Andrej Volkov: Ukrajina – vođe imaju realnu podršku birača negde oko nule.

Podelite:

 

Danas su Ukrajinci u drugom krugu izabrali predsednika države. Birali i izabrali. Videće se šta će dalje da se dešava.

Kandidati Parošenko i Zelinski su podelili megdan na fudbalskom stadionu. Pokazala se prava i realna slika Ukraijine. Ulaz na stadion bio je besplatan. Na «utakmicu» je svojom voljom došlo malo naroda, birača i navijača. Malo, vrlo malo. Podrška kandidatima slaba. Ukrajina ima danas oko 45 miliona stanovnika. Jak, silan, vredan, pošten narod. Malo prisustvo je znak da su birači nezadovoljni kandidatima. Mnogo se o tome priča, slika na terenu je pokazala realno stanje stvari.

Da navedemo primer iz fudbala. Kada u Kijevu igraju Dinamo i bilo koji manji klub iz provincije, kada navijači plaćaju ulaz na stadion, bude više gledalaca nego što je bilo na javnom predstavljanju kandidata za predsednika. Znači li to da  gledaoci, kada ih na utakmicu pozovu kandidati za predsednika države, bez plaćanja ulaznica, narod – publikus, odn navijači, nemaju interes da ih slušaju, ni da ih vide uživo,  niti da čuju šta govore, šta obećavaju, koga hvale koga kude. Ustvari  većina naroda neće ni očima da ih vidi.

Publika je došla na stadion da im poruči da nisu dobro došli, da su obojica nesposobni da vode državu. Kakve su posledice  – videće se.

Publika, komentatori, analitičari kandidatu Parošenko u drugom krugu nisu dali ni malo nade, iako je dobio čestitke i  podršku za zapadnih strana. Frau Merkel je čestitala Parošenku ulazak u drugi krug, i tako prenela poruku Zapada. Kandidat Zelenski je za njih bio nerešena i nepoznata enigma. Nadali su se da će resursi koje ima Parošenko u odnosu na Zelinskog – prevladati.

Međutim, danas, na dan izbora, narod je pokazano pravo lice. Centralna izborna komisija je saopštavala da se očekuje veća izlaznost birača  nego u prvom krugu, da nema incindenata. Radio Slobodna Evropa, na osnovu anketa Kijevskih instituta, ocenjuje da je Zelenski osvojio 73,2 odsto glasova, a Parošenko 25,3 odsto. Kandidat Zelinski je apsolutni pobednik, da se izrazim sportski – nokautirao je Parošenka.

Nakon zatvaranja birališta Zelinski je proglasio pobedu. Obratio se pristalicama rečima: „Ovo smo učinili zajedno. Obećavam da vas nikada neću izneveriti… pošto još nisam predsednik, govorim vam kao Ukrajinac. Neka nas pogleda ceo bivši Sovjetski Savez i neka vidi da je sve moguće“.

U to vreme u Srbiji….

Šta se dešavalo i šta se dešava ovih meseci i dana u prijateljskoj Srbiji, ne znaju ni srbi. Bivša vlast protestvuje i  maršira po gradovima Srbije pod sloganom “Svi kao jedan – 1 od 5 miliona”. Narod dolazi, šeta, posmatra, sluša «opoziciju» sastavljenu od onih koji su bili vlast pre ove vlasti. Organizatori nisu promenili orkestar, narod ostao isti. Znači – narod od njih ne očekuje ništa novo, ništa što već nije viđeno. Sjahali jedni, uzjahali drugi – po svoj prilici su se tako dogovorili. Kakav je dogovor bivših i sadašnjih vladajućih, ili dogovora nema – niko ne može da nasluti. Navodno – vlast neće da razgovara sa opozicijom, nazivajući ih fašistima, gamadima i ko zna šta još mogu da izmisle. Ustvari – govore o svom liku i delu. Isti su. Ogledalce, ogledalce kaži….

Sa druge strane kroz Srbiju maršira predsednik države lično. Propagira «Budućnost Srbije». Predsednik se smeši, samo što ne kaže «Budućnost Srbije»  – to sam ja, to su strane investicije, strane banke, to je Evropska Unija, Nemačka, MMF. Med i mleko – i pored velikih teškoća. Prebrodićemo sve. Investicije rastu, standard raste, rastu penzije i plate, za par godina imaćemo veći standard nego neke članice Evropske unije. Ispada da je budućnost Srbije  sve sem Srbije i građana Srbije. Budućnost Srbije je neko sa strane.

