Андреј Волков: СТОП – ОТИМАЊУ ПЕНЗИЈА

Поделите:

 

У свим државама многи  грађани не доживе до пензије. Многи користе пензију кратко време, а онда оду на небо. Пензија је већини пензионера једини приход. Има земаља у којима подоста пензионера издржавају децу и унуке. Има их који немају ни кров над главом. Много је и социјалних случајева који не могу да задовоље основне потреба у исхрани, о културним потребама и доживљајима да и не говоримо. Има неухрањене деце којима треба помоћ да одрасту.

 

Комшија може једнократно да помогне, могу и разне хуманитарне организације, ако имају слободна средства. Држава је та која о томе брине. Пензионере и социјалне случајеве треба да штити закон. Институције или појединци из власти, па ни они на самом врху власти, не могу никоме да помогну уколико то није по закону. Закон је демократија, а не председник владе или председник државе. Премијер и председник првенствено морају да спроводе законе. Њихово отступање од закона, њихова „помоћ“ мимо закона је потстрек свима да крше законе, што води у хаос. Држава – нисам ја. Држава је Устав и закони.

Руси  имају пословицу «Своя рубашка ближе к телу» — хоће рећи да је своја рубашка (кошуља)  најважнија, да је уз тело, да свако треба води рачуна о себи, да је лично и породично благостање важније од благостања других људи.

Та пословица је примењена у руском закону, чува благостање појединца и породице. Закон у Русији и у великом броју земаља не дозвљава  судским извршитељима или било коме, да од грађана отимају пензије и социјална давања. Повећање и очување личних финансија је за већину Руса питање од највеће важности. О томе се разговара у  породицама, па и на државном нивоу. Закон Руске Федерације искључује могућност наплате дугова из пензија и социјалних накнада. Банке то називају “социјални инжењеринг”,  говорећи о томе какве претње носи њиховим клијентима.

Банке дају кредите, повериоци узимају и враћају. Руси су постали одговорнији према позајмљеном новцу. Према руском  Националном бироу за кредитни систем, удео прекорачења рока враћања дугова по кредитима у Руској Федерацији  у 2018. години је смањен на 16,6%.

Преносимо званичне информације. Најниже вредности учешћа доспелог невраћеног дуга (међу 30 водећих региона по обиму овог типа кредитирања становништва) забележене су у Москви (7,6%), Санкт Петербургу (9,5%) и Ханти-Мансијском аутономном подручју (11,5%), Московској области (11,9%) и Удмуртији (15,1%). Највећа отступања показали су Ставропољски (25,9%) и Алтајски (24,4%) региони, као и Кемеровска (23,0%), Омска (22,0%) и Иркутска (21,9%) област. Генерални директор Националног бироа Александар Викулин наводи да је врхунац раста доспелог дуга у личним кредитима становништву био у периоду 2015-2016, да се данас ситуација са «лошим» дуговима стабилизовала.

Банке су дужне да успоставе најефикасније управљање ризицима. Национални биро прикупља информације о кредитима преко 93 милиона зајмопримаца које је обезбедило више од 4,1 хиљада зајмодаваца који сарађују са бироом.

Стручњаци Сбербанка пријавили су повећање броја случајева преваре социјалним инжењерингом (приступ информацијама на основу карактеристика психологије људи) за 30-40%. Сваке недеље долази до 13-14 хиљада напада на клијенте, изјавио је Станислав Кузњецов, заменик председника банке, на Руском инвестиционом форуму у Сочију.

У банци је објашњено да је “социјални инжењеринг” постао најчешћи метод сајбер превара. Истовремено, 86% свих случајева социјалног инжењеринга чинило је такозване “само-трансфере” средстава под утицајем превараната.

Руски закон омогућује дужницима из друштвено незаштићених грађана да избегну неизбежну пропаст. И претходни закон је забрањивао наплату дугова из пензионих и других социјалних давања, али ово правило није поштовано.

Судски извршитељи не знају, односно нису свесни извора средстава на банковном рачуну дужника и њиховој сврси. У том смислу, у процесу принудног извршења судских аката настајале су ситуације у којима се, након прибављања средстава на рачунима дужника, испостави да се односе на приходе који се не могу одузети власницима.  Тако одузета средства по хитном поступку треба да се врате дужнику.

Каква је ситуација у братској Србији. Постоји мишљење да су ранији судски извршитељи променили статус, да су то данас  приватни предузетници, канцеларије под заставом државе, које носе назив Јавни извршитељи. Раде као да су држава, отимају од становништва више од државе. Постоји мишљење су екипе специјално обучених и лицензираних пљачкаша – превараната – менаџера заселе на пензионере и на најсиромашнији слој становништва. Трошкови ових јавних предузетничких канцеларија су обнормално високи, опремљене су новим луксузним намештајем, техником. Медији наводе да су дужници непослушни, да протествују пред судовима, да се из станова не исељавају самохране мајке са неколико деце.

Може се прочитати  да су јавни извршитељи повезани са Банкама, да први сазнају за беду која је снашла неког грађанина-дужника, па своје блиские упуте да купе то добро које од дужника одузимају.   Мишљења су да су пензионери највећи клијенти јавних извршитеља,  јер су пензије исплаћују на време, око 10-тог и 25.ог у месецу.

Фонд Пензијског и инвалидског осигурања (ПИО) помаже овим пљачкашима. Суд донесе одлуку, пошаље је приватним јавним извршитељима и – ето несреће за пензионере. Закон у Србији дозвољава да се од пензије по судским одлукама захвати  2/3 пензије. Пензионер остаје да живи за оном 1/3 пензије.

На неким српским електронским медијима може се прочитати да ће се председник државе ангажовати код банака, да покуша да убеди банке да попусте са тензијама, да банке преузму део ризика. Наиме, у садашњој ситуацији банке дају кредите по систему „узми или остави“, сав ризик је на дужницима. Банке су стопостотно сигурне, јер је дужник дао имовину под хипотеку. Ако изгуби посао – оде стан. Испада да се банкама највише исплати да дужници не могу да врате кредит, него да им банке одузму имовину…. Потписали смрт није дозвољено….

Треба донети закон да се стан, односно једини кров над главом,  не може одузети ни у ком случају. Може се прочитати да се такав закон примењује у Европској унији, конкретно у суседној Хрватској.

Председник не треба да да се ангажује код банака,  да банке на његов „притисак“ реше питање швајцарских кредита или било који други случај. Банака је много. Председник изрече тешку критику на рачун дужника: –  Ви сте потписали. Није потписао нико уместо вас… па им обећа оно што несме да ради.

Није посао председника државе да штити појединце или поједине групе дужника. Ако то ради, то би био обични популизам да се код сиротиње у малом мозгу забележи да им председник (или партија на власти) помаже колико може… а не сме да може нешто што није по закону… Председник потписује законе које доноси Скупштина. Ради државне и економске сигурности становништва и земље Устав и закони штите државу и грађане, а не било које лице…..

Пензионери  се припремају да сакупе потписе и да предложе да се пензије и социјална давања заштите од напада јавних извршитеља и било којих других отимача њихове заслужене имовине, за рачун банака или других монополиста.

Андрей Волков, Симферопољ

Видовдан

 

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here