Бранислав Јевтић: Хијалукуронска грозница

Поделите:

Инфлуенсер!? Какав бих ја то био инфлуенсер, молићу лепо, када се не бих часно и достојанствено подвргнуо третману, макар, пуњења усана хијалуронском киселином? Попут славних неуропсихијатара, инфектолога, нуклеарних физичара, па до писаца који су сами себи послуживали као заморчићи за своје предмете проучавања, и ја се одважих пут Салона лепоте.

Лични опис тога дана није обећавао готово ништа осим уобичајеног страха од непознатог и, разуме се, игле. Сам убод ињекције може се поистоветити са оним од локалне анестезије код зубара. Чак и трњење нимало пријатно и време које ће бити потребно док се инсталира та нова страна маса није проблематично, колико ударац по новчанику на растанку. У Србији је још увек ниска цена било које од корекција. Она је клизна, и креће се од стотинак евра па до две хиљаде. Стога могу бити срећан што сам држављанин европског Тајланда (како нас сви већ прекрстише). Многе се могућности самим тим отварају. Од чувеног денталног туризма сада можемо уврстити и хијалуронску понуду у туристичке брошуре. А, тек, с обзиром на лепоту и широкогрудост (у шта сам се могао уверити и на личном примеру ошацујући себе у огледалу одмах по интервенцији), можемо бити спокојни. Наше ескорт даме више неће морати да обнављају пасоше пре истека рока због испрепечатираних путних исправа на аеродромима Дубаија, Ибице, итд.

На питање да ли сам претходно имао бојазан да ћу се тиме беспотребно изложити трансформацији Dr. Jekyll and Mr. Hyde, самоуверено бих иступио: нипошто. Међутим, првом приликом, чим сам себе затекао да се пућим како бих сачинио што бољи вецеовски селфи, знао сам да је враг однео шалу. Пошто толику креативност нисам испољио за целога живота, уплаших се јесам ли на добром путу да једнога дана паднем на писменом испиту за спасиоца на базену. Уместо да сам се држао подаље на провереној удаљености транспозиције неутралног посматрача, баш сам морао главом где други ни ногом се не би усудили. Морам рећи да је све почело тако што сам дознао да у секси шопове углавном навраћају млађи мушкарци, који без вијагре и сродних стимуланса не помишљају на блуд. Мушкарци, одвећ тривијални за анализу, томе прибегавају због несигурности и мањка самопуздања у свој либидо, а све ово опет је само резултат менталног немара. Да васкрсне Мика Антић, и препева ону епску лирику у Блајховани чуперак, не би их надахнуло. Та инстант генерација свела је на најмизернији начин удварање још од пећинског доба и суптилне употребе тољаге. Било на инстаграму, било тет-а-тет, наступиће овако: „smash-овао бих те на кеца“, што би на конзервативнијем жаргону са полуанглицизма значило: „кресн̕о бих те на прву.“

Делимично и јачи пол сноси одговорност за драстичан раст извитоперавања друштва. Куд се деде оно: споља гладац, изнутра јадац. Требају ли коме још они помало заборављени архаизми: памет, душа, добронамерност… или, о мој боже, романтичност? Нико не изискује да мушкарци погледују жене као женке. Не траже се критеријуми припадника цивилизације Лепенског Вира, када су женске облине једино биле на цени (што доказују фигурине на којима остаху овековечене). Али, авај, не треба ни облине као мерило плодности денатурализовати. Тиме се постиже једино дехуманизација ионако начетог човечанства. Човеку је само још фалила сексуална дезоријентација. Силиконски имплатанти, ботокс, хијалуронски филери, уље за мишиће а посебно глутеус (у који убризгавају и моторно уље; канда ће асфалт да једу, а позади да бљују ватру), итд. Све је то тек мехурић у кади шампањца. Почетна безазлена намера у циљу завођења кулминирала је у нешто далеко морбидније и бизарније него што би Алмодоварова машта могла да замисли. Општа помама за вечном младошћу заправо доноси само убрзано старење. И орална фиксација тј. пућење не траје вечно. Хијалуронска корекција усана има и неиспуњавајуће дејство. Наиме, где се једаред иглом ињектира хијалурон, више се не може. Дакле, када достигнете одређени број убода на ограниченој површи усана долази неумитно до (ако не и раније) до згрудвавања, и оне попримају изглед збуричканих пужева зготовљених на пастирски начин.

Можда не треба бити престрог и оптуживати само тинејџерке које су због престижа у стању да се начисто деформишу. Одвећ је јасно, услед посвемашње заступљености у медијима, да су им квазистарлете и плејбекваљке узори. Тај селебрити полусвет има од школске спреме основну мутантску, средњу порнографску, и мастер клас на Сперматолошком. Већи су проблем њихове мамице, одрасле на бесконачним репризама серије Секс и град. Та мода веза без обавеза, то утркивање са временом и другарицом која ће пре стати на луди камен, и полуошашављеног супруга послати на службени пут уз дебелу алиментацију и кров над главом, прети да никад не престане. Репродуковати се што пре, бити самостална, независна и слободна, стара је замка за новије доба. Секс и град има за циљ једино да пропагира и оправдава неконтролисани промискуитет. Успутна сношка алијас рекреативна крес-варијанта или спортисимо, као нова олимпијска дисциплина? То сумануто понашање можда ће и успети да појединима обезбеди драгоцени конформизам, али да ли може надоместити све. Дакле, компензација је кључ свега. Може ли Цеца забранити кћери да не ради исто што је и она радила до сад, као и убудуће? Наравно да не. Ту долазимо до afterparty-ја, на прави бал вампира. То није период који нам следи, већ глобални феномен у току. Шта ако се горепоменута цена хијалуронских филера може наћи по набавној цени? Слика која се сама намеће више је него илустративна: поред канистера, мајка са шприцом у руци, ћерку коригује. Следећи слајд у не тако далекој будућности назире се у виду ћерке која саму себе опслужује поред оног истог канистера, попут интравенозног пајдомана.

Све то не би толико парало фосилизоване моралне кодексе да се није појавиo нови challenge: Face app. Тај фејс ап биће интересантан свима до те мере да ће један сироти муж уперити свој мобилни ка стомаку своје супруге у поодмаклој трудноћи, и, након шкљоцања и примењивања исте апликације, установити, прерано свакако, да је биолошки татица, ипак, њихов први комшија. Да ли је то заиста био фејс или фејк ап, одгонетнуће време. Било како му драго, наравоученије се једино намеће: цурице, не јурите пред руду, не исплати се претицати саме себе и своје време. Вама, клинцима, предлажем да наступите макар и са најтупавијим речима попут: без тебе се осећам као небо без звезда. Уз хемијске препарате из вас се могу изродити само стихови налик овим: без тебе сам као Деда Мраз без браде, без тебе сам ко тигањ без дршке, без тебе сам ко рупа без саксије, без тебе сам ко риба без воде, без тебе сам ко шерпа без поклопца…

 

Бранислав Јевтић

Поделите:

1 коментар

  1. У вишевековној, по њима вишемиленијумској тежњи за поробљавањем света (имају кажу неки “брит”, договор /савез са њиховим назови рептил-иноземним створитељем) припадници виших касти чоизн пипл, кажу: “најлакше ћеш победити инородни народ ако му расформираш породицу и “обезглавиш” младост (либерализујеш младе људе, “све је дозвољено”, врх брате!).
    Наивни народи, ту су и моји срби, уопште не виде пипке те глобалне пошасти, и препуштају се “сладострашћу небриге ни о чему”, и “вози Миле!!”.
    Неумољив резултат долази мало касније. НЕСТАЈЕМО!

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here