Бранислав Јевтић: СЕЛФИ ГОДИНЕ

Поделите:

 

Награду Златна боранија за селфи године која се, сада већ, традиционално додељује за најкреативнији селфи тј. аутопортет, овог пута одлази у руке Владимира Табашевића, и на тај начин га чини двоструко срећним с обзиром на то да је за 2018. добитник још и НИН-ове награде. Књижевнички ринфуз на месту жирија за награду можда је и имао извесних дилема при избору за књигу године иза затворених врата (бар када је у питању калкулација), али за селфи, судећи по резултатима јавног гласања, сасвим је оправдан тријумф лауреата. Убедљиву победу ни по чему није умањила заиста невиђена конкуренција као протекле године. Ово не истичем зато што сам пристрасан имало, већ искључиво поткрепљујујући аргументима.

Трофеј је стигао у право време када су сви критеријуми извитоперени, када је наопака селекција на сваком кораку. Та изврнута селективност одавно је посејана. Накриво се насађује још од малих ногу. Будући да се деца поистовећују и опонашају оно што им се сервира, Дизнијеви јунаци су безочно прогнани, а уведени наказоидни ликови за почетак, и след догађаја је лако предвидљив. Стога не треба да чуди то што је најпопуларнији инфлуенсер постао попов мали алиас Бака Прасац. Њему и таквим (симпа) ликовима, на техничком цртању, када би пренели на папир, контуре, линије силуета би морале бити испрекиданом линијом назначене. Али, такво је време дошло да се његова, и сличних, ретка столица за наклапање прати.

Ментална голотиња је заступљена у свакој бранши. Када је Марћело аутор ексклузивац код издавача који има апсолутну диктатуру на књижевној сцени, то може само охрабрити остале шалабајзере да пробају исто без икаквог блама. На фејсбуку их је лако регистровати. Ти дволични лицемери и полтрони ће се лајковати, браћалати, војводосердарити, и прошеравати. Генерацији Ш ће се као углед за правог родитеља подносити извесни селебрити ватерполиста познат по браку са певачицом (која има необориви ибарско-магистралски мастер иза себе), и добрани стаж кокаинског зависника, само зато што је на плажи надувао шлауф детету. Како ће неисписане хартије у животу, а да не остану табуле разе довека? Како када су окружени таквим поремећеним критеријумима и гротескама, чиме се Бог доказује као карикатуриста без премца, а не креатор без јемца. Како ће сами, када им се натурају негативни екстремуми као референтне тачке? Саша Илић по (коначном) завршетку каријере постаће најхваљенији фудбалер од толиких виртуоза који су задужили Партизан, а зашто? Само зато што је одиграо највише утакмица и најдуже боравио у клубу? Док права је истина да би одавно урадио исто што и други, само да је могао. Из свих страних клубова у којима се опробао, на самом старту бива одбачен, и уместо да буде извргнут подсмеху по заслузи, повратник је одликован највећим признањем. Само захваљујући доброј инаџијској генетици и пукој срећи ова нација још даје знаке живота након вишеструког самоубиства њених припадника.

Младеж, изгубљеног идентитета, квалитета и дигнитета, наћи ће уточиште шћућурена у ћошку покрај рачунара, или грозничаво забленута у телефоне, и исподобијаће рахитис и аутизам. Како имагинативност буде ишчезавала, тако ће се предавати апликацијама као јединим иновацијама. Фејсбук ће застрашивати све више успаничене нараштаје који ће се одважити на прву сеобу пут инстаграма. Постаће нормално да се користи тиндер или планет ромео, без икаквог срама, јер је довољно заборављено да се разлика између животиња и човека појавила прво са осећајем стида. Зато и не чуди махом један те исти селфи већ годинама уназад. Када је једна средовечна жена написала у објави да је грешком обрисала целу галерију на телефону од хиљаду слика (јутарњи селфији уз празан базен у позадини) наишла је на безброј сажаљења у коментарима. Нико да је утеши да то није хиљаду већ једна једина слика. Но, зашто замерати распуштеницама. Треба преваспитати млађане шипарице, док није касно. Хвала Богу Свевишњем што не даде свенижњем да завладају ве-це-овски селфији. Читав талас, боље рећи, цунами, ће запљуснути планету тим Feau de toilette. Срећом, матерински инстинкт са прстохватом параноје ће превагнути и с времена на време их нагонити да се усликају са покојом бебом или ситном децом, тек да ставе до знања да нису само за промет, већ и за нешто озбиљније отворене. Оне верне љубовце или пак девојке in relationship од самица неће бити нимало лако разликовати с обзиром на хиљаде слика без тих, несумњиво, (не)срећника. Дешаваће се чак и претеривања налик самоусликавања разјапљених вилица са зубаром усред интервенције. Но, да ми неко не приговори за мизогинију, у своју одбрану имам приложити само то да мушкарци нису нимало оригинални у односу на лепши пол, што додатно велича подвиг Владимира Табашевића (очево презиме Бошњак, али кога се нерадо сјећа). Они ће се сликати у друштву или не, са пивом или вискијем, са пљескавицом или сомовином свуд наоколо, и то је све.

