Андреј Волков: Украјина – вође имају реалну подршку бирача негде око нуле.

Поделите:

 

Данас су Украјинци у другом кругу изабрали председника државе. Бирали и изабрали. Видеће се шта ће даље да се дешава.

Кандидати Парошенко и Зелински су поделили мегдан на фудбалском стадиону. Показала се права и реална слика Украијине. Улаз на стадион био је бесплатан. На «утакмицу» је својом вољом дошло мало народа, бирача и навијача. Мало, врло мало. Подршка кандидатима слаба. Украјина има данас око 45 милиона становника. Јак, силан, вредан, поштен народ. Мало присуство је знак да су бирачи незадовољни кандидатима. Много се о томе прича, слика на терену је показала реално стање ствари.

Да наведемо пример из фудбала. Када у Кијеву играју Динамо и било који мањи клуб из провинције, када навијачи плаћају улаз на стадион, буде више гледалаца него што је било на јавном представљању кандидата за председника. Значи ли то да  гледаоци, када их на утакмицу позову кандидати за председника државе, без плаћања улазница, народ – публикус, одн навијачи, немају интерес да их слушају, ни да их виде уживо,  нити да чују шта говоре, шта обећавају, кога хвале кога куде. Уствари  већина народа неће ни очима да их види.

Публика је дошла на стадион да им поручи да нису добро дошли, да су обојица неспособни да воде државу. Какве су последице  – видеће се.

Публика, коментатори, аналитичари кандидату Парошенко у другом кругу нису дали ни мало наде, иако је добио честитке и  подршку за западних страна. Фрау Меркел је честитала Парошенку улазак у други круг, и тако пренела поруку Запада. Кандидат Зеленски је за њих био нерешена и непозната енигма. Надали су се да ће ресурси које има Парошенко у односу на Зелинског – превладати.

Међутим, данас, на дан избора, народ је показано право лице. Централна изборна комисија је саопштавала да се очекује већа излазност бирача  него у првом кругу, да нема инциндената. Радио Слободна Европа, на основу анкета Кијевских института, оцењује да је Зеленски освојио 73,2 одсто гласова, а Парошенко 25,3 одсто. Кандидат Зелински је апсолутни победник, да се изразим спортски – нокаутирао је Парошенка.

Након затварања биралишта Зелински је прогласио победу. Обратио се присталицама речима: „Ово смо учинили заједно. Обећавам да вас никада нећу изневерити… пошто још нисам председник, говорим вам као Украјинац. Нека нас погледа цео бивши Совјетски Савез и нека види да је све могуће“.

У то време у Србији….

Шта се дешавало и шта се дешава ових месеци и дана у пријатељској Србији, не знају ни срби. Бивша власт протествује и  маршира по градовима Србије под слоганом “Сви као један – 1 од 5 милиона”. Народ долази, шета, посматра, слуша «опозицију» састављену од оних који су били власт пре ове власти. Организатори нису променили оркестар, народ остао исти. Значи – народ од њих не очекује ништа ново, ништа што већ није виђено. Сјахали једни, узјахали други – по свој прилици су се тако договорили. Какав је договор бивших и садашњих владајућих, или договора нема – нико не може да наслути. Наводно – власт неће да разговара са опозицијом, називајући их фашистима, гамадима и ко зна шта још могу да измисле. Уствари – говоре о свом лику и делу. Исти су. Огледалце, огледалце кажи….

Са друге стране кроз Србију маршира председник државе лично. Пропагира «Будућност Србије». Председник се смеши, само што не каже «Будућност Србије»  – то сам ја, то су стране инвестиције, стране банке, то је Европска Унија, Немачка, ММФ. Мед и млеко – и поред великих тешкоћа. Пребродићемо све. Инвестиције расту, стандард расте, расту пензије и плате, за пар година имаћемо већи стандард него неке чланице Европске уније. Испада да је будућност Србије  све сем Србије и грађана Србије. Будућност Србије је неко са стране.

Ко долази на представе – митинге председника «Будућност Србије»? Ко подржава председника на тим скуповима? Испада да га не подржава нико, да нико не долази својом вољом. Него их довозе. Као на вашар. Циркус шета од града до града, праве се бине, декорације. Председник сврати и у неко припремљено сеоско домаћинство да похвали домаћина, да му помилује децу.

У мањим местима и код полуписмених и необавештених председник је популаран. Не знају људи да било ко други постоји. Сви медији, штампани и видео, телевизије сваку емисију почињу сликом председника, како нешто кинеско или немачко отвара. Народ се радује, иако се српско не отвара ништа. Вођа финансира стране инвеситоре да дођу, уместо да они финансирају. Моли и куми, плаче пред Фоксвагеном да у Србију пренесе неку постојећу, стару технологију. На митингу говори да је јака конкуренција, али да има наде да ће немачко пријатељство према Србији превагнути.

У Београду велики митинг «присталица» председника. Приступило 150.000 и више оних који га подрживају. Да, приступило. Не усуђујем се да кажем да су дошли својом вољом. Довезли су их. Пошто је улаз у Београд блокиран безбедносним снагама, придошли настављају пешке, да се стекне утисак да су на митинг навалили београђани. Присело им је након дугог путовања аутобусима, падали су с ногу од умора и жеђи.

Коментатори наводе да су приспели окретали леђа трибинама са говорницима. Многи су искористили прилику да први пут виде Београд и председника уживо. Искористили су бесплатан превоз из својих места до периферије Београда.

Када играју ривали Звезда и Партизан….

Ако погледате ТВ снимке слике  видећете да су на митингу, који је уприличен да би величао власт и Вођу, посебно Бриселски споразум, били присутни чланови СНС, СПС, Вулинови, ваљда ПУПС и остали, са државним заставама. Хваљење о броју присутних од 150.000 је дебакл владајуће коалиције. Коментатори наводе да је Вођа  више пута изговорио да СНС има 700.000 чланова, питају – где су остали? Оцењују бда је стога бројка од 150.000 смешна.

Анализе показују, па се може рећи да је 7.500 присутних на митингу опозиције, које су  Вођине службе  у главу пребројиле, импозантна цифра.  Зашто? На митинг «опозиције» није било организованог бесплатног превоза, није било плаћених букача ни сендвича. Дошли су они који су то хтели својом вољом.

Коментатори завршавају са анализом присутних. Кажу да, «Београд има више од два милиона становника. Ако је тако,  све ове цифре стварно бедно звуче. Ако одбацимо све аутобусе и све превезене са њима онда би и Вођа имао једва 3.000 присталица на митингу».

Председникову СНС управу са Косова и Метохије  превезло је до периферије Београда око150 аутобуса, да подржи оне који су баш на тај дан пре шест година укинули Србију на Косову и Метохији  и оставили их да о њиховој Будућности одлучују шиптарски терористи.

Да закључим са освртом на српски дерби у фудбалу Звезда – Партизан, или украјински Динамо Кијев – ФК Хелиос, Харков.  Навијачи, публика, већином млад свет, долази на утакмицу својом вољом. Плаћају превоз, плаћају хотел, храну. На стадиону понекад присуствује десетине хиљада навијача. Привукла их је жеља да њихов љубимац победи на спортском пољу.

Закључите сами да доведена публика на митинге по Србији или Украјини не могу да дају подршку онима који су их на силу довели.  Просто – нису дошли својом вољом, нису слободни грађани.  Зато – Вође Парошенко и Вучић имају реалну подршку бирача негде око нуле.

 

Андрей Волков

Симферопољ

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here