће то већ не увиђа. Зато ми је намера да се осврнемо на један други, ништа мање значајан подухват, који је због новогодишњих и божићних празника као и потоњих великих политичких догађања, незаслужено дошао у други план. О паневропском гасоводу већ деценијама причамо па стога и оно што је у средишту овог текста са њим повезујем – како бисмо уз добро познате оријентире боље схватили важност тога!

БОРСКА НАДА
Током прошле године значајна кинеска рударска компанија „Зиђин“ (Zijin Mining Group Co.) купила је Рудaрскo-тoпиoничaрски бaсeн Бoр. На то се надовезало у претходним недељама реализовано преузимање од стране исте фирме, и то за приближно 1,7 милијарди долара (сетимо се да је 51 одсто НИС-а продато за 400 милиона евра), око 90 посто акција канадске компаније „Невсун“ (Nevsun Resources Ltd). До таквог – свакако и у светским размерама не малог – посла дошло је умногоме захваљујући Србији. Наведена канадска компанија је – уз поседовање једног рудника у Еритреји – већински власних 100 прoцeнaтa прaвa нa истрaживaњe висoкo рaнгирaнoг прojeктa бaкрa Чукару Пeки – Гoрњa Зoнa и уз то је влaсник 60,4 oдстo прaвa нa истрaживaњe Чукару Пeки – Дoњa Зoнa.

Нaвeдeнo комплексно нaлaзиштe које се налази недалеко од борских рудника веома је богато бакром и златом. Вредност резерви је, како се процењује, преко невероватних 100 милијарди долара. Заједно са њима, тј. у комбинацији тога са Рудaрскo-тoпиoничaрски бaсeном Бoр и његовим потенцијалима, „Зиђин“ добија конгломерат који ће, када буде на адекватан начин стављен у функцију, ту кинеску компанију у светским размерама сврстати у сам врх у области којом се бави. Наравно, на разне начине, од рудних такси преко пореских прихода до додатног запошљавања и разнородних инвестиција, огромну корист ће имати и држава Србија и њен регион у коме се налазе рудници и налазишта о којима говоримо. При томе, основано се стиче утисак да је у питању тек почетак замаха рударског бизниса у нашој земљи чије још неискоришћено рудно богатство, чак и без окупираног Косова и Метохије, се сматра вредним 250-300 милијарди долара.

СРЕБРНА МОЋ НЕМАЊИЋА
Реално је да удео рударства у Бруто домаћем производу Србије у догледно време буде утростручен. А уз рударски бум долази и још много тога другог, укључујући и значајнију обнову индустрије. Лако доступна и повољна сировинска база томе погодује. Но, да сада у то шире не улазимо, већ да направимо „екскурзију“ у прошлост и подсетимо се до које мере је успон српске државне моћи у средњем веку био повезан са отпочињањем и динамичним развојем рударства у нашим земљама, како обједињеним под Немањићима, тако и Босни која је задржала своју посебност. Историја може много тога да нам укаже и омогући да другачије, дубље размишљамо о садашњости и будућности.

Рудник бакра „Мајданпек“

Обе поменуте српске државе доживеле су огроман економски успон са доласком немачких (код нас су називани Сасима иако се радило и о припадницима других германских племена, па и са њима помешаним инородним елементима) рудара средином 13. веку. Када се ради о Србији, где су њихове активности поготово биле опсежне, насељавају се на позив краља Стефана Уроша I (1243-1276), који је препознао њихов допринос привредном и финансијском полету Угарске у коју су већ нешто раније дошли. С друге стране Саси су очито уочили потенцијале Србије за обављање њихове делатности.

Населили су се у разним деловима Србије а пре свега су експлоатисали сребро. Држава Немањића је по богатству тим племенитим металом брзо постала позната широм Европе, а њен урбани, дворски, културни, привредни живот доживели су раније неслућени успон. Надасве, драстично су порасли војно-политички потенцијали земље. Без претеривања, да није било доласка Саса у Србију и са тим скопчаног рударског полета, држава Немањића готово сигурно не би у првој половини 14. века постала не само водећа сила Балкана, већ током неколико деценија један од важнијих фактора на политичкој мапи Европе. Не бисмо имали ни из тога произашли сан о Душановом царству, који је био један од темеља очувања идеје наше државности и борбе за њену обнову у мрачним а дугим временима отоманске власти над српским просторима.

ГЕОПОЛИТИЧКЕ РЕФЛЕКСИЈЕ
Да поновим укратко: експанзија рударске производње много је значила за нашу привреду, фискалну стабилност и државност у прошлости. Реално је да свему томе поново почне да доприноси много више него сада, и то не у далекој будућности, већ од ове године, па помало – али кумулативно – сваке наредне. Са доласком стратешког кинеског партнера „Зиђин“, пут ка бољој будућности смо, уверен сам, започели. Искрено се надам да ћемо се по тако маркираној траси убрзано кретати и у вези са другим сличним пројектима, јер не видим други начин да дођемо до озбиљнијег искорака из модела развоја који се умногоме заснива на привлачењу страних инвестиција у текстилну производњу и сличне релативно екстензивне секторе. Неће Србија предалеко стићи са машинама за шивење макар тако и значајније смањивали незапосленост и социјалну напетост у својим неразвијенијим деловима.

