Borislav Borović: Klizne akcize na energente

Podelite:

Visina akciza na energente, pored njihove nabavne cene (i cene prerade), određuju krajnju cenu energenta. Cene energenata (nafta, gas…) bitno utiču na cene roba i usluga, jer je  visina akciza direktno proporcionalna visini tih cena. Inflatorni pritisak na sve cene je upravo iniciran promenom cena energenata na gore, dakle i povećanjem visine akcize. Ali kada govorimo o efektima naplate akciza,neophodno je navesti sledeće činjenice. Elastičnost tražnje za energentima je različita kodrazličitih korisnika. Neki korisnici mogu da smanje potrošnju energenata usled značajnih povećanjacena, ali je značajnije posmatrati one, koji to ne mogu da urade jer se radi o obavljanju osnovne delatnosti njihovih kompanija ili mogu čak i oni, ali bi to dovelo do opasnih poremećaja u obavljanju poslova od javnog interesa ili onih poslova koji se tiču obezbeđivanja minimalnog standarda građana, počev od nekih komunalnih usluga ili snadbevanja hranom npr. U prvom slučaju elastične tražnje, govorimo o situacijama gde recimo, građana mogu da smanje potrošnju pod pritiskom visokih cena. Recimo da smanje korišćenje sopstvenog automobila. U drugom slučaju neelastične tražnje, radi se o transportnim firmama, industrijskim postrojenjima, postrojenjima daljinskog grejanja naseljenih mesta gde ni visoka cena energenata ni izaziva njihovu manju potrošnju. Iz ugla države, povećanje akciza bi trebalo da donese veći priliv u budžet i to je osnovna intencija povećanja akciza. Ali stvari se u praksi odigravaju sasvim dručačije. Tačno je da je prihod od akciza veći kod onih korisnika koji ne smanjuju potrošnju povećanjem akciza. Ali druga grupa korisnika reaguje promptno i smanjuje potrošnju a samim tim i prihodi od akciza se smanjuju u odnosu na predhodni period. I šta je krajnji saldo?. Apsolutna naplata akciza računajući,  uslovno rečeno,  obe grupe potrošača ostaje na istov novou ili čak opada u odnosu na predhodno period manjih akciza. Ali ono što je opasno i negativno je, da druga grupa korisnika koja „trpi“ povećanja visine akciza, to povećanje kalkuliše u cene svojih roba i usluga. To neminovno dovodi do spirale rasta cena kod gotovo svih proizvoda, posebno cena roba široke potrošnje i usluga, koji se direktno obrušavaju na standard građana. Taj inflatorni pritisak je teško sanirati i dolazi do opšteg povećanja cena, posebno rasta cena na malo. Dakle, povećanjem akciza niste u apsolutnom iznosu naplatili u budžet više sredstava a dobili ste kao rezultat rast cena na malo. Naša inflacija je inflacija cena, pre svega, a ne inflacija tražnje kako se pogrešno godinama predstavlja.Zato je važno uspostaviti sistem kliznih akciza, odnosno, visine akciza koje bi bile obrnuto proporcionalne cenama energenata. Dakle, cene energenata bi bile fiksne, a akcize bi se menjale u skladu sa kretanjem energenata na berzi i svetskom tržištu, čime bi se postigla ukupna privrednastabilnost, jer je potpuno jasno, da povećanje cene energenata direktno utiče na inflaciju troškova.

Borislav Borović

VIDOVDAN

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here