Ko dolazi na predstave – mitinge predsednika «Budućnost Srbije»? Ko podržava predsednika na tim skupovima? Ispada da ga ne podržava niko, da niko ne dolazi svojom voljom. Nego ih dovoze. Kao na vašar. Cirkus šeta od grada do grada, prave se bine, dekoracije. Predsednik svrati i u neko pripremljeno seosko domaćinstvo da pohvali domaćina, da mu pomiluje decu.

U manjim mestima i kod polupismenih i neobaveštenih predsednik je popularan. Ne znaju ljudi da bilo ko drugi postoji. Svi mediji, štampani i video, televizije svaku emisiju počinju slikom predsednika, kako nešto kinesko ili nemačko otvara. Narod se raduje, iako se srpsko ne otvara ništa. Vođa finansira strane invesitore da dođu, umesto da oni finansiraju. Moli i kumi, plače pred Foksvagenom da u Srbiju prenese neku postojeću, staru tehnologiju. Na mitingu govori da je jaka konkurencija, ali da ima nade da će nemačko prijateljstvo prema Srbiji prevagnuti.

U Beogradu veliki miting «pristalica» predsednika. Pristupilo 150.000 i više onih koji ga podrživaju. Da, pristupilo. Ne usuđujem se da kažem da su došli svojom voljom. Dovezli su ih. Pošto je ulaz u Beograd blokiran bezbednosnim snagama, pridošli nastavljaju peške, da se stekne utisak da su na miting navalili beograđani. Priselo im je nakon dugog putovanja autobusima, padali su s nogu od umora i žeđi.

Komentatori navode da su prispeli okretali leđa tribinama sa govornicima. Mnogi su iskoristili priliku da prvi put vide Beograd i predsednika uživo. Iskoristili su besplatan prevoz iz svojih mesta do periferije Beograda.

Kada igraju rivali Zvezda i Partizan….

Ako pogledate TV snimke slike  videćete da su na mitingu, koji je upriličen da bi veličao vlast i Vođu, posebno Briselski sporazum, bili prisutni članovi SNS, SPS, Vulinovi, valjda PUPS i ostali, sa državnim zastavama. Hvaljenje o broju prisutnih od 150.000 je debakl vladajuće koalicije. Komentatori navode da je Vođa  više puta izgovorio da SNS ima 700.000 članova, pitaju – gde su ostali? Ocenjuju bda je stoga brojka od 150.000 smešna.

Analize pokazuju, pa se može reći da je 7.500 prisutnih na mitingu opozicije, koje su  Vođine službe  u glavu prebrojile, impozantna cifra.  Zašto? Na miting «opozicije» nije bilo organizovanog besplatnog prevoza, nije bilo plaćenih bukača ni sendviča. Došli su oni koji su to hteli svojom voljom.

Komentatori završavaju sa analizom prisutnih. Kažu da, «Beograd ima više od dva miliona stanovnika. Ako je tako,  sve ove cifre stvarno bedno zvuče. Ako odbacimo sve autobuse i sve prevezene sa njima onda bi i Vođa imao jedva 3.000 pristalica na mitingu».

Predsednikovu SNS upravu sa Kosova i Metohije  prevezlo je do periferije Beograda oko150 autobusa, da podrži one koji su baš na taj dan pre šest godina ukinuli Srbiju na Kosovu i Metohiji  i ostavili ih da o njihovoj Budućnosti odlučuju šiptarski teroristi.

Da zaključim sa osvrtom na srpski derbi u fudbalu Zvezda – Partizan, ili ukrajinski Dinamo Kijev – FK Helios, Harkov.  Navijači, publika, većinom mlad svet, dolazi na utakmicu svojom voljom. Plaćaju prevoz, plaćaju hotel, hranu. Na stadionu ponekad prisustvuje desetine hiljada navijača. Privukla ih je želja da njihov ljubimac pobedi na sportskom polju.

Zaključite sami da dovedena publika na mitinge po Srbiji ili Ukrajini ne mogu da daju podršku onima koji su ih na silu doveli.  Prosto – nisu došli svojom voljom, nisu slobodni građani.  Zato – Vođe Parošenko i Vučić imaju realnu podršku birača negde oko nule.

 

Andreй Volkov

Simferopolj

 

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here