Толико о економији. У свему реченом постоји и значајан геополитички аспект због кога сам се, у крајњој линији, и бавио привредним питањима. Кинески капитал је и раније озбиљно ушао у Србију али ипак није стекао стратешку димензију. Инвестиција те азијске силе у Железару Смедерево битна је за нас али не верујем да је – с обзиром како су ствари испале у европским оквирима – од превеликог значаја за Кину. Тако је од када је постало јасно да бриселске структуре неће допустити озбиљнији продор кинеског челичног бизниса у ЕУ, односно планирану куповину тамошњих железара од компаније која је дошла код нас. Тако Смедерево није постало део кинеског челичног мозаика у Европи, и питање је да ли наставак кинеског присуства у тој сфери у нашој земљи у таквим околностима има димензију која превазилази политичку спремност Пекинга да нам помогне.

НАЦИОНАЛНА ОБНОВА
Са борском вишеслојном инвестицијом сасвим је другачије. Она свакако има глобални и стратешки значај и за велику и моћну Кину. Већ данас је тако, а камоли када Кинези уистину размахну крила у области рударства у Источној Србији па затим и неким другим њеним деловима, што се већ назире. Када се на то надовежу и очекивана велика кинеска улагање у саобраћајну инфраструктуру и све друго што спада у домен пројекта „Нови пут свиле“, јасно је да ће наша земља за Кину добити сасвим другачију улогу од садашње. Од потенцијала и дугорочних рачуна стићи ће се до реалности у којој ће Србија бити једно од интегрисаних економско-политичких упоришта кинеске светске моћи. Таква земља се не оставља хладним геополитичким ветровима са неке друге стране!

Један од рудника бакра у оквиру Рударско-топионичарског басена Бор (фото: Рас Србија)

То ће важити у још већој мери од садашње и за Русију, када буде изграђен наш сегмент „Турског тока“. А већ на тим руско-кинеским основама Србија има шансу да се исчупа из живог песка у коме се сада налази. Запад нема интерес да нам у томе помогне док год не пристанемо на све оно што од нас тражи, од заокруживање отмице Косова, преко централизације БиХ и самим тиме слабљења РС, до уласка у НАТО. Пошто све то представља страшан удар на наше виталне интересе, Београд на то – под условом да није спреман да се одрекне и „С“ од Српства – не може да пристане и самим тиме је осуђен на двоструко ограничене могућности развоја у сарадњи са Западом. Прво, као и све земље југоисточне европске периферије. Немају ни Румунија и Бугарска статус Чешке или Пољске а камоли више од тога. На Западу се добро зна и памти ко је ко. Дали би нам, ако бисмо капитулирали, да постанемо „Бугари“, али не треба се надати бољем. Други лимит произлази из нашег додатног – горе споменутог – бремена.

АЛТЕРНАТИВА ЗАПАДУ
Све речено наглашава генерални значај кинеских и руских стратешких инвестиција за нас, али и битност рударства, које може навести и западне земље да – због својих интереса – одлуче да овде озбиљно и дуготрајно развијају бизнис и улажу у Србију, и то на начин који превазилази финансијско-лихварску зону, пуку трговину или „привезак индустрију“, са свим позитивним последицама које би то имало по нашу државу и нацију. Поготово што сада постају свесни кинеске конкуренције. Запад нас лоше третира и тако ће бити док не увиди да имамо алтернативе у разним областима. Тек тада ће, онако прагматичан какав јесте, мало по мало превазилазити економско-геополитичка ограничења и цивилизацијске предрасуде и показивати спремност да озбиљније делује на начин који и нама доноси значајнију корист.

Шта год ми (наравно не сви) желели и олако причали у вези са Европском унијом и нашим лажним западним пријатељима, у реалности тако стоје ствари. Зато је готово несхватљиво што се толико мало медијске и друге пажње посвећује великом иницијалном помаку у рударству који смо недавно имали. По први пут у новијој историји у светским размерама дошло је до преузимања једне компаније од стране друге превасходно због налазишта у Србији. Мало ли је? Упркос томе много већи значај се придаје доласку иоле веће фабрике резервних делова, на пример, из Немачке. Да ли смо се до те мере – како би то рекли психолози – идентификовали са агресорима да не увиђамо колико се свет мења и како се то већ сада пројектује на нас, те нам отвара нове перспективе? Ако их не будемо продуктивно користили сами ћемо бити криви!

 

Извор Печат

Поделите:

2 Коментари

  1. jedino internet rudarstvo danas podize drzave i generisanje kripto valuta…..
    Bitcoin su lansirali ameri pa ce i ostali krupni aristokrate uraditi isto….
    Nemanjici su postali veliki tek kad su poceli kovati svoj zlatnik ,pre toga niko u Evropi nije ni imao pojma ko su ti likovi iz Travunije….
    isto ti je i danas….
    ko pre iskuje cripto novac taj je prvi stavio krmka na kolac

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here