Borislav Borović: Zdrav razum spasio Island

Podelite:

Kada je svet pogodila finansijska kriza , ekonomski gledano, najbolje je bilo pustiti loše bankda propadnu i tako plate cenu za haos su proizvele. Da je tako urađeno, sve bi bilo u svetskoj ekonomiji bolje i zdravije nego danas. Novac koji je tada dat za spašavanje banaka, mogao je biti upotrebljen za korisne stvari za zajednicu i narod, poput izgradnje infrastrukture ili ulaganja u ekologiju svejedno, a ne špekulantima  koji su proizveli ovaj problem. Što je najgore, nisu doneseni ni novi zakoni koji bi sprečili dalje divljanje ovih predatora, pa je gotovo izvesno da će neki novi balon narasti i pući.

Problem je što će zbog ovakvog postupanja, buduće krize biti sve razornije i u sve kraćim vremenskim intervalima. Figurativno rečeno, umesto da se isušuje močvara, novac je dat za oporavak komaraca koji prenosi malariju. A šta je uradio Island? Za razliku od SAD i većine zemalja u evrozoni, kada je nastupila svetska finansijska kriza, Island je odlučio da ne štiti „svoj bankarski sistem. Teret krize je prevalio na poverioce propalih banaka u privredi a ne preko leđa svojih poreskih obveznika. Rekli su, „ko je zakuvao, treba to i da kusa“. Naravno, napadani su sa svih strana, prećeno im je, ucenjivani su…ali su izdržali i uspeli. Verovatno im je ostrvska distanca pomogla da iz bezbedne udaljenosti ne izgube zdrav razum i osnovnu logiku. Island su, posle očiglednih uspeha stabilizacije, počeli da hvale svetski finansijski zvaničnici, uključujući i šeficu Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard.

Mada iskreno,  šta im je drugo preostalo kada im je Island održao lekciju iz tržišne ekonomije na koji su se oni tako rado pozivaju, ali očigledno samo retorički. Zapravo, Island nije upao u zamku parakomunističke filozofije…kada je gubitak banaka u pitanju. Samo je postupio po strogo proklamovanim pravilima liberalne (ne neoliberalne) ekonomije – pustio je da tržište radi svoj posao. Dakle, nije štitio poverioce banaka u zemlji, čija je “imovina“  narasla na preko 200 milijardi evra10 puta više od nacionalnog BDP. A počelo je tako, što su 2003 godine sve državne banke u Islandu privatizovane u nastojanju da privuku strane investitore (zvuči poznato). Hit je bi onlajn-bankarstvo, sa minimalnim troškovima visokim stopamapovraćaja ulaganja, koja su rasle geometrijskom progresijom. Ali, je rastao i dug banaka prema ino poveriocima. Spoljnji dug Islanda (ne javni)je 2007. iznosio čak 900% BDP a islandska kruna izgubila je 85% svoje vrednosti u odnosu na evro. Island je bio pred potpunim slomom. Novac je nestao sa računa građana i firmi a banke su propadale jedna za drugom. I umesto da bezpogovorno izvršavaju direktive koje su dolazile ka Islandu u cilju spašavanja stranih banaka, „ribari“ su odbili da plaćaju dugove koje nisu napravili, smenivši Vladu koja je kumovala ovim špekulacijama. Opštim protestima su primorali na ostavke guvernera centralne banke i borda koji je upravljao privatizovanim bankama. Kruna je morala da devalvira, ali je Island tako postaozanimljiv ulagačima. Turizam je procvetao, a pomalo zaboravljeno ribarstvo je krenulo da radi punom parom. Privatizovane bankedržava je odmah nacionalizovalaDok se u Srbiji na državni intervencionizam gleda sa podsmehom i odbojnošću kakav se ima prema prenosiocima lepre, on je Islandu doneo spas. Naravno, racionalizacijom nepotrebnih troškova države, uz dve milijarde kredita koji je uzet ali pametno upotrebljen, ekspanzijom turizma, velikim povećanjem izvoza (riba, aluminijum)…spašene su banke i ekonomija Islanda. Država je pokazala da može da bude bolji poslodavac od privatnog sektoraIsland nije član EU. Iako je aplicirao za članstvo, narodu je ta ideja sve dalja. I kvote za ribarstvo koje je uvedeno u EU, su jak razlog ovog udaljavanja. Naravno, državna administracija im je među najmanjim i najštedljivijim na svetu. Na primer, poslanici od privilegija imaju samo parking mesto blizu parlamenta . Možda i zbog toga, Island danas ima BDP od 21 milijardu evra na samo 330 hiljada stanovnika. Smeju se kada im državnici iz zemalja EU kažu da će ih podržati na putu za članstvu u EU. „Ali mi ne želimo u EU, ne treba nam podrška.Mnogo toga kod kuće moramo da uradimo pre nego što počnemo da razmišljamo o priključivanju EU“.

