Андреј Илић: Државотворност Републике Српске

Поделите:

Избори у најмлађој политичкој творевини Срба поново су узбуркали јавност и покренули разговоре о темељима Републике Српске. Смену градских власти у Бања Луци су неки доживели као смену српске власти што заправо није тачно. Република Српска је од свог оснивања 9. Јануара 1992. године прошла корз разне политичке фазе.
Најмлађа српска држава је настала као браник од новог геноцида, односно од претње понављања геноцида који се десио Србима у Другом светском рату, али и у Првом. Један од највећих логора је био у граду Добоју, а српски живаљ је попуњавао возове за Јасеновац.
Култура сећања је још била жива када су кренули пробуђени духови Францетића и Ханџар дивизије по још српске крви. Српски народ је успео да се организује и да спречи крвопролиће. Ратовао је храбро, чувајући своје домове.
Џелати када су видели да не могу да испуне своје науме, кренули су у медијско сатанизовања Срба уз подршку Запада, истог оног Запада и Европе чији су Срби били граничари и браниоци од исламске најезде вековима раније. Као на покретној траци, искакали су случајеви наводних српских зверстава, и као наручени увек су били у корист муслимана, Маркале, Тузла и као врхунац 1995. година. Срби су се шалили у штабу ВРС да често ни не знају да нападају Сарајево искључиво када долази неки високи чиновник УН.

Медијски присиљени, након Поточара, након Олује, Срби су морали да пристану на компромс са противничким снагама, којима се придружио и НАТО у ваздушним ударима. Дејтонски споразум са којим Срби нису у потпуности били задовољни када је закључиван, постао је касније гарант опстанка Републике Српске.
Од тада је Српска пролазила кроз различите политичке фазе, СДС и политички и војни врх је одведен у Хаг, осуђени су на више година него нацисти у Нирнбершком поступку, дошло је до смене политичке моћи, али Српска је опстала. Историја као да се поновила у Босни и Херцеговини, тако је највећа претња по опстанак Српске била функција „Бењамина Калаја“ то јесте Високог представника, али сачували су Срби темеље државности и под налетом Педија Еждауна, али и Мирослава Лајчака. Уз сталне нападе из Сарајевског вилајета и оптужбе да је Српска геноцидна творевина, коју стога треба укинути, Република Српска је опстала а народ остао будан. Срби Српске су весни да је „братство и јединство“ нестало у потоцима крви њихових најрођенијих и да се не сме више дозволити понављање геноцида.
Нагле промене у Српској нису могуће. Народ је национално свестан. Онај ко би у будућности покушао да поведе „аутошовинистичку“ или несрпску политику, нестао би са политичке сцена. Улог није мали, трговина није могућа. Српска се темељи на српском холокаусту и светињи одбране народа од поновљања тог холокауста. Нема породице да није некога изгубила у одбрамбено-отаџбинском рату. Крв њихова је сачувала народ од новог геноцида. Деца погинулих бораца, деца без очева одрасла, жене без мужева, мајке без деце су највећа брана од уништења Српске.
То не значи да не постоје покушају појединца, пре свега неких са стране, изван Српске, да помуте воду. То се чини константно од како Српска постоји. И сад постоје покушаји да се одређеним политичким потезима или пропагандом заварају Срби Српске да би се потчинили Сарајеву. То ће се, наравно, тешко десити, али се тога увек треба пазити.
Велика је жртва уложена у Републику Српску да би се олако изгубила и да би Срби Српске себи дозволили да буду наивни.
Пијемонт националног јединства како су многи препознали РС чека погодан геостратешки потез да се одужи читавом српству. Браћи у Војводству Српском, Спарти, Шумадији славној и распетом Космету.

Андреј Илић

Видовдан

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here