Опет, не треба генерализовати. Не нунају удаваче бебе како не би остале уседелице, нити је жене срамота од вољеног мужа као реметилачког фактора, нити сви мужеви допуштају да им жене задовоље потребу за душевном храном тако што се слободно износе у излог, нити је фотошоп богомдан за хаварисану и оштећену робу. Нипошто. Има и лажних профила, где није потребна никаква корекција. Јер лаж као и самообмана најдрагоценији су при бодовању за ово првенство. Предност фејсбука односно могућност вербалних објава користе старији углавном. Они који имају нешто паметно и духовито да саопште, најмање су занимљиви. Најубедљивији су скрибомани којима је то аутотерапија, јер их је околина одавно раскринкала схвативши да им као саговорници дођу тек као сквош-зид. Они ће вам затрпавати временску линију директним преносом својих живота. Ријалити на телевизији ће вам се омилити уз њих. Они ће вас упућивати у најдубље тајне њиховога површног бића, и никад доста, јер, забога милога, они су толико вансеријски, да је ненадокнадива штета пропустити било шта из њиховог опуса.

Полако долазимо до победничке објаве, али до тог свечаног тренутка, нек буде поменута још и ова страна љуте конкуренције. Наиме, пошто се све валоризује по броју лајкова, једна особа је неприкосновена заиста, а то је неко сличан горепоменутој персони крај базена. Она ће, такође, имати свакодневне албуме са једном једином сликом, с тим што ће се разликовати по томе што ће имати један једини лајк, и то сопствени. За особе које саме себе лајкују нема потребе трошити речи, јер је много битније то што је уз тај лајк и дословно селфи придодат feeling да је вољена. Љубав, ах та љубав. Напослетку, последња особа коју морамо поменути је и најсентименталнија. Не само да је in relationship, и што је реч о типу њених снова очигледно (споља Зоро, изнутра Фројд, син бродовласника науљане косе, скроман и незаинтересован за класне разлике), већ зато што је за њ направила лажни профил, на месту кога повремено објављује понешто романтично, и покоју слику, с једним, али вредним лајком.

За разлику од депласираног препредењака Рамба Амадеуса који се стиди свог презимена сразмерно колико се поноси поријекла, овај други генијалац Табашевић је на најбољем путу да превазиђе комплекс зрцала, и прихвати себе без остатка. Наиме, Антоније Пушић ће заувек остати београдски Црногорац (пошто се он најљепше осијећа доље, а овдје је зато што му се исплати, благош нама), док се Бошњак видно мења, посебно после добијања НИН-ове награде. Прво се окомио на учитељицу, па очуха, па на друштво које га је кињило као избеглицу деведестих, и све тако редом, солидаришући се једино са умишљеним писцима и колумнистима муслиманске и католичке вероисповести уз неизоставне селфије. Затим ће интелектуално еволуирати и забуразеровати, зависно од утицаја, и са осталим квазипацифистима и антинационалистима. Врхунац ће уследити у безусловној љубави и привржености Мостару. Севдалисаће надаље наглас и нашироко из Београда с љубављу. Љубав, ах та љубав. Како би суспредио сваку напрслину на створеном имиџу интригантног генија, измишља хејтере и хејтове нимало уверљиво, као да је ико могао и помислити да женомрзац може бити такав транспарентни едиповац. На свом профилу објављиваће занемарљиве критике, на које ће се дрвљем и камењем бацакати (похвалне ће приказивати – и то од својих ортаћа и улизица, и без срама их истицати као угледе које треба реплицирати), а да ни под разно није објавио неки ненамештени критички осврт (нпр. Завера Светог Себастијана, в. Google).

Као шлаг на торту, напокон, наш Бошњак, неправедно маргинализован током целог живота, може иступити да прими награду. Образложење анкете нити је изводљиво нити је потребно. Просудите сами. Наиме, својевремено, у објави је фотографија коју је својеручно начинио док је седео на wc-шољи. У опису је прокоментарисао отприлике овако: „па шта ако сам на летовању пао са мотора“. На слици се виде две нимало пријатне за око, а ни много битне, красте на коленима. За најбитније смо остали ускраћени, јер, када већ сматра да је све од њега од исполинске важности, могао нас је удостојити и накнадне слике минулог рада као одговор на мистерију шта је последње јео.

Овако, поред Сфинге и тајне живота, остаће још и та енигма, Богу хвала.

Дотичноме желимо све најбоље у 2019, мада не би требало да има већих проблема око награде с обзиром на меродавност жирија који ће предводити Теофил Панчић, осим аколи код Богољуба не превагну Баздуљ или Јерговић, примерице, својом неодољивошћу и недвојбеном чистокрвношћу.

Домаћи задатак: драги селфимани, убудуће, ако не због вас, а оно због нас, поред себе, омогућите да у кадар стане још понешто. То може бити део крајолика, фасаде, трга, музеја, партнера, неба, земље… Тада ћете открити нови свет, а нама ћете олакшати да боље спознамо вас.

Бранислав Јевтић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here