Branislav Jevtić: Hijalukuronska groznica

Podelite:

Influenser!? Kakav bih ja to bio influenser, moliću lepo, kada se ne bih časno i dostojanstveno podvrgnuo tretmanu, makar, punjenja usana hijaluronskom kiselinom? Poput slavnih neuropsihijatara, infektologa, nuklearnih fizičara, pa do pisaca koji su sami sebi posluživali kao zamorčići za svoje predmete proučavanja, i ja se odvažih put Salona lepote.

Lični opis toga dana nije obećavao gotovo ništa osim uobičajenog straha od nepoznatog i, razume se, igle. Sam ubod injekcije može se poistovetiti sa onim od lokalne anestezije kod zubara. Čak i trnjenje nimalo prijatno i vreme koje će biti potrebno dok se instalira ta nova strana masa nije problematično, koliko udarac po novčaniku na rastanku. U Srbiji je još uvek niska cena bilo koje od korekcija. Ona je klizna, i kreće se od stotinak evra pa do dve hiljade. Stoga mogu biti srećan što sam državljanin evropskog Tajlanda (kako nas svi već prekrstiše). Mnoge se mogućnosti samim tim otvaraju. Od čuvenog dentalnog turizma sada možemo uvrstiti i hijaluronsku ponudu u turističke brošure. A, tek, s obzirom na lepotu i širokogrudost (u šta sam se mogao uveriti i na ličnom primeru ošacujući sebe u ogledalu odmah po intervenciji), možemo biti spokojni. Naše eskort dame više neće morati da obnavljaju pasoše pre isteka roka zbog isprepečatiranih putnih isprava na aerodromima Dubaija, Ibice, itd.

Na pitanje da li sam prethodno imao bojazan da ću se time bespotrebno izložiti transformaciji Dr. Jekyll and Mr. Hyde, samouvereno bih istupio: nipošto. Međutim, prvom prilikom, čim sam sebe zatekao da se pućim kako bih sačinio što bolji veceovski selfi, znao sam da je vrag odneo šalu. Pošto toliku kreativnost nisam ispoljio za celoga života, uplaših se jesam li na dobrom putu da jednoga dana padnem na pismenom ispitu za spasioca na bazenu. Umesto da sam se držao podalje na proverenoj udaljenosti transpozicije neutralnog posmatrača, baš sam morao glavom gde drugi ni nogom se ne bi usudili. Moram reći da je sve počelo tako što sam doznao da u seksi šopove uglavnom navraćaju mlađi muškarci, koji bez vijagre i srodnih stimulansa ne pomišljaju na blud. Muškarci, odveć trivijalni za analizu, tome pribegavaju zbog nesigurnosti i manjka samopuzdanja u svoj libido, a sve ovo opet je samo rezultat mentalnog nemara. Da vaskrsne Mika Antić, i prepeva onu epsku liriku u Blajhovani čuperak, ne bi ih nadahnulo. Ta instant generacija svela je na najmizerniji način udvaranje još od pećinskog doba i suptilne upotrebe toljage. Bilo na instagramu, bilo tet-a-tet, nastupiće ovako: „smash-ovao bih te na keca“, što bi na konzervativnijem žargonu sa poluanglicizma značilo: „kresn̕o bih te na prvu.“

Delimično i jači pol snosi odgovornost za drastičan rast izvitoperavanja društva. Kud se dede ono: spolja gladac, iznutra jadac. Trebaju li kome još oni pomalo zaboravljeni arhaizmi: pamet, duša, dobronamernost… ili, o moj bože, romantičnost? Niko ne iziskuje da muškarci pogleduju žene kao ženke. Ne traže se kriterijumi pripadnika civilizacije Lepenskog Vira, kada su ženske obline jedino bile na ceni (što dokazuju figurine na kojima ostahu ovekovečene). Ali, avaj, ne treba ni obline kao merilo plodnosti denaturalizovati. Time se postiže jedino dehumanizacija ionako načetog čovečanstva. Čoveku je samo još falila seksualna dezorijentacija. Silikonski implatanti, botoks, hijaluronski fileri, ulje za mišiće a posebno gluteus (u koji ubrizgavaju i motorno ulje; kanda će asfalt da jedu, a pozadi da bljuju vatru), itd. Sve je to tek mehurić u kadi šampanjca. Početna bezazlena namera u cilju zavođenja kulminirala je u nešto daleko morbidnije i bizarnije nego što bi Almodovarova mašta mogla da zamisli. Opšta pomama za večnom mladošću zapravo donosi samo ubrzano starenje. I oralna fiksacija tj. pućenje ne traje večno. Hijaluronska korekcija usana ima i neispunjavajuće dejstvo. Naime, gde se jedared iglom injektira hijaluron, više se ne može. Dakle, kada dostignete određeni broj uboda na ograničenoj površi usana dolazi neumitno do (ako ne i ranije) do zgrudvavanja, i one poprimaju izgled zburičkanih puževa zgotovljenih na pastirski način.

