Branislav Jevtić: SELFI GODINE

Podelite:

 

Nagradu Zlatna boranija za selfi godine koja se, sada već, tradicionalno dodeljuje za najkreativniji selfi tj. autoportet, ovog puta odlazi u ruke Vladimira Tabaševića, i na taj način ga čini dvostruko srećnim s obzirom na to da je za 2018. dobitnik još i NIN-ove nagrade. Književnički rinfuz na mestu žirija za nagradu možda je i imao izvesnih dilema pri izboru za knjigu godine iza zatvorenih vrata (bar kada je u pitanju kalkulacija), ali za selfi, sudeći po rezultatima javnog glasanja, sasvim je opravdan trijumf laureata. Ubedljivu pobedu ni po čemu nije umanjila zaista neviđena konkurencija kao protekle godine. Ovo ne ističem zato što sam pristrasan imalo, već isključivo potkrepljujujući argumentima.

Trofej je stigao u pravo vreme kada su svi kriterijumi izvitopereni, kada je naopaka selekcija na svakom koraku. Ta izvrnuta selektivnost odavno je posejana. Nakrivo se nasađuje još od malih nogu. Budući da se deca poistovećuju i oponašaju ono što im se servira, Diznijevi junaci su bezočno prognani, a uvedeni nakazoidni likovi za početak, i sled događaja je lako predvidljiv. Stoga ne treba da čudi to što je najpopularniji influenser postao popov mali alias Baka Prasac. Njemu i takvim (simpa) likovima, na tehničkom crtanju, kada bi preneli na papir, konture, linije silueta bi morale biti isprekidanom linijom naznačene. Ali, takvo je vreme došlo da se njegova, i sličnih, retka stolica za naklapanje prati.

Mentalna golotinja je zastupljena u svakoj branši. Kada je Marćelo autor ekskluzivac kod izdavača koji ima apsolutnu diktaturu na književnoj sceni, to može samo ohrabriti ostale šalabajzere da probaju isto bez ikakvog blama. Na fejsbuku ih je lako registrovati. Ti dvolični licemeri i poltroni će se lajkovati, braćalati, vojvodoserdariti, i prošeravati. Generaciji Š će se kao ugled za pravog roditelja podnositi izvesni selebriti vaterpolista poznat po braku sa pevačicom (koja ima neoborivi ibarsko-magistralski master iza sebe), i dobrani staž kokainskog zavisnika, samo zato što je na plaži naduvao šlauf detetu. Kako će neispisane hartije u životu, a da ne ostanu tabule raze doveka? Kako kada su okruženi takvim poremećenim kriterijumima i groteskama, čime se Bog dokazuje kao karikaturista bez premca, a ne kreator bez jemca. Kako će sami, kada im se naturaju negativni ekstremumi kao referentne tačke? Saša Ilić po (konačnom) završetku karijere postaće najhvaljeniji fudbaler od tolikih virtuoza koji su zadužili Partizan, a zašto? Samo zato što je odigrao najviše utakmica i najduže boravio u klubu? Dok prava je istina da bi odavno uradio isto što i drugi, samo da je mogao. Iz svih stranih klubova u kojima se oprobao, na samom startu biva odbačen, i umesto da bude izvrgnut podsmehu po zasluzi, povratnik je odlikovan najvećim priznanjem. Samo zahvaljujući dobroj inadžijskoj genetici i pukoj sreći ova nacija još daje znake života nakon višestrukog samoubistva njenih pripadnika.