Borislav Borović

VIDOVDAN

Podelite:

15 Komentari

  1. Islanđani EU porede sa restoranom. Ali, kažu, umesto da jedete jela koja sami naručite, iz kuhinje vam stigne jelo koje je odabrao kuvar, a ne ono što ste vi hteli.

  2. Mart 2015 godine “Šef islandske diplomatije Gunar Bragi Svejnson izjavio je da je odluku o povlačenju kandidature podneo Letoniji, koja predsedava EU i da je o tome obaveštena i Evropska komisija”.

  3. “Juče je London Times objavio ovu čitulju

    – Danas žalimo odlazak voljenog prijatelja Zdravog Razuma koji je bio
    sa nama mnoge godine. Niko ne zna tačno koliko je bio star s obzirom
    da je njegova krštenica davno zagubljena u birokratskoj crvenoj traci.

    On će biti zapamćen po tome što se držao dragocenih lekcija >Znati
    kad se skloniti sa kiše, >Zašto ko rano rani dve sreće grabi, >Život
    nije uvek fer, >Možda sam ja kriv.

    Zdrav Razum je živeo po jednostavnim ekonomskim pravilima >Ne troši
    više nego što zarađuješ i oprobanim strategijama >Odrasli, ne deca,
    vode stvari. Njegovo zdravlje je počelo naglo da propada kada su
    uvedene dobro zamišljene ali preopterećujuće regulative.
    Izveštaji o >6-togodišnjem dečaku optuženom za sexualno uznemiravanje
    zato što je poljubio devojčicu > o >Učitelju koji je otpušten jer je kaznio
    nevaspitanog učenika su samo pogoršali njegovo stanje.

    Zdrav Razum je izgubio tlo pod nogama kad su roditelji napali nastavnike
    jer rade posao koji su oni propustili da urade u disciplinovanju njihove
    nevaspitane dece.

    Propao je još više kad su škole morale da dobiju roditeljski pristanak da bi
    deci dali losion za sunčanje ili aspirin, ali nisu smeli da obaveste roditelje
    ako je učenica trudna i želi da abortira. Zdrav razum je izgubio želju za
    životom od kako je crkva postala biznis a kriminalci počeli da dobijaju bolji
    tretman od svojih žrtava.

    Zdrav Razum je prebijen otkad niste mogli da se branite od provalnika u
    sopstvenom stanu i provalnik je mogao da vas tuži za napad. Zdrav Razum
    se konačno odrekao želje za životom kad je jedna žena propustila da shvati
    da je kafa koja se puši vruća, prosula je u krilo i odmah dobila ogromnu
    nadoknadu.

    Zdrav Razum će biti ispraćen od njegovih roditelja Istine i Poverenja, od
    njegove supruge Diskrecije, od njegove kćeri Odgovornosti i njegovog sina
    Logike. Iza njega ostaju njegova 4 polubrata <Znam svoja prava,
    <Hoću odmah, <Neko drugi je kriv i <Ja sam žrtva. Pogrebu nije prisustvovalo
    mnogo njih jer je vrlo malo njih shvatilo da je otišao.

    Ako ga se ti još sećaš, prosledi ovu vest, ako ne, pridruži se većini i ne radi ništa."

    Dragan Slavnić

  4. Zdrav Razum je napustio ove krajeve 1989 god, kad je Jugoslavija – koja je (za razliku od drugih socijalistickih zemalja) bila pred vratima EU – krenula u nacionalisticke, verske, bratoubilacke ratove.

    Neke druge socijalisticke zemlje – koje su bile daleko iza Jugoslavije – usle su u EU i danas, kao Ceska, Poljska, Slovacka, Slovenija i dr, danas su u svakom pogledu daleko ispred Srbije.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here