Možda ne treba biti prestrog i optuživati samo tinejdžerke koje su zbog prestiža u stanju da se načisto deformišu. Odveć je jasno, usled posvemašnje zastupljenosti u medijima, da su im kvazistarlete i plejbekvaljke uzori. Taj selebriti polusvet ima od školske spreme osnovnu mutantsku, srednju pornografsku, i master klas na Spermatološkom. Veći su problem njihove mamice, odrasle na beskonačnim reprizama serije Seks i grad. Ta moda veza bez obaveza, to utrkivanje sa vremenom i drugaricom koja će pre stati na ludi kamen, i poluošašavljenog supruga poslati na službeni put uz debelu alimentaciju i krov nad glavom, preti da nikad ne prestane. Reprodukovati se što pre, biti samostalna, nezavisna i slobodna, stara je zamka za novije doba. Seks i grad ima za cilj jedino da propagira i opravdava nekontrolisani promiskuitet. Usputna snoška alijas rekreativna kres-varijanta ili sportisimo, kao nova olimpijska disciplina? To sumanuto ponašanje možda će i uspeti da pojedinima obezbedi dragoceni konformizam, ali da li može nadomestiti sve. Dakle, kompenzacija je ključ svega. Može li Ceca zabraniti kćeri da ne radi isto što je i ona radila do sad, kao i ubuduće? Naravno da ne. Tu dolazimo do afterparty-ja, na pravi bal vampira. To nije period koji nam sledi, već globalni fenomen u toku. Šta ako se gorepomenuta cena hijaluronskih filera može naći po nabavnoj ceni? Slika koja se sama nameće više je nego ilustrativna: pored kanistera, majka sa špricom u ruci, ćerku koriguje. Sledeći slajd u ne tako dalekoj budućnosti nazire se u vidu ćerke koja samu sebe opslužuje pored onog istog kanistera, poput intravenoznog pajdomana.

Sve to ne bi toliko paralo fosilizovane moralne kodekse da se nije pojavio novi challenge: Face app. Taj fejs ap biće interesantan svima do te mere da će jedan siroti muž uperiti svoj mobilni ka stomaku svoje supruge u poodmakloj trudnoći, i, nakon škljocanja i primenjivanja iste aplikacije, ustanoviti, prerano svakako, da je biološki tatica, ipak, njihov prvi komšija. Da li je to zaista bio fejs ili fejk ap, odgonetnuće vreme. Bilo kako mu drago, naravoučenije se jedino nameće: curice, ne jurite pred rudu, ne isplati se preticati same sebe i svoje vreme. Vama, klincima, predlažem da nastupite makar i sa najtupavijim rečima poput: bez tebe se osećam kao nebo bez zvezda. Uz hemijske preparate iz vas se mogu izroditi samo stihovi nalik ovim: bez tebe sam kao Deda Mraz bez brade, bez tebe sam ko tiganj bez drške, bez tebe sam ko rupa bez saksije, bez tebe sam ko riba bez vode, bez tebe sam ko šerpa bez poklopca…

 

Branislav Jevtić

Podelite:

1 komentar

  1. U viševekovnoj, po njima višemilenijumskoj težnji za porobljavanjem sveta (imaju kažu neki “brit”, dogovor /savez sa njihovim nazovi reptil-inozemnim stvoriteljem) pripadnici viših kasti čoizn pipl, kažu: “najlakše ćeš pobediti inorodni narod ako mu rasformiraš porodicu i “obezglaviš” mladost (liberalizuješ mlade ljude, “sve je dozvoljeno”, vrh brate!).
    Naivni narodi, tu su i moji srbi, uopšte ne vide pipke te globalne pošasti, i prepuštaju se “sladostrašću nebrige ni o čemu”, i “vozi Mile!!”.
    Neumoljiv rezultat dolazi malo kasnije. NESTAJEMO!

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here