Branislav Jevtić: Beli Romi

Podelite:

 

„Cigane, Cigane…“, i dalje bi Italijani skandirali Siniši Mihajloviću, da nije smrtno ugrožen opakom bolešću. Da li su, možda, Romani bili sankcionisani zbog tog slučaja rasne diskriminacije? Jašta, kao i ceo svet što je odgovarao, i samosancionisao se za bombardovanje 1999. Meni, kada bi tako klicali, koji sam živeo od danas do sutra ne mareći za nagvaždanja okoline; koji sam kandisao na slobodu; suze, krv i znoj prolivao uz muziku orijenta, flamenka, violinskih i gitar klasika; bekrijao uz trubače od sabajle; garavušu pevačicu prosio na kolenima… otpevao bih samo: Ciganin sam, al̓ najlepši.

Da li smo tu pežorativnu etiketu stekli zahvaljujući Kusturici ili od devedeset i prve kada je došlo do drastičnog pada popularnosti? Iz kuhinje najgenocidnijih naroda bivamo optuženi za holokaust. Kosovo se priznaje dotle da će na kraju ispasti starosedeoci doskorašnji obljubljivači koza sa Kavkaza. Najstarija pismena civilizacija (Lepenski Vir… Vinča…) tj. prvi Evropljani kao prvi farmeri (koji su još u Starčevu koristili kašičice za decu što dokazuju otisci dečijih zubića) susreću se poodavno sa belom kugom i očiglednim izumiranjem. Albanci (jer, zabranjeno je zvati ih njihovim pravim imenom Šiptari) sa Kosova će se još dugo lečiti na VMA, i to nas čini, ne ortodoksnima već paradoksnima.

Postali smo podna prostirka za strance, a prethodno građani pokorni stranim agentima. Ceo sistem obeskičmenjavanja jedne nacije zove se rabulistika. Najefikasnije sredstvo za njeno sprovođenje i manipulaciju su dvostruki aršini tj. standardi.

Npr. Mađarska će postaviti kineski zid i pustiti struju kroz njega ako ustreba da bi sprečili nadiranje migranata; Slovenci će organizovati naoružane paravojne trupe (što je uzbudljivije od peint-bola i praktičnog streljaštva) kako bi lovili iste uljeze na svojoj teritoriji… dok je Srbiji zadata perspektiva safari rezervata koji svakome daje azil uz tolika preimućstva, da se slobodno mogu nazvati građanima drugog reda u sopstvenoj zemlji.

U zemlji koja je silnicima za početak služila kao poligon za ratna dejstva (uključujući i najstrože zabranjena), sada se uspostavlja totalna diskriminacija nad domicilnim stanovništvom. Dok se u susednoj Crnoj Gori vrši zaplena Srpske crkvene zaostavštine, u srpske škole se odomaćuje jezik bošnjački kao i ostalih manjina, a da se i dalje srpski rajetini vode kao najnetolerantniji ksenofobi. Da ne bude dosta, homofobi (gori od Teksašana) biće organizatori Euro Prajd-a 2022…

No, da se mi vratimo našem identitetu koji su doveli u pitanje komšije sa Apeninskog poluostrva. Posprdno nazivani još i žabarima i Ciganima, Azuri to svakako ne zaslužuju. Njihovo nikad nerazjašnjeno poreklo ni podrumi vatikanski ne bi raščivijali, ali jedno jeste sigurno, da je omaška obična presudila što su njih umesto Francuza prozvali žabarima. Omaška, međutim, nije mogla da se potkrade kada su u pitanju Romi. Pogrdni ili najnormalniji epitet još nikome nije toliko apostrofiran kao nama. Dok ceo svet koristi termin Cigani, koji koren vuče iz grčkog i znači: nedodirljivi, Srbadija je dužna da koristi reč Rom, što u prevodu znači: čovek, pa i muž. To što je u koncentracionim logorima eksterminirano 500.000 Roma, nije važno. To što su Španci na sve moguće načine nastojali da ih asimiluju u svoj etnos, nije važno. To što im se za poreklo uzima da su naslednici najniže klase iz Indije, takođe. To što ih svi tretiraju kao promiskuitetne, poročne, higijenski nemarne, osobe bez moralnih i karakternih skrupula, kleptomane, prevrtljive, primitivne, čergare, mečkare… opet, nije važno. Na kraju krajeva, i to što sami sebe tako nazivaju, najmanje je važno. Mora biti da je posredi obična omaška.

Englezi, apsolutni rekorderi kao etnički čistači, koji će poistovetiti, odokativnom metodom, Indijce i Indijance (s tim što su ove druge, ipak, uspeli da istrebe do zadnjeg) izdvojiće se od ostalih (gle čuda) tako što će ih nazvati Gypsies – jer su prvobitno mislili da su Egipćani. Ništa čudno, ako bi se pronašla bilo kakva veza između faraonskih dekoratera koji su izmislili groblja i grandomanske mauzoleje sa današnjim skupljačima sveća i cveća. Tom i takvom odokativnom metodom ne treba da čudi što u Srbiji ima između 150.000 – 800.000 Roma. (U Hrvatskoj iz opravdanih razloga ima dvocifren broj, tek da pred EU ne bi ispali suviše eugenični.) Italija ima 150.000, a Španija 600.000. Turska između 35.000 – 5.000.000. Najveće iznenađenje, ipak, je Brazil, milion. Zato i jeste zagonetno poreklo Roma. Ako nisu iz Amazonskih šuma, ili možda robovlasničkim brodovima transportovani iz Afrike i postali virtuozi za fudbal i sambu, onda su Englezi svako crnomanjasto čeljade svrstali u Džipsije. Ostaje nerešeno samo sa Indusima, da li ih se kategorično odriču ili ih po engleskoj metodi možemo ubrajati. Ako ćemo odokativno, Roma ima dve milijarde u odnosu na sedam milijardi ljudi.

Sve pobrojano, odokativno, moglo bi poslužiti i kao šala, da nije, najistinitije, i sa najalarmantnijim posledicama, eskaliralo kod nas. Kada je doneta oslobađajuća presuda za silovanje maloletnice i to zato što pripadaju manjinskoj zajednici (Roma), javnost se uzburkala. Uz opravdanje da su rani seksualni odnosi normalni, poželjni, čak i pohvalni, da je pedofilija deo njihove kulture, da nemaju svest o nezakonitosti dela, time se propagira samo potpuno bezvlašće i haos na jednoj strani, a na drugoj strah od elementarnog izjašnjavanja. Da li pripadnost jednoj nacionalnoj zajednici abolira učinjeni zločin? Dvostruki aršini ili omaška?

Bela kuga bode oči od porodilišta pa do fakulteta. Nezaposlenje prouzrokuje sve manji broj brucoša. Studiranje je postalo luksuz. Ono je izvodljivo samo uz rad, a to neminovno utiče i na otežano učenje, a, po svoj prilici, i odustajanje od studija. Zbog beneficija koje Romi dobijaju, sve više Srba se odlučuje na promenu nacionalnosti. Ako je to cena da se zemlja demografski i ekonomski preporodi, ja sam za.

Prvenstveno da se obezbede uslovi za slobodu govora; da Srbin ne pristaje na sve kao bela lala ili najsubmisivniji oblik života, već da može da se požali da je on, zapravo, žrtva svekolike diskriminacije.

Branislav Jevtić za Vidovdan

 

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here