Mladež, izgubljenog identiteta, kvaliteta i digniteta, naći će utočište šćućurena u ćošku pokraj računara, ili grozničavo zablenuta u telefone, i ispodobijaće rahitis i autizam. Kako imaginativnost bude iščezavala, tako će se predavati aplikacijama kao jedinim inovacijama. Fejsbuk će zastrašivati sve više uspaničene naraštaje koji će se odvažiti na prvu seobu put instagrama. Postaće normalno da se koristi tinder ili planet romeo, bez ikakvog srama, jer je dovoljno zaboravljeno da se razlika između životinja i čoveka pojavila prvo sa osećajem stida. Zato i ne čudi mahom jedan te isti selfi već godinama unazad. Kada je jedna sredovečna žena napisala u objavi da je greškom obrisala celu galeriju na telefonu od hiljadu slika (jutarnji selfiji uz prazan bazen u pozadini) naišla je na bezbroj sažaljenja u komentarima. Niko da je uteši da to nije hiljadu već jedna jedina slika. No, zašto zamerati raspuštenicama. Treba prevaspitati mlađane šiparice, dok nije kasno. Hvala Bogu Svevišnjem što ne dade svenižnjem da zavladaju ve-ce-ovski selfiji. Čitav talas, bolje reći, cunami, će zapljusnuti planetu tim Feau de toilette. Srećom, materinski instinkt sa prstohvatom paranoje će prevagnuti i s vremena na vreme ih nagoniti da se uslikaju sa pokojom bebom ili sitnom decom, tek da stave do znanja da nisu samo za promet, već i za nešto ozbiljnije otvorene. One verne ljubovce ili pak devojke in relationship od samica neće biti nimalo lako razlikovati s obzirom na hiljade slika bez tih, nesumnjivo, (ne)srećnika. Dešavaće se čak i preterivanja nalik samouslikavanja razjapljenih vilica sa zubarom usred intervencije. No, da mi neko ne prigovori za mizoginiju, u svoju odbranu imam priložiti samo to da muškarci nisu nimalo originalni u odnosu na lepši pol, što dodatno veliča podvig Vladimira Tabaševića (očevo prezime Bošnjak, ali koga se nerado sjeća). Oni će se slikati u društvu ili ne, sa pivom ili viskijem, sa pljeskavicom ili somovinom svud naokolo, i to je sve.

Opet, ne treba generalizovati. Ne nunaju udavače bebe kako ne bi ostale usedelice, niti je žene sramota od voljenog muža kao remetilačkog faktora, niti svi muževi dopuštaju da im žene zadovolje potrebu za duševnom hranom tako što se slobodno iznose u izlog, niti je fotošop bogomdan za havarisanu i oštećenu robu. Nipošto. Ima i lažnih profila, gde nije potrebna nikakva korekcija. Jer laž kao i samoobmana najdragoceniji su pri bodovanju za ovo prvenstvo. Prednost fejsbuka odnosno mogućnost verbalnih objava koriste stariji uglavnom. Oni koji imaju nešto pametno i duhovito da saopšte, najmanje su zanimljivi. Najubedljiviji su skribomani kojima je to autoterapija, jer ih je okolina odavno raskrinkala shvativši da im kao sagovornici dođu tek kao skvoš-zid. Oni će vam zatrpavati vremensku liniju direktnim prenosom svojih života. Rijaliti na televiziji će vam se omiliti uz njih. Oni će vas upućivati u najdublje tajne njihovoga površnog bića, i nikad dosta, jer, zaboga miloga, oni su toliko vanserijski, da je nenadoknadiva šteta propustiti bilo šta iz njihovog opusa.

Polako dolazimo do pobedničke objave, ali do tog svečanog trenutka, nek bude pomenuta još i ova strana ljute konkurencije. Naime, pošto se sve valorizuje po broju lajkova, jedna osoba je neprikosnovena zaista, a to je neko sličan gorepomenutoj personi kraj bazena. Ona će, takođe, imati svakodnevne albume sa jednom jedinom slikom, s tim što će se razlikovati po tome što će imati jedan jedini lajk, i to sopstveni. Za osobe koje same sebe lajkuju nema potrebe trošiti reči, jer je mnogo bitnije to što je uz taj lajk i doslovno selfi pridodat feeling da je voljena. Ljubav, ah ta ljubav. Naposletku, poslednja osoba koju moramo pomenuti je i najsentimentalnija. Ne samo da je in relationship, i što je reč o tipu njenih snova očigledno (spolja Zoro, iznutra Frojd, sin brodovlasnika nauljane kose, skroman i nezainteresovan za klasne razlike), već zato što je za nj napravila lažni profil, na mestu koga povremeno objavljuje ponešto romantično, i pokoju sliku, s jednim, ali vrednim lajkom.

Za razliku od deplasiranog prepredenjaka Ramba Amadeusa koji se stidi svog prezimena srazmerno koliko se ponosi porijekla, ovaj drugi genijalac Tabašević je na najboljem putu da prevaziđe kompleks zrcala, i prihvati sebe bez ostatka. Naime, Antonije Pušić će zauvek ostati beogradski Crnogorac (pošto se on najljepše osijeća dolje, a ovdje je zato što mu se isplati, blagoš nama), dok se Bošnjak vidno menja, posebno posle dobijanja NIN-ove nagrade. Prvo se okomio na učiteljicu, pa očuha, pa na društvo koje ga je kinjilo kao izbeglicu devedestih, i sve tako redom, solidarišući se jedino sa umišljenim piscima i kolumnistima muslimanske i katoličke veroispovesti uz neizostavne selfije. Zatim će intelektualno evoluirati i zaburazerovati, zavisno od uticaja, i sa ostalim kvazipacifistima i antinacionalistima. Vrhunac će uslediti u bezuslovnoj ljubavi i privrženosti Mostaru. Sevdalisaće nadalje naglas i naširoko iz Beograda s ljubavlju. Ljubav, ah ta ljubav. Kako bi suspredio svaku naprslinu na stvorenom imidžu intrigantnog genija, izmišlja hejtere i hejtove nimalo uverljivo, kao da je iko mogao i pomisliti da ženomrzac može biti takav transparentni edipovac. Na svom profilu objavljivaće zanemarljive kritike, na koje će se drvljem i kamenjem bacakati (pohvalne će prikazivati – i to od svojih ortaća i ulizica, i bez srama ih isticati kao uglede koje treba replicirati), a da ni pod razno nije objavio neki nenamešteni kritički osvrt (npr. Zavera Svetog Sebastijana, v. Google).

Kao šlag na tortu, napokon, naš Bošnjak, nepravedno marginalizovan tokom celog života, može istupiti da primi nagradu. Obrazloženje ankete niti je izvodljivo niti je potrebno. Prosudite sami. Naime, svojevremeno, u objavi je fotografija koju je svojeručno načinio dok je sedeo na wc-šolji. U opisu je prokomentarisao otprilike ovako: „pa šta ako sam na letovanju pao sa motora“. Na slici se vide dve nimalo prijatne za oko, a ni mnogo bitne, kraste na kolenima. Za najbitnije smo ostali uskraćeni, jer, kada već smatra da je sve od njega od ispolinske važnosti, mogao nas je udostojiti i naknadne slike minulog rada kao odgovor na misteriju šta je poslednje jeo.

Ovako, pored Sfinge i tajne života, ostaće još i ta enigma, Bogu hvala.

Dotičnome želimo sve najbolje u 2019, mada ne bi trebalo da ima većih problema oko nagrade s obzirom na merodavnost žirija koji će predvoditi Teofil Pančić, osim akoli kod Bogoljuba ne prevagnu Bazdulj ili Jergović, primerice, svojom neodoljivošću i nedvojbenom čistokrvnošću.

Domaći zadatak: dragi selfimani, ubuduće, ako ne zbog vas, a ono zbog nas, pored sebe, omogućite da u kadar stane još ponešto. To može biti deo krajolika, fasade, trga, muzeja, partnera, neba, zemlje… Tada ćete otkriti novi svet, a nama ćete olakšati da bolje spoznamo vas.

Branislav Jevtić

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here